Prosolike ţitarice – kukuruz – (ratarsko-povrtarski priručnik) – dio peti
Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović
50
Kukuruz
(
Zea mays
L.)
Sinonimi:
žito, kuruz, turkinja, turska pšenica, carevac, furmentin, čenka, rumentin, kolomboć, golokud;
Ruski:
кукуруза;
Engleski:
maize, corn;
Francuski:
maís, blé de Turque;
Nemački:
Körnermais.
Kukuruz je jedna od najvaţnijih poljoprivrednih vrsta univerzalnog značaja, prvenstveo za ishranu ljudi,
stoke i za preraĎivačku industriju. Iz kukuruza se industrijskom preradom dobiva se više od 500 različitih
proizvoda. To su pre svega
prehrambeni proizvodi
(za odojčad, kukuruzne flekice, sredstva za ugušćivanje
hrane, za popravljenje kvaliteta hleba, specijalni hleb, supe, paštete, začini, guma za ţvakanje, skrob, šećer
),
lekarski proizvodi
(sirup),
farmaceutska i kozmetička sredstva
,
razni napici
(alkohol, jabučna, mlečna i
limunska kiselina),
tekstilni proizvodi
(veštačko vlakno),
hemijski proizvodi
(boje, politure, azbesti,
nitocelulozam furfurol, hartije i plastične mase).
Zea mays L
.
On ima visoki genetski potencijal za rodnost. Po količini stvorene organske mase po hektaru sa šećernom
repom zauzima prvo mesto, prevazilazeći u tome sve ostale gajene biljne vrste. Do sada najveći zabeleţeni prinos
kukuruza je 25 t/ha (ukupne zelene mase) koji je dobiven u SAD. Kukuruz je vrlo značajna stavka u ekonomije
Prosolike ţitarice – kukuruz – (ratarsko-povrtarski priručnik) – dio peti
Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović
51
svake drţave, jer moţe doneti znatna financijska sredstva kao izvozni artikl, što znači da je od strateškog značaja za
svaku drţavu, jednako kao pšenica ili soja
.
Značaj kukuruza u privredi neke zemlje
Dakle, kukuruz je uz pšenicu i pirinač najvaţnija ţitarica u svetu. Najveći proizvoĎač kukuruza su SAD. Iza SAD po
ukupnoj proizvodnji dolazi Kina, zatim Brazil
.
Proizvodnja kukuruza u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)
Zemlja
Površine (ha)
Prinos (t/ha)
Proizvodnja (u t)
SAD
28 550 000
7.87
224 760 000
Francuska
1 840 000
8.97
16 500 000
Italija
1 100 000
9.55
10 500 000
Juţna Afrika
3 600 000
2.64
9 500 000
Kanada
1 250 000
6.64
8 300 000
Zimbabve
1 250 000
800
1 000 000
Argentina
2 250 000
5.56
12 500 000
Kina
24 500 000
5.10
125 000 000
Ukrajina
1 200 000
2.50
3 000 000
Rusija
750 000
1.33
1 000 000
Indonezija
3 050 000
2.00
6 100 000
Rumunija
2 800 000
2.50
7 000 000
Srbija
1 200 000
4.17
5 000 000
Egipat
1 010 000
6.20
6 250 000
Maroko
2 600 000
1.27
3 300 000
Brazil
12 400 000
2.98
37 000 000
Indija
6 550 000
1.68
11 000 000
Filipini
2 550 000
1.77
4 530 000
Ostali
35 020 000
5.41
18 960 000
Svet (ukupno)
39 490 000
4.25
585 780 000
Poreklo kukuruza
Kukuruz je poreklom iz Amerike. O njegovoj uţoj postojbini postoji nekoliko hipoteza, ali je
najverovatnija i meksikanskom poreklu. U Meksiku su naĎene mnogobrojne forme kukuruza. Tamo se u divljem
stanju susreću biljne vrste bliske kukuruz (
teozinta
i
gama
), koje sa kukuruzom daju hibride. Naime, u divljem
stanju vrste kukuruza bliske savremenom do sada nisu otkrivene. Grupa kukuruza (
Maydeae mathien
) pored ostalih
uključuje tri najbliţa roda:
Tripsacum
(tripsakum),
Euchlaena
(teozinta) i
Zea
(kukuruz) ili
mais
.
