Факултет
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Међународне организације
Тема:
Међународна организација рада
Професор Студент
2017.
4
2. Појам и развој међународних организација
Постојеће дефиниције појма „међународна организација“ показују да међу
теоретичарима још увек не постоји довољна мера сагласности – како о њеној садржини тако
и о могућности давања такве дефиниције уопште. У нашој литератури, на пример, проф.
Аврамов истиче да је „у садашњем тренутку врло тешко дати ужу синтетичку дефиницију, с
обзиром да не постоји један јединствен тип међународних организација“. Ипак, она сматра
да „међународне организације, у најширем смислу речи, представљају формалне,
институционе облике међународних односа, засноване на добровољној основи“
1
, с тим да је
процес настанка и степен организованости међународних организација у целини
прагматички.
Најједноставнија је дефиниција по којој се међународне организације „оснивају
међународним уговором, који се ратификује сагласно уставном поступку држава чланица, и
имају своје статуте; по таквој дефиницији конститутивни елементи би се свели на „државу“
и „међународни уговор“ који садржи статут организације. По једној другој дефиницији,
међународна организација основана је међународним уговором, остварује међународну
сарадњу ради задовољења неког заједничког интереса и непосредно је подређена прописима
међународног права чиме се, као конститутивни елеменат, додаје остварење сарадње у
одређеној области. Већи број дефиниција, међутим, узима у обзир још један конститутивни
елеменат појма „међународна организација“ постојање сталних органа. Тако се тврди да је
међународна организација „облик сарадње суверених држава, заснован на многостраном
међународном уговору, који обухвата сразмерно стабилан круг учесника и чија је основна
карактеристика постојање сталних органа са одређеним надлежностима и овлашћењима
ради деловања на спровођењу заједничких циљева“
2
.
Увиђање потребе за међународном сарадњом у облику сталних установа, није било
лако ни слободно о лутања и заблуда. Може се рећи да су начела и облици који одликују
савремене међународне организације налажени и развијани без неке визије о будућности,
више у настојању да се реше непосредна питања и да се постигне компромис између
противречних захтева. Идеја међународног организовања има своје поборнике у
1
Аврамов,, С. Право добровољног иступања из Уједињених нација, МП, 2/1965.
2
Аћимовић, Љ. Развој правног система Уједињених нација у светлоисти теорије међународног права, Београд
1959. стр. 256.
