Visoka tehnička škola strukovnih studija
Bul. Zoranja Đinđića 152a
Novi Beograd
RAČUNARSKE MREŽE 1
KOAKSIJALNI KABLOVI
Profesor: Nebojša Stefanović Student: Lukic Miloš 31/13
Beograd, 2016. год.
Lukić Miloš Koaksijalni kablovi
- 4 -
1. UVOD
U današnje vreme, ukupna količina kreiranog sadržaja koju je potrebno razmeniti koristeći računarske mreže
(lokalne i internet) je gotovo nemerljiva. Sistem koji omogućava razmenu podataka je u neprestanom razvoju već
nekoliko decenija i sastoji se od različitih vrsta opreme. Jedna od glavnih vidova podele te opreme je podela na pasivnu
i aktivnu mrežnu opremu.
Ova podjela može biti zasnovana na dva kriterijuma:
1. prema kriterijumu upotrebe električne energije za samo funkcionisanje te opreme (pasivna oprema ne koristi
struju za rad, aktivna koristi)
2. prema mogućnosti logičkog odlučivanja (za potrebe usmeravanja mrežnog prometa).
Jedna od definicija navodi da aktivnu opremu sačinjavaju svi električni uređaji koji prihvataju i distribuiraju
promet unutar računarskih mreža (imaju memoriju i procesor), dok pasivnu opremu sačinjava žični sistem (bakar i
optika) koji služi za povezivanje aktivne opreme.
Pasivna oprema se sastoji od kablova, konektora, razvodnog panela (patch panel, switching panel, punch-down
panel), komunikacionih ormara i sistema za napajanje električnom energijom (vodovi, sklopke i naponske letve, sistem
za hlađenje). Hub se može smatrati pasivnom opremom sa gledišta da nema nikakvu logičku funkciju usmeravanja
prometa. On samo pojačava primljeni signal i prosljeđuje ga dalje na sve svoje portove.
Za prenos signala između računara većina današnjih mreža koristi kablove koji se ponašaju kao mrežni
prenosni medijumi. Postoji mnogo različitih tipova kablova koji mogu da se primene u različitim situacijama. Njihov
broj je izuzetno veliki i obuhvata više od 2000 različitih tipova. Većina današnjih mreža koristi tri osnovne vrste
kablova:
1. Koaksijalne kablove
2. Kablove sa upredenim paricama
3. Optičke kablove
Kroz upredene parice i koaksijalni kabl prenose se električni signali, dok se kroz optička vlakna prenose signali u
vidu svetlosnih impulsa. Za ispravan rad mreže potrebno je da se kablovski sistem (kablovi i priključni elementi)
formira od komponenti koje zadovoljavaju određene tehničke standarde.
Lukić Miloš Koaksijalni kablovi
- 5 -
2. PRONALAZAK I RAZVOJ KOAKSIJALNOG KABLA
Pronalazak koaksijanog kabla vezuje se za Engleskog matematičara Olivera Hevisajda (Oliver Heaviside 1850-
1925) koji je 1880 proučacao takozvani „efekat kože“ na telegrafskom dalekovodu . On je zaključio da materijal koji je
bio obmotan oko žice prenosnika poboljšavao jasnoću signala i povećavao izdržljivost kabla. Hevisajd je patentirao
prvi koaksijani kabl u Engleskoj, nešto kasnije te godine.
Slika 1: Oliver Hevisajd
1
Četiri godine kasnije, 1884.kompanija Simens i Halske (Siemens & Halske) registrovala je u Nemačkoj sličan patent.
Ova kompanija je bila poznata širom ondašnje Evrope po razvoju jednog od najranijih poznatih električnih generatora,
skoro dve decenije pre nego što je u Kraljevskom institutu u Londonu Oliver Lodž prikazao prenos radio talasa. Ova
tehnologija nije samo sadržala princip prenošenja informacija preko koaksijalnih kablova već je postavila temelje za
druge vrste komunikacija, uključujuči radio, radar i satelite.
Prvi moderni koaksijalni kabl konstruisali su Lojd Espenšid (Lloyd Espenschied) i Herman Afel (Herman Affel)
1931. godine u ime AT i T Bel Telefonske Laboratorije (AT&T’s Bell Telephone Laboratories). Ovo je bio prvi kabl
koji se sastojao od dve prenosne žice koje su bile u istom pravcu što je omogućilo širi spektar frekvencija.
1
http://www.robotslab.com/BLOGIMGS/oliver-heaviside2.jpg
posećen 16.01.2016.