Većina autor smata da je
Euchlaena
(teozinta) najsrodnija kukuruzu, ne samo zbog svog morfološkog izgleda već
što se moţe ako ukrštati s njim. Isto tako, smatra se da i
Tripsacum
(
gama grass
) ima vaţan uticaj na nastajanje
Prosolike ţitarice – kukuruz – (ratarsko-povrtarski priručnik) – dio peti
Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović
53
zrnom slabijeg kvaliteta. Zrno sadrţi velike količine skroba, pa se stoga prvenstveno koristi za ishranu
stoke i industrijsku preradu (skrob, šećer, alkohol i dr). Zbog visokog prinosa i većeg sadrţaja skroba,
pogodan je za silaţu. Kod nas se ova podvrsta najviše gaji.
Zeam mays L.var. indentata Sturt. Zea mays L. var. indurata Sturt.
2.
Kukuruz tvrdunac
(
Zea mays L. var. indurata Sturt
.),
zove se još “osmak”, a odlikuje se tvrdim, sjajnim
i okruglim zrnom, u mnogom po obliku sličnom zrnima kukuruza mekunca. Po graĎi zauzima sredinu
izmeĎu mekunca i kokičara. Endosperm je roţast i brašnast. Roţasti deo je jako izraţen i rasporeĎen po
spoljašnosti zrna, a brašnasti je u sredini. Stablo je po visini uglavnom manje od stabla zubana, sa
osobinom formiranja zaperaka u većem broju. Klipovi su različite duţine (dugi, srednji i kratki) i
valjkastog i koničnog oblika. Zrno je kvalitetnije od zrna zubana i pogodno je za ljudsku ishranu. Ova
podvrsta je manje prinosna od zubana. Broj redova u klipu je od 8 do 12, pa se zato naziva “osmak”.
3.
Kukuruz šećerac (
Zea mays L. var. sacharata Sturt
),
ima veći sadrţaj šećera u zrnu, koje je u zrelom
stanju sa naboranom površinom i prozračnim, staklastim endospermom sa malim sadrţajem skroba. Ovo se
objašnava što su forme ove podvrste izgubile sposobnost završetka procesa pretvaranja šećera u skrob.
Biljke ove podvrste imaju sposobnost stvaranja većeg broja plodnih zaperaka. Stablo je nisko, klipovi su
srednje veličine sa zrnima bele ili ţute boje. Gaji se radi potrošnje u sveţem (kuvanom) ili konzervisanom
stanju.
Zea mays L. var. sacharata Sturt. Zea mays L. var. everta Sturt. Zea mays L. var. tunicata Sturt
.
4.
Kukuruz kokičar
(
Zea mays L. everta Stur
), je zastupljen u dve forme a)
pirinčari
– sa izduţenim
zaoštrenim zrnom, b)
biserci
– sa okruglim zrnom. Ova podvrsta po graĎi zrna slična je tvrduncu u kome
prevlaĎuje roţasti endosperm, samo se oko klice nalazi nešto brašnatog endosperma. Pri zagrevanju, zrno
puca i endosperm se pretvara u belu, rastresitu i šupljikavu masu. Pucanje nastaje pod uticajem vodene
pare koja se stvara prilikom zagrevanja zrna. Najbolje sorte kokičara su one čija je zapremina kokica od
20 do 30 puta veća od zapremine zrna. Kokičar je rana podvrsta, sa relativno niskim stablom, sa većim
brojem zaperaka i klipova. Koristi se u ljudskoj ishrani i ishrani stoke.
