Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”
Zrenjanin
SEMINARSKI RAD
-LAN mreže, topologija i prenosni medijumi-
/ Elektronsko poslovanje /
Profesor:
Student:
Prof.dr
Miodrag Ivković
dipl.ing.informatike
Kojić Dušan
MIT 3/16
Informacione Tehnologije Master
Zrenjanin, 2016
1
Sadržaj
1. Uvod…………………………………………………………………………...
2
2.
Istorija računarskih mreža…………………………………………………..
3
3. Lokalne mreže LAN………………………………………………………….
4
3.1.
Fizičke i logičke topologije
mreža…………………………………………...
6
3.1.1. Topologija magistrale………………………………………………………..
6
3.1.2. Topologija zvezde…………………………………………………………….
7
3.1.3. Topologija prstena…………………………………………………………...
8
3.1.4. Topologija stable……………………………………………………………..
9
3.1.5. Mrežasta topologija…………………………………………………………..
10
4. Prenosni medijumi…………………………………………………………...
11
4.1.
Bakarni kablovi sa upredenim
paricama…………………………………...
11
4.2.
Koaksijalni
kabl……………………………………………………………
13
4.3.
Optička
vlakna……………………………………………………………….
13
5.
Literarura…………………………………………………………………….
15
3
1. Uvod
Potreba za informacijama naterala je čoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima
informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje, prenos, skladištenje i
obradu podataka. Naglim razvojem računarske tehnologije poslednjih godina (povećanje
performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika računara i
računarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Sa sve moćnijom računarskom opremom
svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi.
Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktičnog efikasnog
okruženja za razmenu podataka. Počeci umrežavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske
linije kojima su se prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost
tehnologija današnjih savremenih računarskih mreža omogućava da se sa bilo koje tačke na
planeti može povezati na mrežu i doći do željenih informacija. U poređenju sa nekadašnjom
cenom korišćenja servisa mreža, cena eksploatisanja današnjih mreža je sve niža. Računarske
mreže su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture kako malih, tako i velikih organizacija.
Poznavanje tehnologije i korišćenje mreža nije samo stvar opšte kulture. U mnogim segmentima
poslovanja primena računarskih mreža može da obezbedi prednost organizacijama na tržištu
(npr. elektronska trgovina omogućava i malim firmama konkurentnost na tržištu). Računarska
mreža može biti prost skup dva ili više računara, koji su povezani medijumom za povezivanje i
koji međusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i
analognih podataka, koji moraju biti prilagođeni odgovarajućim sistemima za prenos. Mrežom se
prenose računarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti
takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti
uslov (elektronska pošta, prenos datoteka i sl.). Mreža se sastoji od računara, medijuma za prenos
4
(žica, optičko vlakno, vazduh) i uređaja kao što su čvorišta, svičevi, ruteri itd. koji čine
infrastrukturu mreže.
2.
Istorija računarskih mreža
Džordž Stibic i Semjuel Vilijams napravili su Complex Number Computer, računar koji
je imao 400 telefonskih releja i bio je povezan s tri teleprintera, prethodnika današnjih terminala.
Prvo prenošenje instrukcija između računskih mašina bilo je 1940. godine kada je Stibic
iskoristio tele-mašinu za kucanje (TTY), pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K
sa Univerziteta Dartmot u Nju Hempširu na Complex Number Calculator u Njujorku, a rezultate
je primio istim putem.
Tek 1964. godine stvorena je mašina sa deljenim vremenom sa priključenim terminalima.
Kompanija Zenit je napravila prvi komercijalni proizvod koji je koristio integrisano kolo - slušni
aparat. Američko udruženje za standarde usvojilo je ASCII kod kao standardni kod za prenos
podataka.
Brian Komar (1999) Bolt, Beranak i Newman (BBN) su 1968. godine angažovani od
strane agencije ARPA da realizuju paketsku mrežu poznatu pod nazivom ARPAnet. Mreža je
povezana sa 50Kbps vezama I njom su upravljali procesori informacionih poruka (information
message processors (IMP)).
Prvi IMP komutator instaliran je na Univerzitetu UCLA, 1969. godine. Ovo je bio predak
Interneta. Prvi program za elektronsku poštu napisao je 1972. Rej Tomlinson iz kompanije BBN.
ARPAnet je bio zatvorena mreža, kojoj je moglo da se pristupi povezivajem sa IMP
komutatorom. Tokom sedamdesetih godina javljaju se mreže sa komutiranjem paketa, kao što su:
ALOHAnet
Telenet
