240
МОДЕЛИ КОМУНИКАЦИЈЕ У ОНЛАЈН ОКРУЖЕЊУ
Појам и значај комуникације у онлајн
окружењу
ПОЈАМ КОМУНИКАЦИЈЕ
,
Појам комуникације је данас веома често у употреби
потиче од
латинске
речи
c
о
mmunicatio
-
,
што значи саопштавање преношење порука
(
).
,
информација Човек комуницира чулима и при томе свесно или несвесно
преузима одређене акције
Комуникацијске вештине су веома битне у свакодневном животу.
Комуникација је у тесној вези са образовно-васпитним процесом. Због тога се и
педагогија и психологија баве комуникацијом.
„Без комуникације нема педагошког процеса. Он може остварити своју сврху тек
двосмјерношћу кретања информација између његових судионика” (В. Мужић).
Значи, комуникација је процес настајања, преношења и пријема порука, односно
информација.
Шематски се може приказати на следећи начин:
Време у коме живимо и технолошка револуција условљавају доминантни напредак у
домену комуникације.
Интернет
, као медиј комуникације, променио је наш начин комуникације,
информисања, можемо рећи и живота. Од пасивног конзумента информација, постали
смо полуактивни или активни учесници у јавном дијалогу. Захваљујући интернету
можемо заузимати простор у јавном дијалогу који је до сада био резервисан за медије.
Сваким даном све више људи користи интернет. Због тога, сви који учествују у јавном
дијалогу (различите институције, организације, појединци...) морају научити да
правилно користе интернет поштујући слободу коју нам он пружа.
КОМУНИКАЦИЈА КАО ВАЖАН АСПЕКТ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА
Међусобни односи наставника и ученика представљају врло важан и сложен
педагошки процес који постоји откад и први облици организованог васпитно-
образовног рада. Тим односима су се, са мање или више успеха, бавили не само
педагози, већ и други научници.
Комуникација између ученика и наставника зависи од више фактора, а нарочито:
од става друштва према човеку и његовом развоју,
од положаја појединца у одређеној друштвеној заједници,
од друштвености појединца,
од самоактивности појединца у различитим вредносним системима
од личности наставника и његових способности за организацију и извођење
рада" (
Лакета, 1998: 108-109
)
Наставни процес у школском окружењу није везан само за индивидуалне напоре у
стицању знања и вештина, него се заснива и на друштвеној интеракцији између
ученика и наставника, као и између самих ученика.
За успешну комуникацију у настави треба водити рачуна да у садржајима и
методама буде заступљена информацијско-когнитивна и емоционално-социјална
компонента
.
ВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА
Вербална комуникација се остварује разменом информација, мисли и идеја између
две или више особа, у личном контакту. Најчешће то су речи које изговарамо и на тај
начин остварујемо основну људску потребу да будемо у контакту са другим особама.
За вербалну комуникацију је веома битна разумљивост, брзина, ритам, правилан и
граматички исправан говор, систематичност у излагању, прецизност, јасноћа и
једноставност, као и логичка повезаност.
Може се реализовати и помоћу писане речи. У пракси ове две врсте вербалне
комуникације су испреплетане. Њихов избор треба да буде у складу са врстом поруке.
Сматра се да су усмене комуникације некада двосмислене, те се појашњење даје
писаним текстом.
ПРОЦЕС КОМУНИКАЦИЈЕ
Процес комуникације обухвата поступке у обради и преношењу порука између извора
и корисника. Веома је важно да процес обраде и преношења буде прилагођен
одговарајућем комуникацијском каналу, како би се обезбедила добра разумљивост
поруке од стране корисника. Процес се може представити моделом на основу којег се
могу генерализовати сви примери људске комуникације.
Извор -
пошиљалац,
генерише поруку коју треба пренети до корисника.
Порука
је садржај - информација која се преноси.
Корисник -
прималац,
је на другој страни тока комуникације. То може бити један или
више појединаца који примају поруку из извора.
