na sve više načina koristi sve više informacija u računarskom svetu. U takvom
sistemu postoji i sve veća opasnost od neovlaštene upotrebe informacija,
podmetanja krivih informacija ili uništavanja informacija.

Brzi razvoj hardvera i softvera, koji se koriste za prenos podataka,

uslovljava česte promene i usavršavanja istih. U toj trci proizvođači često
nemaju vremena za detaljno testiranje opreme. Usled nedovoljnog testiranja,
često  se  javljaju  propusti  koji  čine  osnovu  za  rad  potencijalnih  napadača.
Napadači   razvijaju   sopstvene   alate   i   tehnike   pomoću   kojih   zaobilaze
sigurnosne   mere   i   na   taj   način   dolaze   do   „važnih“   podataka.   U   cilju
eliminisanja   ovih   nedostataka   nameće   se   novi   pravac   istraživanja   u   sferi
sigurnosti   informacionih   sistema,   koji   se   odnosi   na   zaštitu   podataka   od
neovlašćenog   pristupa,   modifikacija   ili   različitih   zloupotreba.   Na   važnost
zaštite   podataka   ukazuje   činjenica   da   je   ona   postala   jedan   od   najvažnijih
komponenata   nacionalnih   bezbednosti   zemalja,   državnih   administracija,
banaka i sl. Isto tako, veliki broj kompanija sve više poklanja pažnju merama
sigurnosti sopstvenih informacionih sistema i podataka.

U računarskim sistemima informacije se prenose raznovrsnim

otvorenim i nesigurnim komunikacijskim putevima. Pristup do tih puteva ne
može se fizički zaštititi pa svaki neprijateljski nastrojen napadač može narušiti
sigurnost   sistema.   Zbog   toga   zaštitni   komunikacijski   mehanizmi   nad
nesigurnim   komunikacijskim   kanalom   postaju   najvažniji   oblik   ostvarenja
sigurnosti.   Kao   najzastupljeniji   medijum   za   prenos   podataka   se   koriste
računarske   mreže.   Kao   takve   logično   predstavljaju   usko   grlo   po   pitanju
sigurnosti informacija koje se tim putem prenose. Iz tog razloga, posebna
pažnja posvećena je zaštiti podataka koji se prenose putem računarske mreže.

1.VRSTE NAPADA I ZAŠTITA PODATAKA NA MREŽI

Kako računarske mreže predstavljaju deo informacionog sistema

pomoću koga se prenosi najveći broj podataka, posebnu pažnju treba obratiti
upravo na njihovu zaštitu. Podaci u okviru informacionih sistema se mogu
javiti u sledećim oblicima:



Javni podaci - podaci koji nisu poverljivi i čiji integritet nije važan, može
ih koristiti bilo ko bez ikakvih posledica. Primeri ovakvih podataka su
javni servisi za pružanje informacija.



Interni podaci - pristup ovim podacima je dozvoljen samo za određene
grupe korisnika. Javno objavljivanje internih podataka nije dozvoljeno,
ali objavljivanje ove vrste podataka nije od kritične važnosti. Primer su
podaci u razvojnim grupama, firmama, radni dokumenti i projekti,
interni telefonski imenici.



Poverljivi podaci - poverljivi podaci unutar određene grupe (kompanije)
koji su zaštićeni od neovlašćenog pristupa. Neovlašćeni pristup ovim
podacima može prouzrokovati značajane posledice kao što su:
finansijski gubitak kompanije ili dobitak konkurentskoj kompaniji,
smanjenje poverenja korisnika usluga ili potrošača proizvoda. Primeri

Latinović, B.,:

Elektronsko poslovanje

, Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka, 2007.

str.43