KOРИШЋЕЊЕ РАЧУНАРСКЕ ТЕХНИКЕ У УНАПРЕЂИВАЊУ
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ ПРАКСЕ
Мастер рад
Ментор: Кандидат:
Проф. др Данимир Мандић Емилија Поповић 2064/2014
Београд, септембар 2015.
Садржај:
Увод................................................................................................................................................4
1. Настава као васпитно-образовни процес
1.1 Појам наставе
1.2 Настава кроз историју
1.3 Чиниоци наставе
1.4 Општи задаци наставе
2 . Историјат развоја рачунарства и информатике
3. Информационе технологије у образовању
3.1. Иновирање наставе
3.2. Савремене образовне информационе технологије
3.3. Учење путем мреже
3.4. Веб портали
3.5. Oбразовни портали
4. Практична примена савремене рачунарсе технике у унапређивању васпитно-образовне
праксе на примеру основне школе ,, Краљ Петар Први“ у Београду.
4.1.Интерактивна табла
4.2. Audience response system QOMO
5. Истраживање о ставовима наставника о примени рачунарске технике у васпитно-
образовном процесу
5.1. Теоријски приступ проблему
Увод
Нове технологије, микропроцесори и глобалне рачунарске мреже направиле су од
рачунара уређај без кога се не може замислити иоле озбиљнији посао, као ни свакодневни
живот савременог човека. Живот поред рачунара и са рачунаром, у ствари, постаје
свакодневница. У последњих неколико година са масовнијим коришћењем рачунара у
школама створени су услови за квалитетније иновирање образовне технологије.
Ако се посматрају ученици, њихово окружење, начин живота, тежње,
интересовања, уочава се огромна разлика између ученика данас и пре двадесет година.
Данас су ученици изложени различитим мултимедијалним садржајима који се налазе на
сваком кораку. Ученици су данас преплављени информацијама, а њихова пажња усмерена
је на различите садржаје. У таквом окружењу неопходно је унапредити и иновирати
наставу како би ученицима постала прихватљивија, интресантнија и кориснија.
Предности увођења рачунарске технике у наставни процес су вишеструке.
Наставницима је омогућено да посредством нових технолошких открића прикупљају
податке, анализирају информације и припремају материјале. Нови кориснички алати
омогућују им и да сами креирају апликације за учење и проверу знања.
Ученици, са друге стране, могу да користе рачунаре ради програмираног стицања сазнања,
активнијег учешћа у настави, анализе и примене информација, скраћења времена учења и
самомотивације за стицање нових знања. Рачунари такође поједностављују и чине мање
субјективним проверу стечених знања ученика. Данашњи рачунари располажу моћним
меморијским потенцијалима, где све већи значај добијају периферне меморије засноване
на дигиталној као и оптичкој техници. Спољни уређаји који се могу користити као
допунске компоненте укупног радног процеса рачунара, јесу обогаћени са низом нових
побољшања већ постојећих компоненти. Из приложеног се може закључити да баријере
пред развојем рачунарског хардвера готово да не постоје.
Оно што је значајно допринело интензивирању производње рачунарских програма
и комплексних рачунарских система, јесте нова објектна оријентација у програмирању.
Када се говори о новим трендовима, треба посветити посебну пажњу умрежавању
рачунара, које се постиже принципом модулације и демодулације, омогућујући
повезивање корисника у циљу размене и прикупљања информација. Све више, и стварање
рачунарског софтвера јесте окренуто креирању оперативних система, информационих
система као и разних апликација за кориснике мрежа. Технологија може да поједностави и
убрза решавање устаљених задатака. Она омогућава развој наставних програма у скаладу
са социо-технолошким иновинама. Нове технологије презентују детету богато и корисно
искуство које помаже искоришћењу његових потенцијала.
Образовање јесте један од најважнијих чинилаца савремене државе. Стални
прогресивни раст и развој човечанства одвија се под утицајем проналазака, открића и
иновација. Све моћнија, минијатурнија и доступнија информациона технологија донела је
велике промене у образовању. Употребом савремене рачунарске технике, промењен је
положај ученика и наставника у настави. Наставник није више само преносилац
информација већ постаје активни организатор и водитељ целокупног процеса усвајања
наставних садржаја. Наставницима је омогућено да посредством нових технолошких
открића прикупљају податке, анализирају информације и припремају материјале. Нови
кориснички алати омогућавају им да сами креирају апликације за учење и проверу знања.
Ученик из пасивног положаја које је имао у традиционалној настави постаје
самостални, активни учесник наставе. Пружена им је могућност да и сами буду креатори
процеса учења. Ученици могу да користе рачунаре ради програмираног стицања знања,
активнијег учешћа у настави, скраћења времена учења и самомотивације за стицање нових
знања. Рачунари такође поједностављују и чине мање субјективним проверу стечених
знања ученика.
Примена савремене рачунарске технике у настави је могућа под условом да се
испуне одговарајући услови. Од материјалних услова неопходно је да постоје
одговарајући уређаји и опрема. Кадровски услови подразумевају одговарајуће образовање
и оспособљеност наставника. Потреба за стручним усавршавањем постаје императив .
Примена рачунарске технике у образовању представља неминовност савременог
света и савременог детета а могућности које пружа су огромне и стално се повећавају.
1.2
. Настава кроз историју
Настава спада у домен веома старих људских активности па је самим тим имала
важну улогу у развоју најстаријих цивилизација. Претеча наставе, која се јавила још у
првобитној људској заједници, јесте индивидуално поучавање. Таква врста поучавања
односила се на поучавање коришћења оруђа и оружја.
Атина као центар науке, привреде и уметности на својој богатој основи развијала је
и наставу па је тако постојао систем школа у којим су се образовали млади од седме до
двадесете године. Млади су учили добровољно а у учењу је провлађивало механичко
понављање и имитирање наставника. Пажња је била усмерена и ка развоју телесних
способности.
У старом Риму постојала је тежња ка изучавању дисциплина које доприносе бољем
решавању практичних проблема киао што су трговина, градња, политика. Постојале су
три врсте школа. Основне школе пружале су знања из области читања, писања и
рачунања, у граматичким школама изучавали су се грчки и латински језик као и
песништво, у реторским школама проучавана је филозофија, право, математика и
астрономија.
У средњем веку долази до застоја у развоју наставе. До 11. века у настави је
доминирала црква која је пропагирала учвршћивање религиозне идеологије у народу.
Након 11. века долази до јачања гађанске класе при чему долази до појаве првих
грађанских школа. Основни задатак ових школа био је стварање доброг чиновничког
кадра за обављање послова државног управљања и вођења трговине.
Развојем индустрије у капиталистичком друштву школе добијају у масовности и
квалитету, знање је постало услов за стварање профита. Колективни рад настао је на
концепцији Јана Амоса Коменског. Коменски је поставио разредно-предметно-часовни
систем који се, уз извесна усавршавања, одржао три и по века, а и данас је владајућа
концепција у образовању. У основи ове концепције су разреди које чине ученици
приближног старосног доба и претходног знања. Наставна грађа је организована по
