Висока економска школа струковних
студија Пећ у Краљеву
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: УПРАВЉАЊЕ ИНВЕСТИЦИЈАМА
КРЕДИТИ ЗА КУПОВИНУ
НЕКРЕТНИНА
Ментор: Студент:
Проф. др Недељка Дедовић
Нада Симоновић
Број индекса: 73007/18
Краљево, април, 2019.године
САДРЖАЈ
Увод ......................................................................................................................................2
1. ПОЈАМ И РАЗВОЈ КРЕДИТА.....................................................................................3
2. ВРСТЕ КРЕДИТА……………………….....……........................................................4
3. СТАМБЕНИ КРЕДИТИ……………………..………………………………………..7
3.1 Осигруање стамбених кредита............................................................................8
3.2 Проблеми уговора о кредитима индексираних
у швајцарским францима...................................................................................13
Закључак ...............................................................................................................................14
Литература.............................................................................................................................15
1
Кредитни биро је почео са радом 2004. године. Региструју се и неуредности у
коришћењу банкарских производа, тиме је банкама олакшана процена ризика пласмана.
Предмет истаживања у овом семинарском раду представљају кредити
становништва за куповину некретнина, са посебним освртом на стамбене кредите, као и
проблеми уговора о кредиту индексираних у швајцарским францима.
1. ПОЈАМ И РАЗВОЈ КРЕДИТА
Развој новца и новчаних функција непосредно је везан за настанак кредита. Једна
од основних функција новца, новац као средство плаћања, чини основ кредитног
пословања. Историја познаје кредитирање које датира још од античког времена, где се
уместо новца за кредитирање, користила роба, тј. кредит се давао и враћао у натури. У
феудализму се јавља новчано кредитирање, које је претеча савременог кредитирања, а који
је пуни експанзију доживео у капитализму.
Савремени кредит, односно савремено кредитирање, везује се за све већу потребу
становништва за куповином. Сви ми имамо жељу да купимо одредђени производ који
надмашује наш месечни буџет, па смо у прилици да од банке позајмимо новац. Једна од
основних функција банака јесте кредитирање становништва.
Кредит представља облик финансијских улагања које се везују за поверење као
најважније у заснивању кредитних односа
1
. Иначе, појам кредита се везује за порекло од
латинске речи credo, односно credare, што у преводу значи веровање
Финансирање путем банкарских кредита спада у тзв. активне банкарске послове у
којима банке имају улогу кредитора. Такво кредитирање чини активну страну биланса
банке, јер је усмерено у токове репродукције и оно обухвата краткорочне и дугорочне
кредите.
Кредитирањем становништва се финансира потрошња становништва изнад
формирања њиховог текућег дохотка, чиме се повећава стандард становништва и
поспешује реализација у предузећима. Њима се директно финансира потрошња, али се
посредно доприноси бржој реализацији у предузећима.
С обзиром да поред банака и друге финансијске институције и предузећа учествују
у одобравању кредита становништву, може се рећи да су банкарски кредити становништву
само део укупног обима потрошачких кредита у систему.
1
Др.Александар Ж., др Дејан E., др Петар Б., др Ђорђе П., „Увод у финансијски менаџментt“, Београд 2005.
3
2. ВРСТЕ КРЕДИТА
Критеријуми поделе кредита су различити. Најчешће се кредити деле према
следећим карактеристикама:
1. Према облику:
-.натурални,
- робни и
. новчани.
Натурални кредит је најстарији облик кредита који су се давали и враћали у
стварима.
Робни кредити су, у ствари, комерцијални кредити и они се дају у роби, а враћају у
новцу.
Новчани кредити се дају и враћају у новцу.
2. Према економској намени кредити су:
- производни,
- потрошачки,
- извозни,
- увозни,
- откупни и
- санациони.
Производни кредити су врло значајни, јер утичу на континуитет производње.
Потрошачки кредити су усмерени у сферу потрошње, док остале врсте кредита директно
утичу на извоз, увоз, санацију привредних субјеката и на откуп робе.
3. Према употреби кредити се деле на:
- кредити за обртна средства,
- кредити за основна средства.
4
