Visoka medicinska i poslovno- tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Predmet
: Informatika u zdravstvu
Smer:
Zdravstvena nega
MEDICINSKI UREĐAJI
Mentor: Student:
Prof. Ivana Grujic Milica Markovic,
Br. indeksa 9-27/2016
Šabac, maj 2017
SADRŽAJ
1.UVOD.....................................................................................................................................1
2.ISTORIJSKI RAZVOJ MEDICINSKE INFORMATIKE…...............................................2
3.MEDICINSKA SREDSTVA .................................................................................................5
3.1IN VITRO-DIJAGNOSTIČKA MEDICINSKA SREDSTVA.................................................6
4.MEDICINSKI UREĐAJI.......................................................................................................7
4.1DEFIBRILATOR....................................................................................................................7
4.2MONITORING......................................................................................................................9
5.DIJAGNOSTIČKI UREĐAJI.................................................................................................9
5.1ELEKTROKARDIOGRAF(EKG)...........................................................................................10
5.2ELEKTROENCEFALOGRAFIJA(EEG)................................................................................10
5.3SKENER(CT).........................................................................................................................11
6.LITERATURA........................................................................................................................12
2.ISTORIJSKI RAZVOJ MEDICINSKE INFORMATIKE
Informatika ima, inače, veoma dugu tradiciju. Cela istorija čovečanstva , naime, može se
sagledati i kao razvoj metoda, tehnika i mehanizma prenosa, pohranjivanja, čuvanja i
pretraživanja a zbog ponovljenog korišćenja ljudskih znanja ili iskustava. Ona je nauka koja se
bavi zakonitostima stvaranja, prenosa i obrade informacija. Samo ime nastalo je 1962. godine
spajanjem termina “informacija” i “automatika” (na francuskom govornom području
INFORmation autoMATIQE) i uglavnom se odomaćilo u Evropi . U SAD se prvi put koristi
1974. godine, češće se upotrebljavaju pojmovi “computer science” kada se govori o primeni
elektronskih računara za rešavanje numeričkih problema, i “information science” kada se govori
o korišćenju informacija u sklopu bibliotIčkih, dokumentacijskih i drugih informacionih sistema.
Primena i korišćenje rezultata informatike u biomedicinskim naukama, medicinskoj praksi,
odnosno, u pružanju zdravstvene zaštite, počela je skoro paralelno sa nastajanjem tih rezultata,
Holeritove (Herman Hollerit, 1890.) bušene kartice kao informaciona tehnologija u
epidemiološkim i javno zdravstvenim istraživanjima krajem i početkom ovog veka, npr. Prvi
naučni rad iz oblasti medicinske informatike štampan je još 1959. godine u časopisu Science
( Ledly RS Lusted JB: Reasoning Foundations of Medical Diagnosis. Science 1959; 130: 9 - 12),
a u našoj periodici 1970. ( Pirc B Milat D Vukmanović Č: Uvjeti za kompjuterizaciju u našem
zdravstvu. Narodno zdravlje 1970; 11-12: 377-382). Porast broja publikovanih naučnih i stručnih
radova, izrazit poslednjih godina, uslovio je od 1992. godine, i redovno objavljivanje Godišnjaka
odabranih radova i rezultata iz ove oblasti. Samo kod nas, u periodu od 1993.- 1995.godine
publikovano je preko 100 radova sa problematikom iz oblasti medicinske informatike. Značaj
komunikacionih sistema, informacija i računara u zdravstvenoj zaštiti stalno raste omogućujući
realizaciju procesa obezbeđivanja informacija tamo, onda, i u obliku u kojem korisniku trebaju.
