Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Семинарски рад
Физиологија
КРВНЕ ГРУПЕ И ТРАНСФУЗИЈА
Професор:
Студент:
Проф. Др. Јасмина Јовановић – Мирковић Сара Стојковић 552/4
Ћуприја, 2015
Садржај:
1.Увод.............................................................................................................................1
2.Антигеничност...........................................................................................................2
3.Крвне групе О-А-Б системa.......................................................................................3
3.1. А и Б антигени – аглутиногени.........................................................4
3.2. Аглутинини............................................................................................4
3.3. Процес алутинације у трансфузионим реакцијама...........................5
3.4. Одређивање крних група......................................................................5
4.РХ систем крвних група.............................................................................................6
4.1. Имуни одговор на РХ-антигене......................................................7
4.2. Eritroblastozis fetalis (Хемолитичка болест новорођенчета)..............8
4.3. Трансфузионе реакције услед неподударности крвних група..........9
5. Закључак...................................................................................................................11
2. Антигеничност
Антигеничност проузрокује имунске реакције крви.
Када су вршени први покушаји трансфузије крви од једног човека другом,
биле су успешне само у неким случајевима. Често је, одмах или нешто касније,
долазило до аглутинације и хемолизе еритроцита, које су резултирале често
смртоносним типичним трансфузионим реакцијама. Ускоро је откривено да крв
различитих особа има различита антигенска и имунолошка својства, тако да
антитела крвне плазме једне крви реагују са антигенима на површини
еритроцита друге крви. Уколико се, међутим, предузме правилна припрема,
може се унапред одредити да ли се у крви даваоца или примаоца налазе такви
антигени и антитела који би могли проузроковати трансфузиону реакцију.
На хуманим крвним ћелијама, поготово на површини нјихове ћелијске
мембране, откривено је барем 30 антигена, који се често сусрећу, као и стотине
других који се сусрећу ретко , а сваки од њих може проузроковати реакцију
антиген – антитело. Већина од њих су слаби антигени и значајни су углавном за
изучавање наслеђивања гена у циљу утврђивања очинства.
Две групе антифена су одговорније за трансфузионе реакције од других.
То су: О-А-Б систем антигена и РХ систем.
