VISOKA ZDRAVSTVENO SANITARNA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA „VISAN“
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Socijalna medicina sa etikom
ZDRAVSTVENI SISTEMI
Beograd, april 2023.
4
unazad [1].
2. POJAM ZDRAVSTVENOG SISTEMA
Kada govorimo o pomenutoj temi, treba reći sledeće: “Svetska zdravstvena organizacija definiše
zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u
porodici, obrazovnim ustanovama i na radnom mestu, javnim mestima i zajednicama, kao i u
fizičkoj i psihološkoj sredini, u zdravstvenim i drugim sektorima.” [2]
Uvođenje računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema, uspostavljanje tzv. elektronskih
kartona za pacijente, koji će sadržati snimke sa svih aparata, lekove koje pacijent mora da koristi,
terapiju, da li je treba promeniti itd. Sa druge strane, omogućeno je neuporedivo brže postavljanje
dijagnoze iz razloga dostupnosti više lekara on-line, potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja,
itd. Ukoliko imamo u vidu gore navedeno, treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv. velike
sisteme. Drugim rečima, sastavljen je od više podsistema koji su, sa jedne strane, u međusobnoj
vezi, ali sa druge strane, u vezi sa sistemima države koji teže ka istom cilju, odnosno unapređenju
zdravlja stanovništva.
Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to:
•
prirodni uslovi (socioekonomski, prirodni)
•
stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje
•
zdravstvena zaštita
•
resursi
•
njihova alokacija
•
kadrovi
•
upravljanje i
•
spoljni sistem [3].
Sam cilj kreiranja modela jeste da olakša onima koji donose odluke na nacionalnom nivou, da,
simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstva, testiraju različite programe zdravstvene zaštite,
alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno zdravstvenog stanja
5
stanovništva, uvažavajući, pri tom, zavisnost između sistema zdravstvene zaštite, uslova sredine i
mnogih drugih faktora.
U zavisnosti od problema koji se želi rešavati, vrši se odabir određenih matematičkih modela koji
opisuje svaki od datih podmodela. Na primer, podmodel resursi se definiše na bazi procena
trendova u populaciji, kretanja stopa morbiditeta od različitih bolesti i željenih standarda.
Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri, a početni podaci mogu biti
broj i struktura stanovništva, stope mortaliteta, natalitet itd. Međutim, praksa pokazuje da je to
veoma teško realizovati, jer zdravstveni sistem, kao i mnogi drugi, ima svoja ograničenja i ne
postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti, a šta isključiti. [3].
Zdravstveni sistem mora da osigura fizički, geografski i ekonomski dostupnu i pristupačnu,
integrisanu (vertikalnu povezanost primarnog, sekundarnog, tercijarnog nivoa i horizontalnu
povezanost u sistemu i u odnosu na lokalnu zajednicu) i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu (stalno
unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i pravo korisnika na izbor lekara i informisanost), razvoj
zdravstvenih kadrova, održivost finansiranja, decentralizaciju upravljanja i finansiranja zdravstvene
zaštite i postavljanje građanina u centar sistema zdravstvene zaštite [4].
Postoji danas najmanje pet različitih aspekata moralne odgovornosti lekara kako u zdravstvenom
sistemu, tako i u samom kreiranju e-kartona i sprovođenju zdravstvene politike:
1. Prva odgovornost lekara mora biti da poštuje poverenje koje mu je dato tom ulogom i da se
rukovodi interesima pacijenta. Ako bi ova tradicija poverenja bila izneverena onda bi i medicinska
etika morala radikalno da se menja.
2. Kao tehnički ekspert, lekar obezbeđuje tačnu i pouzdanu informaciju onima koji kreiraju
zdravstvenu politiku. Na ovaj način lekari participiraju u donošenju odluka od značaja za
organizaciju zdravstvene službe i distribuciju zdravstvenog dinara.
3. Kao i svaki drugi građanin i lekar ima obavezu da radi u korist pravde i društvenog interesa.
4. Neki smatraju da je uslov za efikasnu zdravstvenu zaštitu, ograničenje opcija i samostalnosti
izbora koje lekar uživa u svom svakodnevnom radu. Prema ovom viđenju, lekar je činovnik
društvene zajednice i ekonomske prilike te mora voditi računa prema brižljivo propisanim i
zakonom regulisanim pravilima. Tako opisani stav predominira u centralno planiranim
