SADRŽAJ :
1.UVOD ………………………………………………………………………………….str.3
2.KOD……………………………………………………………………………………str.4
3.OSNOVE TEORIJE KODIRANJA……………………………………………………str.4
4.DEKODIRANJE……………………………………………………………………….str.5
5.TETRADNI KODOVI…………………………………………………………………str.5
5.1. Gray kod……………………………………………………………………..str.5
5.2. Aiken kod……………………………………………………………………str.5
5.3. Exzess kod……………………………………………………………………str.5
5.4. BCD kod……………………………………………………………………..str.5
6.PRIMERI ZADATAKA ZA KODIRANJE…………………………………………..str.6
7.ASCII KOD……………………………………………………………………………..str.7
7.1. Dva ASCII koda……………………………………………………………..str.9
7.2. Značenja pojedinih instrukcija ASCII koda…………………………………str.11
8.EBCDI KOD……………………………………………………………………………str.12
9.UNICODE………………………………………………………………………………str.13
10.ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………str.14
11.LITERATURA………………………………………………………………………..str.15
2
2.KOD
- Kodovi su nastali u srednjem vieku. U literaturi se spominju kodovi još iz XIII. i XIV. veka
koji su primenjivani u nekim Italijanskim državicamaDisciplina koja se bavi proučavanjem i
otkrivanjem kodova i šifri zove se kriptografija.
Kod je u najširem smislu sastav znakova pomoću kojega učesnici komunikacije (najmanje
dva) komuniciraju. Svaki kod da bi bio kodom mora imati popis svih znakova, propis po kojemu
se ti znakovi slažu i opis tih znakova.
Kod je vrsta šifre kod koje se reči, rečenice, delovi reči i rečenica, slova i brojevi otvorenog
teksta zamenjuju grupama slova ili brojki - kodnim zamenama. Kodovi se najčešće izrađuju u
obliku rečnika. Sadrže nekoliko desetina hiljada otvorenih izraza, od kojih svaka ima po jednu ili
više kodnih zamjena, skupine od po 2, 3, 4 ili 5 slova ili brojeva. Kao i ostale vrste šifri i kodovi
su namenjeni osiguranju tajnosti sadržaja poverljive poruke (vojne, diplomatske i druge). Kodom
se postiže i skraćivanje teksta.
4
3.OSNOVE TEORIJE KODIRANJA
„Pod kodiranjem razumevamo prevođenje određenih podataka u simboličke oblike s ciljem
njihove obrade putem kompjutera. Prema tome, kompjuterska obrada podataka pretpostavlja
kodiranje podataka pri ulazu u središnju procesorsku jedinicu i nakon njihove obrade
dekodiranjem radi distribucije korisnicima. To drugim rečima znači da su prihvaćanje, čuvanje i
obrada podataka u kompjuteru mogući samo ako su oni kodirani pomoću dualnih simbola 0 i 1 .
Suština i cilj kodiranja jeste transformacija znakova napisanih u alfabetu u simbole alfabeta. To
znači da se sva slova brojevi , specijalni znači i instrukcije kodiranu alfabetom. Prema tome ,
ulazni skup podataka B= (bi), i= 1,2,3,…. n. Može se izvesti skupom simbola Am= (aj) , j=
1,2,3,…m koji se nazivaju simbolima alfabeta. Svaki simbol alfabeta Am naziva se slovo čiji niz
čini reč , a dužina reči može biti različita. Ma koliko sve reči koje čine kod moraju biti iste dužine
od q slova , onda je reč o ravnomernom kodu čija dužina mora zadovoljiti t n<=q
m
. Za n=q
n
dobiva se broj kombinacija koje znači mogućnost nekog sastava za kodiranje gde m predstavlja
bazu koda a q broj znakova u kodnoj reči. Međutim svaki sastav za kodiranje mora zadovoljiti
načelo jednoznačnosti i ekonomičnosti. Jednoznačan je onaj kod u kojem su sve reči različite.
Ekonomičan je onaj kod koji ima najmanju redundanciju.“ ( Grbavac, 1990.)
4. DEKODIRANJE
Dekodiranje
je obrnuti proces, kada se podaci poslani od izvora pretvaraju u informaciju
razumljivu primatelju. Jedan od razloga za kodiranje je omogućiti komunikaciju tamo gde
normalni govorni ili pisani jezik nije moguć. ( na primer u računalu) . Pri procesu dekodiranja
informacija se mora pretvoriti u drugi oblik korištenjem istih pravila i normi korištenih prilikom
kodiranja da bi se dobila identična informacija to jest da bi se ispravno prenela vest do odredišta.
5
