0
VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA MEDIKA
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD: JAVNO ZDRAVLJE
NASLOV RADA
Higijena ruku
Mentor Student
Prof Vesna Mioljević Milorad Milutinović
br. Indeksa 237-004/20
Kruševac 09.04.2023.g.
1
SADRŽAJ
Uvod …………………………………………………………………………..………………2
Pranje ruku ……………………………………………………………………………………4
Važnost pranja ruku …………………………………………………………………………...4
Kako možemo sprečiti širenje patogenih organizama ………………………………………...6
Postupak higijenskog pranja ruku …………………………………………………………….6
Higijenska dezinfekcija ruku ………………………………………………………………….8
Održavanje higijene ruku – prevencija infekcije …………………………………………….10
Kada je pranje ruku neophodno ……………………………………………………………...11
Bakteriološka ispitivanja …………………………………………………………………….12
Svetski dan čistih ruku ……………………………………………………………………....12
Zaključak …………………………………………………………………………………….14
Literatura …………………………………………………………………………………….15
3
Površina naše kože nije sterilna – na njoj se nalaze mikroorganizmi koji su stalni
«stanovnici» naše kože i nazivaju se rezidentna mikroflora. Oni imaju veliku ulogu u zaštiti
od patogenih mikroorganizama, odnosno onih koji mogu izazvati bolest. Tokom
svakodnevnih aktivnosti ruke se kontaminiraju mnoštvom mikroorganizama iz okoline –
preko kontakata sa kontaminiranim površinama, predmetima, ljudima, životinjama, itd.. Te
mikroorganizme koji nisu stalno prisutni na koži ruku, nego se povremeno na njoj nakupljaju
kontaktom nazivamo tranzitorna mikroflora. Potencijalni uzročnici bolesti mogu se putem
kontaminiranih ruku uneti u organizam kroz sistem organa za varenje (usta), sistem organa za
disanje (nos), preko vežnjače oka ili preko oštećene kože (veće ili manje rane na koži,
ogrebotine).
4
PRANJE RUKU
Pranje ruku
sapunom jedna je od najučinkovitijih i najisplativijih mjera prevencije
dijareje, upale pluća, meningitisa, žutice, crevnih bolesti, dečije paralize, respiratornih
infekcija, gripa, šarlaha, gnojne angine, difterije, kao i infekcija uha, oka, usta i kože. Pranje
ruku smanjuje 45% slučajeva bolesti praćenih prolivom.
VAŽNOST PRANJA RUKU
Tokom svakodnevnih aktivnosti na rukama se može naći više hiljada bakterija, a
prljave, klicama zagađene ruke najčešći su prenosioci uzročnika crevnih, respiratornih i
kožnih zaraznih bolesti.
Ruke treba prati ne samo pre jela, već i posle korišćenja toaleta i u
sličnim situacijama. Ako se ruke ne operu odmah, ne treba njima dodirivati usta, nos, oči kao
ni predmete preko kojih bi se mogli naknadno zagaditi prsti. Pranje ruku vodom i sapunom
najvažnija je mera prevencije, jer se tako smanjuje opasnost da se čovek zarazi i da zarazu
prenese na druge. Posuda s vodom u kojoj je sapun može sadržati mikroorganizme, uzročnike
zaraznih bolesti, pa se preporučuje upotreba tečnog sapuna. Za brisanje ruku ne sme se
koristiti zajednički peškir, već treba koristiti papirne ubruse ili maramice, fen ili sačekati da
se ruke osuše.
Pranje ruku odstranjuje nečistoću i znoj. Tim se postupkom u isto vreme smanjuje broj
mikroorganizama. Međutim, pranjem se ne ubijaju mikroorganizmi nego se, naprosto,
mlazom vode uklanjaju:
Osnovni broj mikroorganizama 100.000 bakterija
Pranje ruku - 100 – 1000 bakterija još uvek ostaje
Dezinfekcija ruku - max. 1 –10 bakterija još uvek ostaje
