ВИСОКА ШКОЛА ЗА КОМУНИКАЦИЈЕ БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Управљање медијским пројектима
Менаџмент медијa
Професор: Студент:
Београд, јун, 2019.
1. Медијска организација
Менаџмент медија посматран из угла масовног комуницирања, најзначнију његову
каректеристику представља медијски посредовано комуницирање. Она је започета
одабиром одредјених профила, специфичних организација у друштвеној подели рада. Реч је
о медијским организацијама, које су специјализоване за селекцију, обраду и ширење
идентичних садржаја медијима масовног комуницирања до свих или огромне већине
грађана у одређеном социјалмом статусу.
Прелазни период из XИX у XX век, државе схватају значај и сврху масовне
комуникације и теже ка циљу контроле целог медијског састава и организације у целини.
Садржај масовног комуницирања у савременим друштвеним условима нису и не могу бити
дело једног комуникатора, него су увек резултат организованог рада групне
професионалних комуникатора, суштински зависни од експесивних могућности одређеног
медија, типа медијске организације и њене позиционираности у медијском систему у
целини социјалног друштва.
2. Модели - медијска организација
Када је реч о масовним комуницирањима суштински издвојена и теоријски
објашњена су четири битно различита модела медијских организација:
-
партијско-државни модел
-
профитно-комерцијални модел
-
модел јавне службе
-
цивилни модел.
2.1 Партијско-државни модел
Овај модел карактеристичан је за друштва са једнопартијским политичким
системом и нестабилне социјалне заједнице у којима се дешавају сложене и дубоке
друштвене промене. У њему су сви механизми утицаја (управљање, финансирање,
уређивачка политика) у рукама државе, и циљ је непосредна и потпуна контрола
медијских садржаја. Законска институционализација овог модела изражена је у форми
државног или јавног предузећа.
- Сви механизми утицаја у рукама државе, односно партије на власти;
- Медијски садржаји непосредно и потпуни под контролом владајућих снага;
- Пропагандни, а не информативни садржај порука;
- Држава оснива и финансира медијско предузеће, а владајуће снаге постављају
управне органе и главног уредника;
- Углавном је улога медија очување
статус qуо
стања.
2.2 Профитно-комерцијални модел
Присутан у свим друштвима чија економија функционише на тржишним основама,
као економске делатности са високим потенцијалима профитабилности. Циљ оснивања
овакве медијске организације није да би сервисирала потребе грађана за информисањем,
забавом и медијском едукацијом, него имајући у виду несумњивост постојања и развијеност
таквих потреба у савременом друштву, медијске садржаје поимају као врло курентну робу,
а медијска предузећа као више или мање успешна у продаји такве робе и стицању добити.
Оваква предузећа оснива приватни капитал, тј. власници тог капитала, који сами или преко
својих представника управљају њима, постављајући, као и у предходном моделу,
менаџерско-уредничке тимове и контролишући уређивачку политику. Медијска предузећа
организована у овом моделу нису, у одрешеној мери, политизована на класичан начин.
Вести морају бити сензационалне и забавне.
Основне каректеристике овог модела су:
