Семинарски рад
Тема
Мапе ума у разредној настави
Студент:
Професор:
проф. др
Семинарски рад
САДРЖАЈ
Увод...................................................................................................................3
1. Методика као научна и наставна дисциплина...........................................4
1.1. Дефинисање методика као научне и наставне дисциплине..................5
1.2. Статус методике као научне и наставне дисциплине............................6
Предмет проучавања методике и проблеми њеног утемељења...........8
Методика – теоријска или практична педагошка дисциплина.............9
2. Методика и њен однос према педагогији и дидактици.........................10
2.1. Методика у систему педагошких дисциплина и њен однос са другим
наукама…………………………………………………………………12
2.2. Однос методике као научне и наставне дисциплине са
психологијом...........................................................................................13
2.3. Однос методике као научне и наставне дисциплине са предметном
науком………………………………………………………………......14
3. Методика као наставни предмет и образовање методичара………….15
3.1. Положај методике у сисему образовања учитеља…………………....15
Закључак………………………………………………………………......…17
Литература…………………………………………………………………...18
2
Семинарски рад
1. Методика као научна и наставна дисциплина
Наука је веома широк и развојан појам, Током историје он је
добијао нова знамења и богатио свој садржај. На основу тога утврђене
су дефиниције појма наука.
„Наука је скуп методички стечених и сређених знања“.
„Наука је делатност у којој се стичу најистинитија знања о свету и
човеку“ (Нинковић 1998: 99).
У конституисању једне науке увек ваља поћи од дефинисања појма
науке.
Постоји више елемената за конституисање одређене науке или
научне дисциплине у оквиру шире науке „Све оно што претендује да
буде наука мора садржавати неке од следећих елемената:
а) Језик, тј. систем којим се наука служи,
б) Искуствене чињенице с једног подручја,
в) Ставове којима се утврђују извесне опште структуре и реакције,
г) Морфолошка правила која регулишу и усмеравају процес
истраживања,
д) исказе који формулишу норме практичне делатности на једном
одређеном подручју,
ђ) филозофске претпоставке једне одређене концепције науке,
е) одређен начин организације чињеница, хипотеза, закона, норми,
ж) свака наука у себи носи своју сопствену историју (Марковић,
према: Нинковић 1998: 100).
Када је у питању методика као наука, боље рећи као педагошка или
педагошко-дидактичка научна дисциплина, битно је да респектује
сазнања методологије као најопштије науке о научноистраживачком
раду, а затим и сазнања науке из којих је изведена (педагошких,
психолошких). Да би се дисциплина конституисала као научна
дисциплина она мора имати свој предмет истраживања, своју
методологију истраживања и свој циљ истраживања. Предмет
истраживања методике као научне дисциплине је настава једног
наставног предмета. Да би се побољшала ефикасност наставне праксе
4
Семинарски рад
треба да се оствари циљ истраживања и код методике су то сазнања која
се успешно примењују у пракси.
Због комплексности њеног предмета, метода и циљева методика не
може припадати само једној науци. Мада је она примарно изведена из
педагошких наука, и њима припада као својој матици, методика
васпитног рада мора излазити из те матице и тако се обогаћивати
сазнањима. Због свог предмета истраживања она мора бити везана за
филозофске науке (гносеологију, антропологију, етику, естетику); за
психолошке науке (општу психологију, развојну психологију,
педагошку); за друштвене науке (социологију, социологију образовања).
Због циљева истраживања мора припадати примењеним наукама али
уједно и тежити да буде развојна. Уколико се методика дефинише као
педагошка наука, онда је значајно да се смести у систем педагошке
науке. Драго Бранковић је педагошке науке на основу општости
разврстао на три нивоа и он је методику дефинисао као „посебну научну
педагошку дисциплину чији се предмет проучавања може прецизирати
као истраживање законитости процеса поучавања, учења, самоучења и
стваралаштва у оквиру одређеног наставног предмета и савременог
наставног система“ (Бранковић 1997: 235).
Методика се најчешће дефинише као наука о начину. Она има свој
циљ, место у систему дисциплина, научно је заснована. На учитељским
факултетима методика као наставни предмет има циљ да оспособи
студенте за успешну организацију наставе тј. конкретног предмета.
1.1. Дефинисање методика као научне и наставне дисциплине
Када је у питању методика као научна и наставна дисциплина намеће
се потреба њеног јасног и прецизног дефинисања.
По речима М. Илића: „Методика наставе почетног читања и писања
је дидактички, психолошки и елементарно лингвистички утемељена
научна педагошка дисциплина која проучава наставу и учење поетичног
читања и писања у циљу њиховог унапређивања“ (1998: 179). Др Вељко
Банђур истиче следеће: У Педагошкој енциклопедији се одређује на
следећи начин: „Методика наставног предмета – педагошка наука која
проучава законитости наставе одговарајућег наставног предмета“.
У Педагошком речнику (Праг, 1965) на чешком пише: Методике
наставних предмета конституисане су у наше време као научне
педагошке дисциплине и саставни су део система педагошких наука“.
5
