Високо здравствено-
санитарна школа ,,Visan“
Предмет:
Здравствено законодавство
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
„Прописи о водама “
Студент: Професор:
Београд, 2020.
4
обрадим тему прописи о водама у Републици Србији, са циљем да представим законе
који то регулишу.
2. Воде у Србији
На Земљи је све већа потражња за здравом, пијаћом водом. Залихе питке воде
брзо се смањују због пораста броја становника, убрзане индустријализације, загађивања
и због климатских промена. Србија располаже значајним површинским и подземним
водама и оне су велико природно богатство, али и основа за развој бројних привредних
делатности. Воде на територији Србије чини мноштво потока и река, језера,
термоминералних извора и подземних вода.
Подземне воде данас имају све већи економски значај. Осим што се користе за
пиће, водоснабдевање насеља и становништва, користе се и за потребе индустрије,
наводњавање, а подземне воде из дубоких хоризоната употребљавају се и за
здравствени туризам. Подземне воде су фреатске и артешке. Први водоносни хоризонт
чине фреатске воде, чија је горња површина слободна, а доњи слој чине
водонепропусне стене. Артешке воде су на већим дубинама и налазе се између два
вододржљива хоризонта. Постоји више хоризоната артешких вода из којих се јављају
термалне, минералне или термоминералне воде. Велики проблем представља
загађеност фреатских вода. Главни загађивачи фреатских вода су пољопривреда,
индустрија и комуналне воде,односно септичке јаме из индивидуалних домаћинстава.
Током историје реке су имале важну улогу на простору Србије. Њихове долине
су од давнина насељене, а бројни народи су их користили током миграција. У речним
долинама изграђене су важне саобраћајнице а саграђена су и многа насеља. Бројни
потоци и реке чине густу речну мрежу. Међутим, водени токови који настају на
територији наше земље (домицилне воде) углавном су кратки и са мало воде.
Рачунајући и транзитне воде (реке које долазе из других држава и уливају се на
територијама других држава), на нашој територији само 7 река има дужину већу од 200
км. Све реке у Србији отичу у три мора. Највећи део територије Србије одводњава се
преко бројних река и Дунава према Црном мору. Метохијска котлина одводњава се
према Јадранском мору, а најмањи део територије, крајњи југ-југоисток одводњава се
ка Егејском мору.
5
Хидрографски чвор Србије је на Косову и Метохији, на Језерској планини, врх
Дрманска глава (1.359 м). С ове тачке воде отичу ка Јадранском мору преко Топлуге,
притоке Белог Дрима. Ка северу теку у Црнољеву, притоку Ситнице, па у Ибар ка
Црном мору, а ка југу преко Неродимке, притоке Лепенца, ка Егејском мору.
Неродимка је река која одводи воду у два слива, односно образује бифуркацију. Наиме,
код Урошевца су направљени брана и канал, те један крак реке тече ка Ситници
(Црноморски слив), док природни ток скреће ка југу ка Лепенцу (Егејски слив).
Развође између три слива на простору Србије највећим делом се пружа преко
млађих планина. Од Дрманске главе ка западу простире се граница између Јадранског и
Црноморског слива, и то преко планина Чичавице, Суве горе и Мокре горе. Од
Дрманске главе ка југу пружа се граница између Егејског и Јадранског слива.
2
Слика 1. Реке у Србији
2.1. Подела река у Србији
Површинске воде на територији Републике Србије, према значају који имају за
управљање водама, деле се на воде I реда и воде II реда на основу утврђених
критеријума, и то: положаја водотока у односу на државну границу, величине и
карактеристике слива, режима и карактеристика водотока са аспекта коришћења вода,
заштите вода и заштите од штетног дејства вода.
2
Vode i vodni resursi Srbije – Geotesla (wordpress.com)
