Висока струковна школа за пропаганду и односе са јавношћу
„Елит колеџ“
Београд
Предмет:
Медија планирање и канали пропагандне комуникације
СЕМИНАРСКИ РАД:
тема:
Комуникацијска кампања
јачања поверења, угледа и подршке
у полицију Србије намењена
деци и омладини
Професор:
Студент:
Др Дарко Тадић
Драган Жебељан
Београд,
Мај 2010.године
1. УВОД
Поверење и углед полиције у друштву у некадашњој Социјалистичкој Федеративној
Републици Југославији било је на завидном нивоу. У то време грађани су веровали својој
полицији и били су прави партнери у раду. Служба је била од угледа а полицајци
поштовани представници државе и закона.
Тадашња Југославија важила је за једну од најбезбеднијих држава у свету. Криминал је
био изузетно низак а а безбедност грађана врло висока.
После смрти Јосипа Броза Тита настају проблеми у друштву, пре свега економска криза а
касније појава национализма, шовинизма, сепаратизма и тероризма.
Упливом страних обавештајних структура и моћних интересних група долази до крвавог
грађанског рада у СФР Југославији. Савезна и Републичка полиција увучена је у
грађански рат. Примаран посао полиције, борба против криминала и одржавање јавног
реда и мира, озбиљно је доведен у питање чињеницом да је полиција употребљена као
војска за ратовање за шта није била ни обучена ни спремна.
Велики број полицајаца, одлуком тадашњих политичара, искоришћен је и гурнут у рат са
Словенијом, Хрватском и Босном и Херцеговином. Полиција највеће бреме ратовања
подноси на територији АП Косово и Метохија борећи се припадницима терористичке и
сепаратистичке ОВК помогнуте од стране стараних служби и НАТО алијансе која је
извршила агресију на једну суверену земљу.
Деведесетих година прошлог века моћ државе и њена економија нагло слаби изморена
ратовима, ембаргом и приливом великог броја избеглих лица у Србију. Тада почиње све
већа појава криминала и криминалних група у друштву. Недовољна кадровска
попоњеност и измореност људства одласком на терене или ратовањем резултира мањком
воље да се бави решавањем проблема криминала у друштву. Полицајци су окупирани
личним проблемима егзистенцијлне природе.
Током деведесетих година прошлог века, полиција се користи и у разбијању
демонстраната. Полицајци који су ратовали и навилки на ратове тада су употребљавани у
разбијање демонстраната. Недовољна борба против криминала и корупције као и употреба
полиције у разбијању демонстрација резултирало је појавом анимозитета или дистанце
грађана према полицији.
Углед полиције у друштву и поверење у њу и њен рад нагло је опадао. Све оно што је
стварано годинама у назад у време СФРЈ је нестало. Лош имиџ и слика тешко се могла
повратити.
Читава генерација омладине и становништва расла је у атмосвери лошег гласа и слике о
полицији, данас су то млади људи са јасно изграђеним ставом о полицији. Подитељи су
децу често плашили да ће ако не буду добри доћи по њих полиција и да ће из водити у
затвор и тући. Многи од њих, данас млади људи, имају аверзију или страх од полиције.
Почетком двехиљадите године и завршетком свих ратова почиње и имиџ полиције у
друштву да се мења. Пре свега промењен је визуелни идентитет, замењена је униформа,
опрема, ознаке и значка полиције.
2. ИСТРАЖИВАЊЕ
Пре сваке комуникацијске кампање потребно је ипитати циљну групу односно јавно
мњење о пројету који се планира спровести.
Поред озбиљних кућа које се баве истраживањем јавног мњења, може се спровести и
анкетирање путем интернета. Ово је најјефтинији и најбржи начин ако је кампања
ограничена буџетом или у недостатку времена.
Дефинисање питања је најважнији елемент једне анкете, те када се тај део заврши
приступамо постављању анкета на неки веб сајт.
Оформљену анкету постављамо на веб сајт Министарства, дистрибуирамо је путем
електронске поште, односно постављамо га на бројне Фејсбук групе где долазе млади
и омладина с обзиром да је кампања усмерана ка њима.
Анкета садржи следећа питања:
1. Да ли имате профил на Фејсбуку и колико дуго га користите?
2. Са колико виртуелних профила сте се умрежили на Фејсбуку?
3. За шта користите Ваш профил на Фејсбуку?
4. Сматрате ли да МУП Републике Србије треба да поседује профиле на
социјалним мрежама Фејсбук, Јутјуб и Твитер?
5. Сматрате ли да је МУП Републике Србије довољно отворено према
јавности?
6. Углед полиције и Министарство унутрашњих послова Републике
Србије у јавности је?
7. Сматрате ли да ће МУП Републике Србије отварањем профила на
социјалним мрежема Фејсбук, Јутјуб и Твитер повећати свој углед у
јавности?
8. Да ли Вас интересује рад Министарства унутрашњих послова
Републике Србије?
9. Које информације очекујете да пронађете на профилима МУП
Републике Србије на социјалним мрежама Фејсбук, Јутјуб или
Твитер?
10. Које вести желите да почитате на профилима Фејсбук, Јутјубу или
Твитер Министарства унутрашњих послова Републике Србије?
11. Ваш пол:
12. Ваше занимање:
13. Колико година имате:
Анкета је трајала 10 дана и обухватила је 1083 испитаника.
Одговори на постављена питања су следећи:
