Kompjuterski virusi i načini zaštite

INFORMATIKA-SEMINARSKI RAD KOMPJUTERSKI VIRUSI I NAČINI ZAŠTITE

UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
MASTER STUDIJE 2012/2013
SREMSKA KAMENICA

PRISTUPNI - SEMINARSKI RAD

PREDMET:

INFORMATIKA

TEMA:

KOMPJUTERSKI VIRUSI I NAČINI ZAŠTITE

INFORMATIKA-SEMINARSKI RAD KOMPJUTERSKI VIRUSI I NAČINI ZAŠTITE

SADRŽAJ

UVOD ........................................................................................................................................3

KJUČNE REČI...........................................................................................................................3

1.ZLONAMERNI PROGRAMI ...............................................................................................4

1.1.Kompjuterski Virus........................................................................................................4
1.2.Trojanci...........................................................................................................................5
1.3.Crvi.................................................................................................................................5
1.4.Rootkit.............................................................................................................................5

1.5.ISTORIJAT ...................................................................................................................6
1.5.1. Kako je nastao prvi kompjuterski virus?.............................................................6

1.5.2. Pregled najznačajnijh računarskih virusa tokom njihove istorije....................... 8

1.6.VRSTE RAČUNARSKIH VIRUSA................... ..........................................................9

1.7.KO PIŠE ŠTETNE PROGRAME I ZAŠTO? ..............................................................10

2. ZAŠTITA OD VIRUSA.......................................................................................................13

2.1.MREŽNA BEZBEDNOST ..........................................................................................13

2.2.ZAŠTITNI ZID ............................................................................................................14

2.3.ANTIVIRUS SOFTVERI.............................................................................................15
2.3.1. Kaspersky Internet Security................................................................................16
2.3.2. AVG Internet Security .......................................................................................17
2.3.3. ESET NOD32 Smart Security........................................................................... 18
2.3.4. avast! Internet Security ......................................................................................19
2.4. Da li postoji zaštita od nepoznatog virusa? ................................................................20
2.5. Nekoliko korisnih saveta............................................................................................ 20

ZAKLJUČAK .........................................................................................................................21

LITERATURA........................................................................................................................ 22

INFORMATIKA-SEMINARSKI RAD KOMPJUTERSKI VIRUSI I NAČINI ZAŠTITE

1. ZLONAMERNI PROGRAMI

Internet, sa svim mogućnostima koje nam pruža, može biti i vrlo opasan, jer pruža i lak način
za distribuciju zlonamernih programa, koji mogu ugroziti stabilnost rada Vašeg računara, kao
i Vašu privatnost. Naravno, zlonamerni programi se ne distribuiraju samo putem interneta,
već i putem medijuma kao što su cd ili dvd diskovi, memorije kartice, flash kartice, ali je
pojavom interneta mogućnost za njihovu distribuciju drastično porasla.
Zadatak zlonamernih programa može biti sve od krađe poverljivih podataka (email adrese,
brojevi kreditne kartice), pa do korišćenje inficiranog računara za slanje neželjenih email
poruka (SPAM email), ili korišćenje inficiranog računara za izvršenje drugih zlonamernih
akcija, koje mogu uključivati i napad na web sajtove i web servere, kao i otvaranje „zadnjih
vrata" (backdoor), čime se napadaču omogućuje pristup inficiranom računaru.
Zlonamerni programi ne mogu izazvati fizičko oštećenje računara. Ne mogu izazvati
oštećenje računara koje bi zahtevalo zamenu delova računara.

Zlonamerne programe možemo podeliti u nekoliko osnovnih grupa:

www.mondo.rs/s107883/Magazin/Komunikacije/Kompjuterski_virusi

1.1.Kompjuterski Virus

je najčešće mali program napravljen od strane čoveka sa ciljem da

se ubaci u računar kako bi napao operativni sistem, aplikacije i dokumenta. Štete od virusa
mogu biti od bezazlenih poruka koje se pojavljuju na ekranudo vrlo teških kao što je brisanje
dokumenata ili podataka koje zauvek nestaju sa hard diska.

Virus je kod napisan sa jasnom namenom da sam sebe umnožava.Virus pokušava da se širi od
računara do računara tako što se kači na neki program.On može da ošteti hardver, softver ili
podatke.

Za definiciju virusa možemo uzeti i onu od dr. Frederick B. Cohen.On je, u svojoj doktorskoj
tezi 1984. godine, postavio prvu opštu definiciju virusa:
˝

Definišemo kompjuterski virus kao program koji inficira ostale programe modifikujući

ih tako da uključuju njegovu naprednu kopiju.Sa inficiranog područja, virus se može
širiti kroz kompjuterski sistem i mrežu koristeći autorizaciju svakog korisnika, da
inficira njihove programe.Svaki program koji se inficira se takođe ponaša kao virus, i
stoga, infekcija raste

˝.