5.
Kukuruz mekunac
(
Zea mays L. var. amylacea Sturt
),
odlikuje se potpuno ujednačenom brašnavom
graĎom endosperma, mekano je, bez sjaja, različitih boja, ali prevlaĎuje bela i plava. Endosperm zrna je
sastavljen od skrobnih zrnaca koja su okrugla, a meĎuprostor izmeĎu njih je slabo ispunjen proteinom.
Zrno mekunca se lako melje. Veličina i oblik zrna i klipa i boja plevica se odlikuju velikom raznolikošću.
Mekunac se upotrebljava za proizvodnju alkohola. Stablo je različite veličine sa osobinom stvaranja
zaperaka.
Prosolike ţitarice – kukuruz – (ratarsko-povrtarski priručnik) – dio peti
Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović
54
6.
Voštani kukuruz
(
Zea mays L. var. ceratina Kulesh
),
ima zrno slično tvrduncu, samo se od njega
razlikuje po mat površini. Spoljašni deo zrna je proziran, pa sa svojim osobinama podseća na vosak. Ranije
je ovaj kukuruz bio rasprostranjen u istočnoj Aziji, a danas se gaji u SAD.
7.
Kukuruz plevičar
(
Zea mays L. var. tunicata Sturt
.)
je
retka podvrsta. Zrna su mu obavijena plevicama, koje se
obrazuju od pleva. Nema ga u proizvodnji osim u
botaničkim vrtovima ili naučnim institutima.
8.
Kukuruz poluzuban
(Zea mays L. var. semidentata
Kulesh),
se od zubana razlikuje manje izraţenim
udubljenjima na vrhu zrna, većim sadrţajem endosperma.
Zrno
je manje pljosnato, deblje, po krajevima zaobljeno, različite
boje
i veličine.
9.
Kukuruz mekani šećerac
(Zea mays L. var. amylo
sacharata Sturt)
, ima klinasti oblik zrna. Donji deo zrna je
brašnav, a gornji roţast i smeţuran, kao u šećerca je
ispunjen dekstrinom i proteinom. Nema veći privredni
značaj.
Građa biljke kukuruza
Najveći značaj u proizvodnji imaju podvrste zubana i tvrdunca, zatim slede šećerac i kokičar. Ostale
podvrste su znatno manjeg značaja, a neke su interesantne čisto sa botaničkog stanovišta i kao izvor za dalji rad na
oplemenjivanju kukuruza i stvaranju hibrida sa specifičnim osobinama i za posebnu namenu.
Morfološke osobine
Kukuruz ima specifičnu morfološku graĎu i meĎu svim ţitima je najkrupnija i najjače razvijena biljka
.
Korenov sistem
je kao kod ostalih trava ţiličast, Kod kukuruza razlikujemo pet tipova korenova:
1)
primarni ili glavni klicin koren
,
2)
primarni (klicini) hipokotilni, seminalni ili bočni klicini korenovi
,
3)
k
licini (epikotilni) mezokotilni korenovi
,
4)
s
ekundarni (adventivni) podzemno nodijalni korenovi
i 5)
vazdušni nodijalni koreni ili “pandže”.
Građa korenova i stabla kukuruza
Prosolike ţitarice – kukuruz – (ratarsko-povrtarski priručnik) – dio peti
Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović
56
Vazdušni korenovi
ili “
pandže”
se razvijaju iz prvih kolenaca iznad površine zemlje, zelene su boje, vrše
asimilaciju, debeli su. Ako se ogrnu zemljom, preuzimaju ulogu pravih sekunadarnih korenova. Ovi korenovi sluţe
jako razvijenim biljkama kukuruza kao potpora protiv izvaljivanja i poleganja
.
Poznavanje razvoja korenovog sistema i uslova koji stimulišu ili destimulišu normalan razvoj korena je od
bitnog značaja za planiranje agrotehničkih mera.
