Садржај:
Увод……………………………………………………………………………………………3
1. Алкохолизам као социјална болест.....................................................................................4
2. Алкохолизам код адолесцената...........................................................................................6
3. Последице конзумирања алкохола.....................................................................................8
4. Лечење алкохолизма...........................................................................................................10
5. Превенција рецедива..........................................................................................................15
6. Учешће медицинске сестре у превенцији и лечењу алкохолизма.................................17
Закључак……………………………..………………………………………………………19
Литература…………………………………………………………………………………..20
2
Увод
Алкохолизам је водећа социомедицинска болест са изузетно великим последицама које
оставља како на појединца тако и на друштво у целини. И поред тога, симболичан број
лекара у ПЗЗ препознаје зависност од алкохола у раној фази, а још мањи број зна да
интервенише када се сусретне са поремећајима повезаним са алкохолом. Као земља, не
разликујемо се од наших суседа по епидемиологији поремећаја повезаних са алкохолом,
међутим, наши кадровско-организациони капацитети да се носимо са овим проблемом су
минимални.
Треба спроводити здравствено васпитни рад у циљу примарне превенције
алкохолизма са школском децом и адолесцентима , на овом нивоу и са овом популацијом
могу се постићи добри резултати у циљу формирања позитивних ставова у односу на
здравље односно формирање негативних ставова у односу на конзумирање алкохола.
Поред хроничних болести које се јављају код особа које пију алкохол у већим количинама,
алкохол је одговоран за трауматске повреде које могу да изазову смрт или инвалидност
код особа свих узраста.
Широк је спектар психичких поремећаја повезаних са употребом алкохола, а њихова
тежина варира од интоксикације без компликација и штетне употребе до психотичних
стања и деменције. Иако је алкохолизам врло распрострањен и представља један од
најозбиљнијих проблема јавног здравља, често остаје неоткривен. Развој алкохолизма је
спор и са прикривеним симптомима, а у просеку је потребно 11–13 година да би се
развила зависност од алкохола.
4
У системском моделу злоупотреба алкохола и алкохолизам се виде као континуиран
процес чији се корени налазе у веома распрострањеном коришћењу алкохолних пића у
општој популацији у Србији, али и у поремећеним интеракцијама међу елементима у
систему. Пијење алкохолних пића у Србији је друштвено прихватљиво понашање, а
актуелну ситуацију на овом пољу карактерише висока учесталост конзумирања алкохола,
посебно међу младима. (Љ, Штернић; 2018)
Током векова алкохолизам је прешао дуг пут од порока до болести и од
моралистичког до социјално-медицинског приступа. „Статус” болести добио је 1951.
године, када су га први пут дефинисали експерти СЗО, а у међувремену je претрпео знатне
промене у различитим класификацијама. Једна од значајнијих је Јелинекова
класификација, која је доминирала дуги низ година, а тренутно је актуелна Лешова
класификација, која се заснива на искуствима из клиничке праксе (истраживање базирано
на овој класификацији спроведено je и у Србији 2012. године). (Љ, Штернић; 2018)
Америчка класификација DSM – IV је несумњиво корисна у дефинисању неких
ентитета (нпр. свеобухватно дефинисана злоупотреба алкохола са наглашеном социјалном
компонентом, за разлику од штетне употребе у МКБ 10, строго медицински
дефинисаном), а најновија DSM – V класификација доноси и суштинске промене у
схватању болести зависности, промовишући нов вид зависности – без супстанце (што ће
се највероватније одразити и у следећој МКБ 11 класификацији). Административна
медицина (па самим тим и алкохологија) у нашој земљи заснива се на Међународној
класификацији болести, то јест на МКБ 10, те смо сходно томе у водичу презентовали
критеријуме из ове класификације. (Љ, Штернић; 2018)
5
2.
Алкохолизам
Алкохол је мали, хидросолубилни, слабо наелектрисан молекул, који лако пролази
кроз ћелијске мембране и брзо се ресорбује из гастроинтестиналног тракта. Примарно се
ресорбује из танког црева, мање из желуца и дебелог црева. Током првог сата у крвоток
прелази око 70% алкохола. Максимална концентрација алкохола у крви постиже се за 40–
60 минута после уношења. Метаболизам алкохола одвија се предоминантно у јетри (90–
98%), а преостали алкохол елиминише се у непромењеном облику преко коже, бубрега и
плућа. Одрасла особа, просечне телесне тежине од 70 кг, оксидише око 10 мл (8 г) етанола
за један сат. (М, Стаменовић; 2013)
Болести зависности познате су од давнина. Присутне су различитим слојевима
друштва. Узимањем различитих средстава (супстанци) која утичу на стање свести,
злоупотребљава се свесно или несвесно од стране појединаца или групе. Када се говори о
болести зависности мисли се на:
-
Алкохолизам (узимање алкохола),
-
Пушење,
-
Наркоманија (узимање разних врста дрога и других опојних средстава),
Алкохолизам је социо-медицински проблем, окарактерисан као злоупотреба
алкохола, који се појављује у скоро свим популационим групама. Пијење алкохола је
распрострањенија појава од алкохолизма и ова појава није поштедела ни млађу
популацију (школска деца, адолесценти). Конзумирање алкохола у већим количинама
директно угрожава здравље људи, али пијење алкохола уопште у раном животном
периоду (школска деца, адолесценти) ствара негативну навику код појединаца која се
провлаче током читавог живота и нарушава здравље. (М, Стаменовић; 2013)