N. Balaban, Ž. Ristić, J. Đurković, J. Trninić, P. Tumbas,

Informacione tehnologije i informacioni sistemi,

Sedmo izdanje

Ekonomski fakultet Subotica, 2012.g. strana 291

http://www.microsoft.com/en-gb/security/pc-security/virus-whatis.aspx

INFORMATIKA-SEMINARSKI RAD KOMPJUTERSKI VIRUSI I NAČINI ZAŠTITE

1.2.Trojanci

(Trojan horse),obično vrše, neželjene akcije u računaru i to u "pozadini" i

prikriveno.  Najčešća  od  tih  neželjenih  akcija  je  otkrivanje  korisničkih  lozinki,  bankovnih
podataka  i  drugih  povjerljivih  informacija  "prisluškivanjem"  razmjene  podataka  ili
jednostavno  čitanjem  tih  datoteka,  i  javljanje  istih  "vlasniku"  trojanskog  konja.Postoje  i
trojanski  konji  u  službi  policije  koji  se  bave  prikupljanjem  informacija  sa  ciljem  otkrivanja
krivičnog dela (engl. Remote Forensic Software). Taj oblik špijuniranja građana je u nekim
zemljama  pravosnažan  i  vrši  se  po  sudskom  nalogu.Takvi  trojanci  se  šire  instalacijom  ili
aktuelizovanjem  komercijalnih  operativnih  sistema  i  drugih  softverskih  i  hardverskih
komponenti računara, kao i putem internet provajdera infiltriranjem u postojeće mehanizme
prenosa podataka, koji takvu mogućnost u svojim produktima i uslugama, na zahtjev dotične
države, moraju predvidjeti.

1.3.Crvi (

Worm

)

je, kao i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog računara na drugi,

samo  što  on  to  radi  automatski,  preuzimanjem  kontrole  nad  funkcijama  računara  koje
omogućuju prenos datoteka i podataka. Kada crv uđe u vaš sistem, on dalje može da putuje
sam.  Velika  opasnost  kod  crva  jeste  njihova  sposobnost  da  se  umnožavaju  u  ogromnim
količinama. Na primer, crv bi mogao da pošalje kopije sebe samog svima iz vašeg adresara e-
pošte, a zatim bi njihovi računari uradili to isto, čime se izaziva domino efekat zagušenja u
mrežnom saobraćaju što usporava poslovne mreže i Internet u celini. Kada se oslobode, novi
crvi se šire veoma brzo, zagušujući mreže, što može da znači da ćete vi (i svi ostali) morati da
čekate duplo duže da se otvore Web stranice na Internetu.Crv je potklasa virusa. Crv se
obično   širi   bez   pomoći   korisnika   i   sam   distribuira   sopstvene   potpune   kopije   (možda
izmenjene) širom mreža. Crv može da zauzme memoriju ili propusni opseg mreže toliko da
računar prestane da reaguje.

1.4.Rootkit

programi su zlonamerni kodovi koji su izuzetno teški za praćenje i detektovanje,

a najveći broj do sada napravljen ih je za Windows operativne sisteme.Rootkit predstavlja
komplet alata koji omogućavaju napadaču da održava pristup sistemu.Napadač na ovaj način
stiče pravo daljinskog upravljanja tuđim računarom, a da legitimni korisnik toga nije ni
svestan.

Osim pomenutih grupa zlonamernih programa, postoje i zlonamerni programi koji inficiraju
računar prevarom korisnika, i to tako što se predstavljaju kao lažni antivirusni programi, zatim
prikazuju lažna upozorenja o sigurnosnim pretnjama na računaru, i nakon toga, traže od
korisnika kupovinu pune licence programa da bi uklonili nepostojeće zlonamerne programe,
ne bi li na taj način autori tih zlonamernih programa prevarom došli do zarade. Takvi
zlonamerni programi se drugačije nazivaju i varljive aplikacije (misleading application).

Takođe, često se dešava da se uz besplatne verzije programa instaliraju i takozvani internet
uljezi, koji mogu služiti za prikazivanje reklama korisniku (adware) ili koji mogu pratiti
navike korisnika, da bi kasnije korisnici dobijali reklame u skladu sa svojim navikama
(spyware). I ovi programi se instaliraju nepažnjom korisnika, jer prilikom njihove instalacije
traže dozvolu od korisnika za instalaciju, kao i svi drugi programi.

1.5. ISTORIJAT

Wikipedia, Frederick B. Cohen. http://en.wikipedia.org/wiki/Fred_Cohen Wikipedia, Frederick B. Cohen.

http://en.wikipedia.org/wiki/Fred_Cohen

Wikipedia,Trojanski konj, http://sr.wikipedia.org/sr/ Тројански_коњ_(информатика)

http://www.kaspersky.com/threats/what-is-a-worm-virus

Wikipedia,Rootkit, http://en.wikipedia.org/wiki/Rootkits

INFORMATIKA-SEMINARSKI RAD KOMPJUTERSKI VIRUSI I NAČINI ZAŠTITE

ispisivao preteću poruku, a potom zauzimao "čak" 7 kilobajta memorije, što je tada bilo
mnogo. Brain virus se sada smatra izumrlim.

Početkom devedestih godina prošlog veka dogodila se prva ekspanzija kompjuterskih virusa
kojih je tada bilo svega 1300, da bi deceniju kasnije njihov broj dostigao čak 50000, koliko je
zabeleženo 2000. godine, a danas taj broj iznosi impozantnih 200 miliona zlonamernih
programa.

Ovakva statistika ukazuje da se se iza brojeva događale i druge značajne promene. Naime,
kompjuterski virusi su najpre pisani kao takozvani “proof of concept” kodovi, čija je namena
bila isključivo akademska i istraživačka. Kanije oni postaju igračka u rukama mladih ljudi
željnih dokazivanja i u to vreme oni su više bili neprijatnost nego stvarna opasnost.

Tokom prethodne decenije dogodile su se najznačajnije promene u ovoj oblasti. Pisanje virusa
je postalo profitabilan biznis, i oni se danas skoro isključivo razvijaju u te svrhe.
Kompjuterski virusi su često deo komplikovanih biznis modela i partnerskih programa koji
kriminalu koji stoji iza svega donosi ogromnu zaradu.

1.5.2. Pregled najznačajnijh računarskih virusa tokom njihove istorije

http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2013&mm=03&nav_id=700486

http://www.informacija.rs/Clanci/Kompjuterski-virusi-slave-40-rodjendan-1-deo.html