Korelacija pri obradi bajke “Zlatokosa i tri medveda”

„Златокоса и три медведа је енглеска бајка из XIX века и постоје три њене верзије. Оригинална верзија приче говори о дрској старици која улази у шумски дом три човеколика медведа док су они одсутни. Она поједе мало њихове каше, седне на једну од њихових столица, разбије је и спава у једном од њихових кревета. Када се медведи врате и открију је, она се буди, скаче кроз прозор и никада је више не виде. Друга верзија замењује старицу младом, наивном, плавокосом девојком по имену Златокоса, а трећа и далеко најпознатија верзија замењује момачки трио трочланом породицом. Прича је кроз време доживела различите интерпретације и прилагођена је филму, опери и другим медијима. Златокоса и три медведа је једна од најпопуларнијих бајки на енглеском језику“ (Elms, 1977: 257).

Књижевност за децу, као посебна област књижевне уметности, поред општих
одлика које има ова уметност, има и своје специфичности и своју поетику. Она се и
својом тематиком, и стилизацијом мисли и осећања, језичким изразом и општим тоном
разликује од књижевности за одрасле. Чини се да је ту разлику најпотпуније направити
по психолошком критеријуму, по коме су разлике између ове две условно одвојиве
области једнаке разликама у психологији деце и одраслих људи.
Када кажемо да књижевност за децу својом поетиком пружа широке могућности
да се остваре циљеви наставног рада на њој, онда имамо у виду жанровско богатство и
разноврсност ове књижевности, њену тематско-мотивску, мисаоно-емотивну и
имагинативну разуђеност, занимљивост стилских поступака и употребе језичких
средстава у њој. Таквом поетиком и њеним чаролијама она је изазов за дечју машту, за
њихову пробуђену радозналост.
Све то није једнако доступно и блиско психологији деце и једнако вредно да би
их привлачило књизи и стварало пожељне ефекте на њихов духовни развој. Отуда и
потреба поштовања и оног другог начела које проистиче из психологије детета. Због тога
велика одговорност лежи најпре на онима који из богате ризнице књижевности за децу
бирају текстове за програме, читанке и лектиру за домаће читање.
Књижевност има важну улогу у животу детета. Она је међу првим уметностима
са којима дете има прилику да се сретне још у сасвим раном детињству. Преко успаванки,
ташунаљки, цупаљки и других књижевних врста које су намењене баш најмлађем детету,
оно заправо први пут чује свој матерњи језик употребљен у уметничкој, песничкој
функцији. Чини се да с пуним правом можемо рећи да је доба детињства уједно и доба
књиге и да управо у томе животном периоду књижевност има своје најбројније и
најоданије приврженике.
„Дечји доживљај књижевног дела у првом реду зависи од њихових интересовања.
Дечја интересовања за књижевне жанрове прилично су стабилна и не мењају се тако
лако. У прву групу жанрова за децу могу се сврстати оне које су настале у оквиру усмене
књижевности да би, прешавши у писану књижевност, задржале основне одлике жанра
којима се придружио неки елемент савременог поетског израза. Већина ових књижевних
врста намењена је управо деци, што је битно утицало на релевантне структурне чиниоце
садржане у њима. То су: успаванке, цупаљке, ташунаљке, проходалице, ругалице,
5
разбрајалице, ређалице, брзалице, загонетке, пословице и слично“ (Дотлић, Каменов,
1996: 137).