Stablo
kukuruza je uspravno i sastavljeno, kao i kod drugih ţita, od kolenca (
nodi
) i članaka (
internodi
),
valjkastog je oblika, visoko i relativno debelo
.
Visina potpuno izrasle biljke koleba se od dvega 50 do 70 cm, kod
nekih sorata i populacija na krajnjem severu gde se još gaji kukuruz, pa do 7 m kod nekih tropskih i vrlo kasnih
formi. Promer stabla je od 2 do 7 cm.
Zaperci kod kukuruza Poprečni presek stabla kukuruza
Stablo je ispunjeno parenhimom, koji je u mladom stanju vrlo sočno i bogato šećerom. Do faze cvetanja
sadrţaj šećera je oko 5%, a sa starenjem biljke, stablo ogrubi i sadrţaj šećera se jako smanjuje. Stablo je člankovito
sa slabo izraţenim kolencima.
Broj članaka se kreće od 8 do 30 pa i više, u zavisnosti od podvrste i genotipa u okviru pojedinih podvrsta.
Na stablu, u pazuhu srednjih listova obrazuju se klipovi koje predstavljaju ţensku cvast bočnih skraćenih izdanaka,
koji se razvijaju iz tačaka rasta u pazuhu listova. Broj klipova je osobina podvrste i genotipa. Najčešće se razvije od
1 do 2 klipa, ali ih moţe biti više. Iz pazuha donjih listova, mogu se razviti donji izdanci (zaperci). Sklonost
obrazovanju zaperaka je osobina podvrste i genotipa (sorte, hibrida). Stablo kukuruza se završava metlicom (muška
cvast). Zaperci ste takoĎe, ukoliko se sasvim razviju, završavaju metlicom, a u povoljnim uslovima mogu doneti i
klip.
List
se sastoji od lisnog rukavca i liske. Liska je široka, dugačka, olučaste
graĎe, sa jako izraţenim srednjim nervom. S donje strane je gladak, a sa gornje
obrasla dlačicama, ivični deo zbog jače razvijenosti je talasast. Kukuruz ima mnogo
listova pa se prema mestu gde se zameću i prema vaţnosti dele na: a)
klicini ili listovi
klijanaca
- ubrajaju se prvih 5 kod ranih odnosno 7 listova kod kasnijih tipova; b)
pravi
ili
listove stabla
- iznad sedmog lista počinju pravi ili stablovi listovi, u čijem
pazuhu se mogu javiti klipovi. Ovi su listovni najodgovrniji za razvoj klipa a najviše
srednji i to oni u čijem se pazušku stvara klip i listovi neposredno ispod i iznad klipa;
c)
listovi omotača klipa (komušina) –
ovi listovi omotavaju klip. Kod ovih listova je
razvijen rukavac kojiomotava klip, dok su liske male ili potpuno rudimentirane.
Broj listova vezan je za broj internodija, odnosno, koliko ima internodija,
toliko ima listova., što znači da ih moţe biti od 8 do 30 ili više. Kod ranijih tipova broj
listova je manji a kod kasnih veći. Kukuruz ima sposobnost da, obzirom na graĎu lista,
prikuplja rosu i najmanje padavine i da ih duţ stabla sprovodi do korena.
List stabla
Ova se sposobnost iskorištava pri primeni ishrane preko lista. Stvaranje broja listova prolazi počinje vrlo
rano u periodu diferencijacije članaka i internodija i u to vreme biljka imora da ima optimalne uslove za razvoj.
Površina lista po biljci nalazi se u granicama od 0.3 od 1.2 m
2
. Pravilno usklaĎena lisna površina osigurava najbolju
fotosintetičku aktivnost, pa prema tome, uz ostale uslove, i najveći prinos organske materije i glavnog proizvoda tj.
zrna. Iz toga razloga, osnovni zadatak u
