Razvoj Softvera 2 0(0):1–8
DOI: N/A
Kriptovalute
Uroš Jovanovi´c 1047/2013
Matematiˇcki fakultet
Studentski trg 16, 11000 Beograd
[email protected]
Sažetak
Ovim radom bi´ce opisani osnovni pojmovi i koncepti kriptovaluta. O ekonom-
skom aspektu kriptovaluta bi´ce nešto više reˇci u završnom delu dok ´ce generalno
ve´ci deo pažnje biti posve´cen kriptovalutama u kontekstu informacionih tehnologija.
Kljuˇcne reˇci:
kriptovalute, kriptografija, digitalni novac, biktoin
1.
Uvod
Kriptovalute (
eng."cryptocurrency"
) su specijalan oblik
digitalne
, odnosno
virtualne
va-
lute. Iako kriptovalute formalno jesu sredstvo razmene, za razliku od "realnih" valuta još
uvek nisu strogo regulisane zakonom u ve´cini država a u pojedinim su i zabranjene. Zaˇcet-
nik, a ujedno i glavni predstavnik kriptovaluta, jeste
Bitkoin
(
eng."Bitcoin"
). Sam termin
Bitkoin
oznaˇcava istoimenu organizaciju, softver i protokol dok se terminom
bitkoin
oz-
naˇcava jedinica mere (skra´ceno BTC). Principi i algoritmi na kojima su zasnovane sve
ostale kriptovalute generalno potiˇcu od Bitkoina, te ´ce on biti glavna tema daljeg izla-
ganja.
2.
Istorija Bitkoina
2.1.
Inicijalni razvoj
‘Bitkoin, kao koncept, se prvi put spominje 2008. godine u ˇclanku
"Bitcoin: A Peer-
to-Peer Electronic Cash System"
[1] izdatom od strane autora (ili organizacije) poznatog
jedino pod pseudonimom
"Satoshi Nakamoto"
. Poˇcetkom 2009. godine ista organizacija
pokre´ce projekat otvorenog koda pod nazivom Bitcoin-Qt i prvi bitkoini se puštaju u
promet. Prvih godina postojanja bitkoin nije imao skoro nikakvu vrednost a aktivnosti
su bile jako slabe i uglavnom su se svodile na razmene bitkoina izmedju kriptografskih
entuzijasta.
1
2.2.
Uspon Bitkoin mreže
Sredinom 2011. godine Bitkoin dobija na popularnosti i dolazi do prvog masivnog skoka
vrednosti (1BTC = 32$) ubrzo ispra´cenog prvim masivnim padom. U narednom periodu
vrednost stabilno raste da bi tokom kiparske finansijske krize (2012-2013) dostigla maksi-
mum od ˇcak 266$. Broj korisnika kao i broj transakcija poˇcinje naglo da raste, otvaraju se
prve onlajn menjaˇcnice kriptovaluta, dok pojedine trgovinske radnje poˇcinju da prihvataju
bitkoine kao validno sredstvo pla´canja.
1
Korisnik Bitkoin mreže "laszlo" se vodi kao osoba koja je napravila prvu Bitkoin transakciju.
Kupio je 2 pice za 10.000 bitkoina u vrednosti od 25$ (22. maj 2010.)
2
Uroš Jovanovi´c 1047/2013
2.3.
Globalno prihvatanje Bitkoina
Oktobra 2013. godine kineski internet gigant
"Baidu"
poˇcinje da prihvata bitkoine za
svoje usluge bezbednosnih servisa. Ubrzo se otvara i prva BTC menjaˇcnica u Kini
"BTC
China"
koja nadjaˇcava do tada najpopularniju menjaˇcnicu
"Mt.Gox"
(Japan) i evropski
"Bitstamp"
. U Kanadi se istog meseca postavlja prvi bitkoin bankomat. Polovinom novem-
bra 2013. USS (
United States Senate
) priznaje kriptovalute kao legitimno finansijsko sred-
stvo. Istog dana vrednost bitkoina skaˇce na rekordnih 1100$. No, ovaj skok nije uspeo
dugo da se održi, kako je ve´c poˇcetkom decembra 2013. Narodna banka Kine zabranila
svim finanskijskim institucijama upotrebu bitkoina. Iskljuˇcenjem Kine vrednost bitkoina
se skoro prepolovila.
2.4.
Zatvaranje menjaˇcnice "Mt.Gox"
Poˇcetkom februara 2014. godine, jedna od najve´cih Bitkoin menjaˇcnica je suspendovana
zbog navodnih tehniˇckih problema. Par nedelja kasnije "Mt.Gox" prijavljuje da je izgubljeno
oko 850.000 bitkoina (473.000.000$ u to vreme), najverovatnije zlonamernim upadom
hakera. Ogorˇceni ovom veš´cu, korisnici menjaˇcnice podižu tužbu protiv "Mt.Gox" pod
sumnjom da je cela stvar iscenirana. Krajem februara 2014. godine, "Mt.Gox" proglašava
bankrot i zatvara se. Zatvaranje ove menjaˇcnice se negativno odrazilo na vrednost bitkoina
koji za svega par nedelja pada sa 800$ na 400$.
Slika 1.
Vrednost bitkoina od marta 2012. do pada "Mt.Gox" februara 2014.
Trenutno, vrednost bitkoina je delimiˇcno stabilizovana na oko 550$ a procenjuje se da
je u opticaju preko 12 miliona bitkoina u mreži. Kako se konkretno generišu novi bitkoini
i detalji koji stoje iza celokupnog sistema bi´ce opisani u slede´cem odeljku.
