Prehospitalno zbrinjavanje traume: sestrinse intervencije

Tраума представља водећи узрок смрти у популацији у узрасту од 1 до 44 године.
Препоруке које се односе на прехоспитално збрињавање трауматизованих пацијената
истичу значај што бржег транспорта у референтни траума центар, где ће се пацијент
адекватно и дефинитивно збринути. Повреде у саобраћајним удесима пешака,
бициклиста и мотоциклиста, у пожарима, приликом дављења и тровања, повреде настале
насиљем и самоповређивањем, као и ратне повреде, узрок су више од 5 милиона смртних
ишода у свету. Велики проценат преживелих је са трајним инвалидитетом. Траума
настаје када количина предате енергије ткиву премаши способност тог ткива да прими,
расподели и апсорбује предату енергију. Концепција савремене ургентне медицине
налаже да екипа која на месту повређивања почиње збрињавање повређеног, поступа
према јединственој дијагностичко-терапијској доктрини, тако да је свака следећа фаза до
коначног излечења само логичан медицински наставак претходне фазе. Под траумом се
подразумева оштећење организма које је настало дејством спољашње силе која може
бити физичка – механичка, термичка, електрична, нуклеарна, хемијска, биолошка и
психогена. Стање је ургентније уколико је повреда већа и сложенија, захвата велику
површину или више виталних органа. Тешка траума је трауматска деструкција једног
виталног органа или органског система која може довести до деструкције или тешког и
трајног оштећења важног дела тела или важног органа, али и до смрти повређене особе.
Организам на трауму одговара реакцијом централног нервног система и
неуроендокриног система, продукцијом медијатора и имуним одговором. Један од
најтежих ишода, поред леталног, је трауматски шок, па је с тога јако битно брзо и
успешно збрињавање повређених пацијената од стране екипе хитне медицинске помоћи
(HMP)