1
УВОД
Рак,малигни тумор,неоплазма и карцином су синоними за болест коју карактерише
неконтролисани,нови раст ткива,које непосредно расте и размножава се стварајући све
већи туморски израштај.Туморско бујање је несврсисходно јер новостворене туморске
ћелије не врше никакву корисну функцију за организам већ се тумор у организму понаша
као паразит.
Туморске ћелије су атипичне јер се разликују од нормалне ћелије од које су настале.Оне
инфилтришу
и
разарају
нормално
ткиво
и
расејавају
се
по
организму:хематогено,лимфолгено и локално(per continuitatem).
Малигни тумор ретко настаје у потпуно здравом ткиву.Најчешће се јавља у ткиву које је
већ дуже време патолошки измењено.Тај процес некада траје и годинама.
Малигне болести ограничавају нормалне активности болесника,смањују радну
способност,ограничавају и мењају животне планове и захтевају учешће целе породице у
лечењу и свакодневним активностима болесника.Комуникација са онколошким болесиком
се не разликује од комуникације са било којим другим болесником али неки елементи чине
је посебном.Оно што је чини специфичном јесте да су то болести које угрожавају живот а
истовремено постоји могућност излечења.Тим који учестује у лечењу и нези ових
болесника треба да чува људско достојанство пацијента,јер је он егзистенцијално угрожен,а
психички и емоционално промењен.
2
1. МАЛИГНИ ТУМОРИ КОЖЕ
Малигни тумори коже се могу поделити на меланомске и не меланомске.
Планоцелуларни и базоцелуларни су најчешћи не меланомски тумори коже.Најчешће се
појављују на деловима тела који су изложени сунчевој светлости : врат,лице,руке.
1.1 МАЛИГНИ МЕЛАНОМ
Најчешћи тумор коже је малигни меланом који је достигао епидемијске размере услед
оштећеља озонског омотача.Најчешће се јавља на глави,трупу и врату и пореклом је из
доњих делова епидерма. Меланоми се разликују по величини,боји (обично су
пигментисани) и склоности инвазији и метастазирању.
1.2 БАЗОЦЕЛУЛАРНИ КАРЦИНОМ КОЖЕ
Настаје из најдубљег слоја коже,има изразито спор раст,ретко даје удаљене метастазе али
има карактеристику да својим растом разара околне структуре (мишиће,кости и тетиве).
Симптоми:
Промена на кожи влажи а потом се ствара краста,која отпада,понекада са оскудним
површинским крварењем.Промена је изнад равни коже или у облику дискретног
удубљења коже и обично је седефастог
или ружучастог изгледа,са видљивим
ситним крвним судовима на површини
тумора.
Дијагноза:
Поставља се биопсијом и
хистопатолошком потрдом.
Лечење:
Хируршко лечење се увек спроводи када
је то могуће,јер подразумева
одстрањивање тумора у целини све до здравог ткива,уједно је и најбољи начин
лечења.Зрачна терапија се спроводи код локално узнапредовале болести,када није могуће
4
2.1 СЕСТРИНСКЕ ДИЈАГНОЗЕ И СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ
Зависе од проблема који су узроковани променама на наведеним локализацијама.
1. Измењен интегритет коже и слузокоже, у вези са малигном промененом,манифестује се
појавом улцерације и крварења на кожи и слузокожи.
2. Отежана исхрана,због тешкоћа при гутању,болесник одбија узимање хране.
3. Отежан говор,због промуклости,отежана сарадња.
4. Измењено субјективно стање,због присутног дефекта и појачане саливације,манифесује
се социјалном изолацијом.
5. Неправилно здравствено понашање,због лоших навика,конзумирање алкохола и
цигарета.
6. Поремећај комфора ,због бола,болесник стално тражи најповољнији положај.
По идентификацији проблема и сестринских дијагноза медицинска сестра прави план неге
тј. интервенција.
Болесника смешта у удобан положај како би омогућила лакше дисање и уједно врши
процену интезитета бола и по потреби даје ординирану терапију .Када је изражена
опструкција дисајних путева болесника поставити у Фовлеров положај.Ако болесник
отежано гута препоручује се кашаста храна.Уколико је гутање потпуно онемогућено,по
налогу се примењује парентерална ,ентерална исхрана или исхрана преко назгастричне
сонде.Болеснику се дају потребне информације о болести,пружа му се подршка и
охрабрује се у прихватању и превазилажењу проблема због новонасталих
околности.Уколико је због локализације,проширености и инвазивности тумора урађена
трахеотомија неопходне су додатне сестринске интервенције:
Болесник се ставља у полуседећи положај да би се спречио настанак
статичке бронхопнеумоије.
Контролише се позиција каниле и одржава њена проходност уз повремене
аспирације секрета.
5
Канила мора бити добро фиксирана,да не би дошло до оштећења околног
ткива.Регија око каниле се редовно превија,газа не сме бити влажна.
Медицинска сестра врши обуку болесника или члана породице у циљу
стицања вештина ради
самосталног обављања неге
трахеобронхијалне стоме и
каниле у кућним условима.
3. ТУМОРИ МОЗГА
Постоји много врста тумора који могу расти унутар лобање и довести до оштећења
мозга.Од примарних тумора најчешћи су глиоми а глиобластом је најчешћа врста
малигног тумора ЦНС-а.Неуриноми,менингеоми и аденоми хипофизе у већини случајева
су доброћудни.Најчешће метастазе у мозгу воде порекло од карцинома
плућа,дојке,меланома и увек су резутат малигне болести.
Према свом расту могу се поделити на:
оне који само притискају околне делове мозга
оне који их прожимају тј. инфилтришу
комбиноване
Када тумор достигне значајну величину врши притисак на мозак,доводи до његовог
отицања,ремети крвоток у нервном ткиву а може да доведе до крвављења.
Симптоми:
Зависе од локализације али најчешће су то поремећаји:
вида,слуха,говора,мириса
покретања екстремитета,равнотеже
7
-аспирација садржаја,
-примена оксигено терапије по налогу,
Континуирано праћење промена виталних функција.
3.Ризик од изненадних повраћања,опасност од аспирације-пратити акт повраћања и
положајем главе спречити могућност аспирације(уздигнути главу за 15 до 30 степени,ако је
дисфагичан или без свести окренути главу на страну.
4.Измењена нутриција
-болесник са дисфагијом-подигнуто узглавље,обучити за учесталије гутање,кашаста
храна,по налогу пласирати назогастричну сонду,
-ризик од губитка волумена течности превенира се мерењем биланса течности и
електролита,мери се диуреза.
5.Висок ризик од повреде(изненадни епи напади,несигуран ход,слабовидост)и ограничена
покретљивост(неуролошки дефицит) може довести до пада и повреда.Превенирамо:
-примена заштитних страница на кревету.
6.Ризик од промене интегритета коже (ограничена покретљивост)
-нега коже предилекционих места.
7.Ризик од уринарне инфекције превенира се редовном тоалетом аногениталне регије и
редовном заменом катетера.
8.Код промена у видном пољу-предмете ставити у подручје његовог видног поља.
9.Сметње
у
активностима
свакодневног
живота(ментална
и
психомоторна
успореност),непотпуна
вербална
комуникација,отежана
сарадња,емотивна
нестабилност(неизвестан исход лечења),не упућеност о основној болеести
-информисати болесника о болести,нежељеним дејствима лечења и важности редовног
узимања кортикотерапије,контрола гликемије (могућност хипергликемије).
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
