Hidroelektrane u Srbiji

Korišćenje hidroenergije je započelo u Mezopotamiji i drevnom Egiptu pre oko 8000. godina, kada se ona koristila za navodnjavanje. Hidroenergija se svugdje koristila. U Indiji se koristilo vodeničko kolo i vodenica, kao i u Rimskom Carstvu, za mlevenje žita u brašno. U Kini se vodenice koriste još od dinastije Han. [1]

Hidroenergija se koristila u Rimskom Carstvu i za rudarstvo, a sastojalo se se u potkopavanju planine velikim količinama vode, koja je dovođena putem akvedukata s obližnjih planinskih reka. Isti akvedukti su korišteni u ispiranju velikih količina zlata. Ta se metoda koristila u rudnicima Las Médulas u Španiji, Velikoj Britaniji, i ne samo za vađenje zlata, nego i za olovo i kalaj. Kasnije se to razvilo u hidraulično rudarenje, a to je korištenje mlazeva vode visokog pritiska, za ispiranje stena i sedimenata, posebno prisutno za vreme zlatne groznice u SAD u 19. veku. [1]

Hidroelektrane su značajan i siguran izvor električne energije u elektroenergetskom sistemu s velikom mogućnošću prilagodbe potrebama sistema. Spadaju u obnovljive izvore električne energije s mogućnošću tačnog predviđanja buduće proizvodnje što omogućuje dobro planiranje i optimizaciju proizvodnje električne energije u kombinaciji s drugim izvorima. [2]

Hidroelektrane su i višenamenska postrojenja koja uz proizvodnju električne energije u velikoj meri obavljaju i sledeće funkcije: dopemanje vode, obrana od poplava, zaštita zemljišta od erozije, navodnjavanje, odvodnja, promet. Transformacija energije vode kod hidroelektrana se odvija korištenjem potencijalne i/ili kinetičke energije vode koja se u vodnim turbinama  pretvara u mehaničku rotacijsku energiju, a koja se vratilom prenosi do generatora gde se pretvara u elektromagnetskom polju u električnu energiju. [2]

U ovom semnarskom radu je obrađena tema o hidroelektranama, hidroelektranama u Srbiji ali naročito male hidroelektrane u Srbiji koje imaju ne samo funkciju već i istorijsku vrednost.