ПЕГАВИ ТИФУС
ПРЕДМЕТ: Здравствена нега у инфективној
3
2. ПЕГАВИ ТИФУС И БРИЛ ЦИНСЕРОВА БОЛЕСТ
На самом почетку потребно је да се осврнемо на етиолошку и епидемиолошку слику
пегавог тифуса, односно да се ближе упознамо са пореклом, узроцима и карактером
поменуте болести код људи. Тифус (грч. τῦφος – магла, испарење) или тифоидна грозница
је скуп инфективних болести са карактеристичним током: постепено поваћање телесне
температуре, болови у стомаку, брадикардија, итд, и уколико се не лече на адекватан
начин могу да доведу и до смрти оболелог пацијента. Један од облика тифуса је
епидемијски тифус или пегави тифус (лат. Typhus exanthematicus) који представља
генерализовану, тешку, акутну инфективну болест пропраћену следећим симптомима:
главобољом, поремећајем стања свести, полиморфном оспом и наглим смањењем
температуре у трећој недељи болести. Узрочник обољења је патоген Rickettsiа prowazeki,
бактерија названа у част два истраживача, америчког патолога др Хауарда Тејлора Рикетса
и аустријског зоолога и паразитолога др Станислава Фон Провазека, који су умрли од
пегавца у току њихових истраживања етиологије болести. Откриће начина ширења
пегавца посредством телесне ваши помогло је у расветљавању епидемиологије пегавог
тифуса. Ширење болести у хуманој популацији се одвија циркулацијом ваши са особе на
особу. Ваш је релативно неефикасан вектор са обзиром да је слабо покретна, а осим тога
активни стадијуми могу да преживе свега 7 до 10 дана без одговарајућег домаћина на коме
би се хранили. Потребно је да узмемо у обзир и да је телесна ваш искључиво паразит
човека.()
2.1. Историјат
Пегави тифус је највероватније владао вековима на глобалном нивоу још из древних
времена. Иако се велика епидемија у Атини из 430. п. н. е. води под називом „Атинска
куга“, по најновијим истраживања она је заправо била епидемија пегавог тифуса. Опис
савременика из тог периода Туцидида оставља извесне сумње, али на основу пронађени
аргументи говоре у прилог пегавцу.
Опис Фракасторијуса из 1546. године један је од најранији лекарски извештај на основу
кога се доста поуздано може идентификовати пегави тифус, као посебна нозолошка
целина у инфектологији. Пегавац је увек био незаобилазни пратилац ратова, гладних