Кодирање
је комплексна активност која представља избор симбола (знакова) неке
азбуке помоћу којих ће порука бити послата. Ту спадају не само писане и усмене речи
(говор и писмо), него и гестови, „говор тела", мимика и сва остала средства која
користимо да бисмо се изразили. Када је порука кодирана, то јест када је
представљена одговарајућим симболима, она се шаље ка кориснику.
Декодирање
је такође комплексна активност којом се кодирана порука враћа у
првобитни облик како би до корисника стигла порука која је за њега разумљива.
Канал или медиј
представља пут којим се порука преноси. Избор симбола обично
утиче на наш избор медијума.
Повратна спрега
представља повратну информацију од корисника - примаоца, ка
извору - пошиљаоцу и треба да
покаже да ли је порука схваћена и колико је
комуникација била успешна.
Комуникација често бива ометана, било да је реч о електронској комуникацији или
комуникацији у учионици. Све оно што омета комуникацију зове се
сметња
или
бука
,
и може се појавити у свим фазама комуникације.
За разлику од масовних медија какви су радио, телевизија или новине, у којима су
комуникационе улоге фиксиране, интернет представља синтезу масовних медија. То је
медиј у оквиру кога се реализују различити типови комуникације који се могу одвијати
путем електронске поште, дискусионих група, форума, причаоница, виртуелних
играоница, конференцијских соба и слично.
МОДЕЛИ КОМУНИКАЦИЈЕ СА УЧЕНИЦИМА У ОНЛАЈН ОКРУЖЕЊУ
Данас, веома важан аспект комуникације у образовном процесу је и
комуникација у
онлајн окружењу
- комуникација уз примену савремених информационо
комуникационих технологија. Значајно је омогућити ученицима да, поред примања
информација из доступне литературе и електронских извора, имају комуникацију са
наставником од кога треба да добију помоћ и подршку у савладавању образовних
садржаја, као и повратне информације о свом напредовању и начину рада.
Ученици XXI века одрастају у дигиталном свету у којем технологија прожима све
аспекте живота, и за њих је то мотивишуће окружење. Употреба ИКТ-а у настави, кроз
различите активности на мрежи (умрежавање, размену порука, слање и примање е-
порука, образовне видео-игре и друго) је снажан ресурс за учење. Значајно је и то што
су ученици мање стидљиви у онлајн окружењу, спремнији су да искажу своје
мишљење, мање их плаше евентуалне грешке које би начинили и генерално су
отворенији у комуникацији. Ово су веома значајни параметри који су идеални за
стварање подстицајне атмосфере за учење.
Наставник у електронском окружењу може остварити
синхрону
и
асинхрону
комуникацију
са ученицима.
У класичном начину предавања користи се увек синхрона комуникација. У тренутку
када наставник представља одређене наставне садржаје, ученик то слуша. Ученик у
сваком тренутку може прекинути наставника и замолити га за објашњење.
СИНХРОНА КОМУНИКАЦИЈА
У онлајн окружењу
синхрона комуникација
се може одвијати на три различита
начина. Често се сва та три начина користе у некој од комбинација како би се постигао
што бољи резултат:
Аудио / видео конференција
- ученици могу видети наставника, а у неким
случајевима и наставник може видети ученика;
Аудио - конференција
- ученици могу само чути предавача, а слика се даје у
облику презентације или низа страница које се смењују;
Текстуална конференција
- личи на класични чет
Применом одговарајућих алата наставник, као аутор, креира курс, поставља наставне
материјале (лекције, тестове, задатке...), а ученик користити курсеве и наставне
материјале. Наставник прати рад, напредак и заинтересованост ученика за теме које
су предмет креираних курсева. При њиховој комуникацији временски размак од
примања до слања порука веома је кратак, што често доводи до грешака у писању.
Синхрона комуникација се може одвијати преко различитих алата и сервиса
интернета, од којих су најчешће коришћени чет и видео конференција, као и разговор
телефоном преко интернета.
Скоро сви web-mail сервиси (Google, Yahoo, ...) нуде и могућности за разговор. Веома
популарни и често коришћени за разговор су: Facebook, Skype, MSN Messenger, Twiter
и други.
