UNIVERZITET SINGIDUNUM
UNIVERZITET SINGIDUNUM
MASTER RAD
Karakteristika tražnje za održivim turizmom
Mentor:
Kandidat:
Maksimović Mladen
Beograd, 2012god.
SADRŽAJ
UVOD /3
1. Savrmeni oblici turizma / 4
1.1.
Ruralni turizam /6
1.2.
Eko-turizam /14
1.3.
Gradski(sity) turizam /16
1.4.
Kulturni turizam /16
1.5.
Poslovni turizam /17
1.6.
Religiozni turizam /18
1.7.
Omladinski turizam /20
1.8.
Zdravstveni turizam /21
1.9.
Lovni turizam /28
1.10. Vinski turizam /30
2. Domaci turisti /Inostrani turisti /31
2.1.
Swot analiza u pogledu prednosti, slabosti, mogucnosti i pretnji /32
3.Ponuda i tražnja i budući trendovi turizma posebnih interesovanja /35
3.1. Trend potraznje /35
3.2. Profil novog turiste /35
3.3. Upravljanje kvalitetom usluge /36
3.4. Internet marketing /40
ZAKLJUČAK /42
LITERATURA /43
2
preduzeća za izbegavanjem direktnog sukoba sa dobro utemeljenom konkurencijom, za segment
gde postoji mala realna nada sticanja tržišnog učešća; сegmentacija omogućava preciznije
utvrđivanje ciljeva i merenje rezultata marketinga. Ciljevi mogu biti definisani operativno, a
rezultati mogu biti ka-snije ocenjeni prema ovim standardima.
Segmentacija tržišta
temelj je za donošenje strateških odluka u preduzeću. Na taj način
identifikuju se različite grupe potrošača koje su, s obzirom na turističke preferen-cije, unutar
sebe homogene i zahtevaju identične proizvode i/ili marketinške mikseve. Više je načina
segmentiranja tržišta, a najčešće korišćena
metoda je socio-demografska segmentacija tržišta.
Strategija segmentacije uvek kombinuje sa
strategijom diferenciranja turističkog
proizvoda
. Ovo važi kako za makro, tako i za mikro nivo. Sigurno je, isto tako, da
kombinovanje
strategija segmentacije i diferenciranja proizvoda na nivou destinacije
(integrisani turistički
proizvod) predstavlja daleko složeniji posao. Ovo nije samo iz razloga brojnosti i heterogenosti
učesnika na strani ponude, već i zbog činjenice što
su vrlo retke one tzv. »čiste« situacije u
turizmu u smislu da se prvo ide od tržišta pa onda vrši kompletno nova izgradnja na strani
ponude,
već je najčešće reč o određenim inter-vencijama u već postojećoj fizionomiji destinacije
(što je slučaj i za parcijalne proizvođače turističkog proizvoda).
4
1. SEGMENTACIJA NA TURISTIČKOM TRŽIŠTU
Tržišta se sastoje od kupaca, a kupci se razlikuju na mnogo načina. Pri definisanju
turističkog tržišta polazi se od činjenice da tržište predstavlja skup odnosa ponude i tražnje u
čijem se posredstvom novca vrši razmera materijalnih dobara i usluga. Na strani tražnje se
javljaju kupci, a na strani ponude prodavci koji obezbeđuju zadovoljenje potreba kupaca.
1
Izabrana marketing strategija treba da uspostavi što čvršću korelaciju između onoga što se
nudi i karakteristika potrošača kao nosioca tražnje. Turističko tržište je sui generis, odnosno
posebne vrste. Ono je heterogeno kako sa stanovišta ponude, tako i sa stanovišta tražnje.
2
Heterogenost ponude predstavlja: razliku u onome što se nudi (turistički proizvod, usluge i
njihove karakteristike) i razlike u načinima i uslugama kako se proizvode i nude na tržištu
(kanali prodaje, promocija, prodajne usluge i drugo). Dok heterogenost tražnje predstavlja:
razliku u potrebama, stavovima i načinima reagovanja potrošača na pojedine komponente
ponude. Kada je reč o uvažavanju faktora koji kontrolišu heterogenost tražnje moguća su tri tipa
gledanja preduzeća. Prvo, stanovište polazi od toga da su svi potrošači slični i da će jedan
proizvod zadovoljiti sve potrošače. Drugo, pretpostavlja da su potrošači različiti i da ni jedan
proizvod ne može zadovoljiti sve. Treće, podrazumeva postojanje sličnosti i razlika među
potrošačima i da ni jedan proizvod ne može da ih sve zadovolji.
3
S’ obzirom da kupci imaju jedinstvene potrebe i želje, svaki kupac je potencijalno
odvojeno tržište. Kompanije mogu da uopšte ne primenjuju segmentaciju (masovni marketing),
mogu da primenjuju potpunu segmentaciju (mikromarketing), ili nešto između
(marketing segmentacije ili marketing niše).
Masovni marketing predstavlja korišćenje gotovo jednakog proizvoda, promocije i distribucije za
sve potrošače. Kompanije nisu oduvek primenjivale masovni marketing, zapravo, većim delom
XX veka glavne kompanije proizvoda za potrošače čvrsto su se pridržavale masovnog
marketinga–masove proizvodnje, masovne distribucije, masovne promocije na sličan način za
sve potrošače. Ovu marketinšku strategiju prikazao je direktor velike firme automobila kada je
rekao da kupci mogu imati automobil bilo koje boje samo da je ona crna.
1
Unković S., Zečević B.,
Ekonomika turizma
, Beograd, 2008.str. 145
2
Jobber D., Fahy J.,
Osnovi marketinga
, Beograd, 2006.str. 117
3
Milisalvljević M., Todorović J., cit. rad
,
str. 253-254
5
Slika 1. Faze segmentacije, izbor ciljnog tržišta i pozicioniranje proizvoda
Na slici 1. je predstavljen proces segmentacije koji se odvija u tri glavna koraka ciljnog
marketinga.
1. Faza je identifikovanje i razvoj profila segmenata, u kome se:
- uzimaju u obzir varijabile za segmentaciju
- analiziraju se profili dobijenih segmenata
- vrednuju dobijeni tržišni segmenti
2. Faza je izbor ciljnih tržišta, u kome se:
- vrši odabir ciljnog tržišta
- odlučuje o strategiji izbora ciljnog trzišta
- određuje se koji i koliko segmenti bi mogli doći u obzir kao ciljna tržišta
3. Faza je pozicioniranje proizvoda/usluge, u kome treba:
- upoznati percepcije potrošača
- pozicionirati proizvod u misaoni proces
- programirati odgovarajući marketinški splet.
6
1.1. Tipovi segmentacije tržišta potrošača
6
S.Dibb, L. Simkin, W.M. Pride
, Targeting Segments and Positioning
, International Journal of Retail and
Distribution Management, broj 5,1991.,str. 5
7