Ovaj proces je, naravno, postao moguć tek sa trećom informatičkom revolucijom, upotrebom
elektronskih komunikacija i računara . Medicina je i inače, veliki proizvođač podataka koji se
svakodnevno generišu u bolnicama, domovima zdravlja, laboratorijama, administraciji, ali još
uvek pretežno ručno. Pri tom se, samo za njihovo razvrstavanje, troši značajno vreme a
mogućnost njihovog pretraživanja je vrlo ograničena. Ipak, specifičnost primene informatike u
medicini i značaj rezultata u ovoj oblasti, uslovili su definisanje nove discipline - Medicinske
informatike. Medicinska informatika je nauka koja izučava zakonitosti stvaranja, prenosa, obrade
i korišćenja informacija, podataka i znanja u cilju rešavanja medicinskih problema. Za njen
nastanak i razvoj, kao uostalom za informatiku uopšte, važni su rezultati Lajbnica i Bula
(Gottfried Wilhelm von Leibnitz, filozof i matematičar iz XVII veka; George Boole, matematičar
i logičar sa početka XX veka), od kojih je prvi pokušao da u terminima formalnih ili
algoritamskih procesa simulira proces ljudskog mišljenja, a drugi, Bul, zasnivanjem binarne
algebre predstavio elementarne logičke funkcije tj. fundamentalne zakone onih operacija
intelekta pomoću kojih se rasuđuje. Praktičnu aplikaciju ovog koncepta ostvario je Bejbidž
(Charles Babbage, 1835.) svojom “analitičkom mašinom”, pretečom današnjih digitalnih
(cifarskih) računara (1946.). Šezdesete godine ovog veka obeležene su naporima u pronalaženju
racionalnih puteva za primenu novih tehnologija u medicini, pre svega, u okviru automatizovane
obrade podataka. Razvijena je, po prvi put i medicinska oprema kombinovana sa računarima,
nastaju nove dijagnostičke metode (kompjuterizovana tomografija, na primer) i terapijski
postupci, kao i prvi prototip bolničkog informacionog sistema (Technicon Medical Information
System - TMIS). Sedamdesetih godina broj bolničkih informacionih sistema ubrzano raste. Prvi
pristup njihovoj realizaciji zagovarao je koncept centralizovanog, integrisanog, zatvorenog
sistema, i oslanjao se na velike, centralne (mainframe computer) računare. Alternativa su bili
distribuirani sistemi koji podržavaju specifične aplikacije i nezavisnu evoluciju sistema u
navedenim, specifičnim, oblastima. Ovi drugi su se pojavili osamdesetih godina, a posledica su
pojave mini i ličnih računara (personal computer - PC) na tržištu u prvoj polovini sedamdesetih
godina. Ovi računari omogućili su pojedincima, odeljenjima, manjim organizacionim jedinicama
da razviju sopstvene sisteme. Zajedno sa uvođenjem sistemskog i korisničkog softvera koji
omogućuje standardizovanu primenu (UNIX operativni sistem, npr.) i uvođenjem
mikroprocesora, centralne procesorske jedinice koja je smeštena u jednom ili nekoliko čipova,
lični ili personalni računari omogućili su široku primenu računara u medicini, a potom nove
rezultate, nova pitanja i ideje. Osamdesete godine, pored daljeg razvoja i širenja koncepta
informacionih sistema u medicini, obeležene su razvojem dve discipline: veštačke inteligencije,
iz koje su se izdvajali redom ekspertni sistemi, prepoznavanje oblika i neuronske mreže, a za sve
njih je karakteristično da se na nov način vrši obrada i standardizacija informacija i znanja, te
metode sinteze informacija, kao meta-analiza, npr., koje sadrže aspekte i opšteg pregleda i
udruživanja podataka, ali kazuju više nego i jedan od ovih procesa zasebno. Devedesete godine
obeležene su procesima integracije: integriše se zdravstveni informacioni sistem, formiraju
integrisane baze medicinskih i administrativnih podataka ili znanja, i komunikacije: potpuna
komunikacija u samom sistemu zdravstvene zaštite kao i komunikacija tog sistema sa ostalim
sistemima. Medicinska informatika je danas prihvaćena kao bazična medicinska nauka.
Analogija sa drugim bazičnim naukama prepoznaje se u korišćenju prethodnih iskustava i
rezultata u cilju strukturisanja i kodovanja objektivnih i subjektivnih medicinskih nalaza, čime ih
čini pogodnim za analizu, integraciju i dalju upotrebu. Medicinska informatika je po svojoj
prirodi i eksperimentalna nauka, karakteriše se nizom postavljenih pitanja zbog kojih se
osmišljavaju i dizajniraju eksperimenti, izvode analize, a dobijeni rezultati se koriste za
postavljanje novih pitanja i novih eksperimenata. Pri tom, bazična istraživanja, prevashodno,
imaju za cilj traganje za novim znanjem, a primenjena, za korišćenje ovih znanja u praktične
svrhe. Medicinska informatika je i medicinska tehnologija jer učestvuje u procesu formalnog
medicinskog odlučivanja, bilo da se radi o procesu postavljanja dijagnoze, izboru tretmana,
rukovođenju terapijom, praćenju pacijenata ili prevenciji bolesti. Moderna taksonomija iz 1988.
godine, medicinsku informatiku deli na Opštu medicinsku informatiku, čiji je predmet -
organizovano znanje o medicinskom informacionom sistemu, i primenjenu medicinsku
informatiku - praktične aplikacije prethodnih metodoloških koncepata na specijalne delove -
objekte sistema zdravstvene zaštite (zdravstvena informatika, bolnička informatika, biološka
informatika, npr.) ili posebne procese u sistemu zdravstvene zaštite (klinička informatika,
informatika nege, informatika okoline, npr.). Područje i predmet opšte medicinske informatike,
ili objekti i procesi primenjene medicinske informatike, delimično se poklapaju sa onima
