Увод
Командитно друштво је привредно друштво које оснивају два или
више физичких или правних лица у својству ортака ради обављања
одређене делатности под заједничким пословним именом,
којих најмање
једно лице одговара неограничено за његове обавезе -комплементар, а
најмање једно лице одговара ограничено и то до висине свог уговореног
улога - командитор.
Обзиром да код ове форме привредног друштва постоје две
категорије лица оправдано се поставља питање његове правне природе,
у смислу је ли то друштво лица или друштво капитала? Наиме, правни
положај комплементара указује на примену правила ортачког друштва
(дакле, друштво лица), док правни положај командитора указује на
примену правила друштва са ограниченом одговорношђу (дакле,
друштво капитала). Иако у правној теорији постоје неслагања око овог
питања склони смо мишљењу да командитно друштво, ипак, треба
сврстати у друштва лица, због доминације личних карактеристика
комплементара (њихове појачане одговорности за обавезе друштва,
управљачких и заступничких овлашћења итд.). Ово је став и нашег
Закона о привредним друштвима (чл.91.ст.1.), у коме је прецизирано да
се на командитно друштво сходно примењују све одредбе закона које
се тичу ортачког друштва, уколико нема посебних норми за
командитно друштво.
,
Поред нашег правног система командитно друштво, као специфичну
организациону форму привредног друштва, познају и правни системи
већине држава света
(Societe en commandite -
Француска;
Societa in
accommandita seinphce
- Италија;
Kommandit-geselschaft -
Немачка; итд.).
Најбитније карактеристике командитног друштва, између оста-лог,
тичу се следећег:
- друштво је правно лице и то својство стиче уписом у одговарајући
регистар привредних субјеката. Неки правни системи
2
2. Оснивање командитног друштва
Командитно друштво могу основати два или више физичких и/или
правних лица у својству ортака друштва (чл.91.ст.1. Закона о привредним
друштвима). Овим законом, дакле, пружена је могућност да се у улози
ортака (било комплементара, било командитора), поред физичких лица
појаве и правна лица. Ранији Закон о предузећима имао је другачију
концепцију, у смислу да су својство комплементара могла стећи искључиво
физичка лица, док су се као командитори могла појавити и физичка и
правна лица. Иако Закон о привредним друштвима то експлицитно не
наводи оснивачи командитног друштва, поред домаћих, могу бити и страна
физичка и правна лица. Основ за овакво тумачење чине уводне одредбе овог
прописа (чл.З.), као и одговарајућа решења Закона о страним улагањима из
2002. године.
Једину забрану код оснивања командитног друштва Закон о
привредним друштвима поставио је у свом чл.455. по коме се као
комплементари командитног друштва не могу појавити: 1) друштвено
предузеће; 2) предузеће са већинским друштвеним капиталом: 3) друштва
са ограниченом одговорношћу, односно акционарска друштва која немају
најмање једног члана, односно једног акционара са значајним учешћем
капитала; и 4) привредна друштва чији су оснивачи напред наведени
субјекти.
Командитно друштво се оснива уговором о оснивању, који има
конститутивни значај за друштво и који садржи: пуно име и пребивалиште
сваког физичког лица и пословно име и седиште сваког правног лица
комплементара и командитора, као и означење својства ортака; пословно
име и седиште командитног друштва; означење врсте и вредности улога
сваког оснивача; делатност друштва; као и друге елементе од значаја за
друштво и комплементаре (чл.92. Закона о привредним друштвима). Уговор
о оснивању командитног друштва сачињава се у писаној форми и потписују
га сви оснивачи.
Поред уговора о оснивању командитно друштво може имати и уговор
4
