41. NOVI SVETSKI POREDAK I UN
Uoči završetka Hladnog rata, neki autori su najavljivali koncept novog svetskog poretka kao cilja kojem SAD
teže u međunarodnim odnosima. Glavni stratezi američke politike,
Kisindžer i Bžežinski
, ukazivali su na
neophodnost da se uspostavi novi svetski poredak. U njemu će predvodničku ulogu u tzv.
tehtroničkoj
revoluciji
imati SAD kao zemlja sa najvećim ekonomskim, naučnim i informtičkim potencijalima i preuzeti
ulogu zaštitnika demokratskih vrednosti , ljudskih prava, sloboda, mira itd.
Ovaj koncept je prihvatio i Ronald Regan, američki predsednik koji je definisao tadašnji Sovjetski Savez, kao
’’imperiju zla’’ koju treba poraziti kako bi se uspešno izašlo iz Hladnog rata. On je, istovremeno, delio svet na
a) pozitivni, koji predvode SAD sa svojim demokratskim vrednostima i b) negativni, koji predstavljaju
Sovjetski savez i njegove savezničke komunističke zemlje, koji rade na ugrožavanju ili zanemarivanju ljudskih
prava i napretka čoveka, pa samim tim i ekonomskog razvoja i umesto toga razvijaju vojni sektor, sektor
naoružanja, čime predstavljaju opasnost po demokratski svet Zapada.
Klinton je svojim konkretnim akcijama pokušavao da utiče na podrivanje režima u socijalističkim zemljama,
pokušao da obezbedi novu poziciju SAD u tzv. novom svetskom poretku. Džordž Buš Mlađi nastavlja tu
politiku i ona se i danas manifestuje u praksi angažovanjem SAD svuda gde procene da su mir, stabilnost i
ljudska prava ili demokratske vrednosti ugrožene.
U odnosu novog svetskog poretka i postojećeg mehanizma međunarodnog organizovanja, odnosno UN,
potrebno je ispitati ulogu UN koje više ne uspevaju da se uklope u novi svetski poredak, zamišljen tako od
strane SAD. Slučaj neostvarenog reizbora Pereza de Kueljara i smena sekretara Kofija Anana su primeri kako
se manifestuje nezadovoljstvo globalne sile SAD ulogom generalnog sekretara UN. SAD želi da pokaže da,
uporedo sa tim što je najveći donator sredstava za funkcionisanje UN, želi da ima i najveći upliv na politiku
UN, pa čak i na izbor generalnih sekretara UN. Za sadašnjeg generalnog sekretara, Južnokoreanca Ban Ki
Muna, zna se da je završio postdiplomsku školu za spoljne poslove na Harvardu i da je verovatno po ukusu
SAD i izabran za ovo mesto.
42. POZICIJA NATO PAKTA U SMO
NATO pakt je formiran i koncipiran tako da se u njemu primenjuje isključivo pravilo konsenzusa u donošenju
odluka, dakle svi moraju biti za. Dovoljno je da jedan bude protiv, pa da odluka ne može biti doneta, jer je
filozofija tog saveza ’’jedan za sve. svi za jednoga’’. U takvoj situaciji, i pored toga što je globalna sila, SAD,
želele da i Makedonija uđe u NATO, ali do toga nije došlo, je je malena Grčka istakla svoj veto za ulazak
Makedonije u NATO.
Željeno pozivanje Ukrajine i Gruzije za ulazak u NATO pakt i time nastavak politike zaprečavanja u obliku
približavanja NATO pakta grma anicama Rusije, je sprečeno protivljenjem Nemačke i Francuske kao zemalja
kojije jako stalo do održavanja dobrih odnosa sa Rusijom, kao glavnim snabdevačem energetskim gasom.
Stoga, nije moguće obezbediti jednoumlje ili jednoglasnost u svim odlukama, tako da se to nameće kao još
jedan od unutrašnjih problema ostvarivanja novog svetskog poretka.
43. RAVNOTEŽA SNAGA I KOLEKTIVNA BEZBEDNOST U XXI VEKU
Kolektivna bezbednost
- bezbednosni režim, usaglašen između velikih sila, kojim se uspostavljaju pravila očuvanja mira, vođen je
prinicipom da će čin agresije bilo koje države biti dočekan kolektivnim odgovorom ostalih država
- u njoj se pretpostavlja da svaka nacija svaki izazov u međunarodnom poretku opaža na isti način i da je
spremna da se izloži istim opasnostima da ga očuva
- sve države moraju preduzeti zajedničku akciju protiv bilo kog prekršioca, i sve moraju delovati složno
Ravnoteža moći
- to je teorija da će mir i stabilnost najverovatnije biti očuvani ako urožene države formiraju vojni savez i
preraspodele vlast da bi sprečile bilo koju veliku sili ili blok da dominira globalnim sistemom ( primer – Mala
Antanta)
- Poveljom UN strogo je ograničeno pravo Generalne skupštine da organizuje kolektivnu akciju
Kolektivne akcije
1.) očuvanje mira
- to je akcija u cilju razdvajanja neprijateljskih snaga snagama UN, za hitnu intervenciju (KFOR, Umprofor)
2.) stvaranje mira
- akcija UN u cilju prekida borbi i uspostavljanja mira
3.) izgradnja mira
- stvaranje uslova koji će onemogućiti obnavljanje ratnih sukoba
4.) nametanje mira
- pretnja ili primena vojne sile od strane UN, kako bi se sukobljene strane primorale da poštuju rezoluciju
Saveta bezbednosti
5.) mirovne operacije
- akcije kontrole onda kada postoji visok rizik za obnavljanje ratnih sukoba
