Хипертензија у трудноћи
,,Према Финалном извештају и основним резултатима истраживања здравља
становника Републике Србије у 2006. години које је спровео Институт за јавно здравље
Србије „Др Милан Јовановић Батут“, 46,5% одраслих становника имало је повишен
систолни (≥ 140 ммХг) или дијастолни (≥ 90 ммХг) крвни притисак или је узимало лекове
за снижавање крвног притиска, што указује на хипертензију или потенцијалну
хипертензију. Ово представља пораст у односу на 2000. годину, када је проценат
становништва са хипертензијом износио 44,5%. ''
1
,,Артеријска хипертензија (АХ) водећи је фактор ризика кардиоваскуларних,
цереброваскуларних и бубрежних болести, те је према извештају Светске здравствене
организације (СЗО) је један од највећих јавноздравствених проблема данашњице, како у
развијеним тако и у земљама у развоју. Европско друштво за артеријску хипертензију
(European Society of Hypertension, EСХ) и Европско друштво за кардиологију (European
Society of Cardiology, EСЦ) од 2003. године издају заједничке смернице за лечење
артеријске хипертензије.''
2
Према извештају Светске здравствене организације (СЗО) преваленција хипертензије
расте са порастом популације, старости и ризичних фактора начина живота попут:
-
неправилне исхране,
-
конзумирања алкохола,
-
недовољне физичке активности,
-
повишене телесне масе и дуже изложености стресу.
Последице хипертензије су веће код пушача, гојазних особа, особа са високим
холестеролом и дијабетичара, те могу довести до срчаног удара, можданог удара и
бубрежне инсуфицијенције. Нормална вредност крвног притиска у трудноћи је 120/80
1
Национални водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење артеријске хипертензије (2012
стр 9). Агенција за акредитацију здравствених установа Србије. Министарство здравља Републике Србије. На
сајту:
www.zdravlje.gov.rs
2
Јежек М. (2016 стр.15) Медицинска сестра у едукацији пацијената са артеријском хипертензијом. Школска
књига. Загреб
ммХг. Свако повећање систолног притиска за 30 ммХг или више и / или дијастолног
притиска за 15 ммХг или више у односу на притисак пре трудноће сматра се
хипертензијом у трудноћи. Ако је систолни притисак до 140 ммХг, а дијастолни до 90
ммХг, ове вредности се сматрају горњом границом нормалног притиска.
,,Гестацијска хипертензија повећава смртност мајки и деце. Јавља се код 6-10%
трудница и у већини случајева нема симптома, али се открива на рутинском
гинеколошком прегледу. Фактори ризика који повећавају вероватноћу развоја
хипертензије су позитивна породична историја, труднице млађе од 20 и старије од 40
година, дијабетес, труднице које су затруднеле потпомогнутом оплодњом и труднице са
аутоимуним болестима.
''
3
Хипертензија у трудноћи може бити узрок многих компликација, као што су
интраутерина ретардација детета, абрупција постељице, интракранијално крварење,
недоношчад, оштећење јетре и акутна бубрежна инсуфицијенција. Управо због могућих
компликација, труднице које пате од хроничне хипертензије морају бити под посебним
надзором током трудноће.
Хипертензија се на различите начине манифестује код трудница, па је могуће разликовати
хроничну хипертензију, прееклампсију-еклампсију, прееклампсију која се преклапа са
хроничном хипертензијом и гестациону хипертензију.
Хипертензија у трудноћи значајно повећава морталитет и морбидитет мајке, фетуса и
новорођенчета. Како је узрок смрти мајке на другом месту одмах иза емболије. Јавља се
код 6-10% трудница и може проузроковати одбацивање плаценте, интракранијално
крварење, озбиљно оштећење јетре, акутну бубрежну инсуфицијенцију и дисеминирану
интраваскуларну коагулацију.
3
Маковец Е. (2020 стр 16). Улога медицинске сестре за време трудноће и бабињара. Школска књига. Загреб
