Medjunarodno bankarstvo-skripta
МЕЂУНАРОДНО
БАНКАРСТВО
МОНЕТАРНЕ
ФИНАНСИЈЕ
1-9
БАНКАРСТВО
9-18
ОСИГУРАЊЕ
18-25
МЕЂУНАРОДНЕ
ФИНАНСИЈЕ
23- 25
ФИНАНСИЈСКОГ
ПОСЛОВАЊА
25-28
МОНЕТАРНЕ
ФИНАНСИЈЕ
1.
ПОЈАМ
И
САДРЖАЈ
ФИНАНСИЈА
Финансије
представљају
посебну
научну
дисциплину
која
проучава
укупне
новчане
односе
у
савременим
друштвима
.
Ова
научна
дисциплина
истражује
појаве
,
институције
и
односе
у
вези
са
прикупљањем
,
расподелом
,
трошењем
и
управљањем
новчаним
средствима
у
циљу
задовољавања
комплексних
потреба
савременог
друштва
.
Назив
финансије
потиче
од
латинске
re
č
i finantio,
која
означава
плаћања
у
општем
смислу
.
Финансије
у
ширем
смислу
обухватају
све
послове
који
се
заснивају
на
новчаним
односима
.
Финансије
у
ужем
смислу
обухватају
систем
прикупљања
и
трошења
јавних
прихода
ради
задовољавања
јавних
потреба
.
Оне
обухватају
новчану
привреду
државе
и
њених
органа
и
јавно
–
правних
тела
у
сектору
јавне
потрошње
.
Макрофинансије
проучавају
монетарне
финансије
,
банкарство
,
осигурање
,
јавне
финансије
,
финансијска
тржишта
и
међународне
финансије
.
Микорфинансије
проучавају
систем
финансирања
на
нивоу
предузећа
(
пословне
финансије
).
У
оквиру
савремених
финансија
се
као
посебне
научне
дисциплине
проучавају
монетарне
финансије
,
банкарство
,
јавне
финансије
,
монетарни
и
фискални
систем
и
политика
,
пословне
финансије
,
осигурање
,
фиансијска
тржишта
и
међунеродне
финансије
.
Монетарне
финансије
истражују
карактеристике
,
врсте
,
функције
,
системе
и
промене
вредности
новца
,
монетарне
факторе
и
агрегате
,
узроке
и
последице
инфлације
,
девизни
курс
,
улогу
централне
банке
,
теорију
и
политику
камате
,
пословно
банкарство
и
монетарну
политику
.
2.
КАРАКТЕРИСТИКЕ
И
ВРСТЕ
НОВЦА
Новац
представља
посебну
врсу
робе
која
је
постала
средство
размене
односно
функција
општег
еквивалента
у
одређеном
временском
периоду
.
Новац
је
монетарни
инструмент
у
плаћању
роба
,
услуга
и
отплата
дугова
.
Новац
у
новијем
времену
има
различите
облике
:
МЕТАЛНИ
–
то
је
најстарији
начин
плаћања
(
пенсаторно
плаћање
).
Захтевао
је
мерење
количине
одређеног
метала
при
плаћању
роба
.
Потом
се
прешло
на
утискивање
жигова
а
затим
јер
развијен
систем
ковања
новца
од
различитих
метала
,
првенствено
племенитих
.
Метални
новац
добија
обележје
вредности
–
постаје
општи
еквивалент
.
Наметнула
се
потреба
издавања
новца
од
стране
државе
која
је
гарантовала
његов
облик
,
тежину
и
квалитет
.
НОВЧАНИЦЕ
-
је
нумерички
начин
плаћања
.
За
овом
врстом
новца
појавила
се
потреба
јер
се
смањила
количина
племенитог
метала
развојем
новчаног
система
.
Зачетке
налазимо
сертификатима
односно
признаницама
које
су
давале
право
имаоцу
да
од
златара
наплате
дати
износ
.
Ове
признанице
су
добијале
особе
које
су
полагале
готов
новац
у
златарма
.
У
промету
новчнанице
које
решавају
проблем
са
кованицама
имају
третман
златног
новца
.
ЖИРАЛНИ
-
у
монетарној
пракси
се
развио
сиситем
чувања
ночаница
у
банкама
.
Банке
су
вршиле
благајничке
послове
у
име
својих
клијената
у
плаћањима
.
У
новом
систему
ретко
се
2
употребљавао
готов
новац
јер
се
систем
уплата
и
исплата
обављао
преко
банковних
рачуна
.
Краткорочна
новчана
потраживања
банака
према
корисницима
кредита
представљају
жирални
новац
.
ПАПИРНИ
–
истиснуо
је
метални
новац
.
Он
се
прилагодио
потребама
поризводње
и
промета
а
његовим
увођењем
решен
је
проблем
недостатка
новца
у
оптицају
.
Савремени
папирни
новац
нема
унутрашњу
вредност
и
златно
покриће
,
већ
представља
папир
који
има
одређену
форму
и
номинални
израз
.
Његова
вредност
се
одређује
на
количину
и
квалитет
робе
која
се
њиме
купује
.
ЕЛЕКТРОНСКИ
је
савремени
новац
.
3.
ФУНКЦИЈЕ
НОВЦА
Функције
новца
су
:
Функција
мере
вредности
Ова
функција
проистиче
из
деловања
закона
вредности
према
коме
се
вредност
сваке
робе
одређује
количином
друштвено
потребног
рада
за
производњу
те
робе
.
Функција
мере
вредности
је
у
томе
што
се
вредност
сваке
робе
изражава
у
новцу
и
представља
цену
те
робе
.
Количина
новца
коју
је
потребно
дати
као
противвредност
да
би
се
купила
нека
роба
,
назива
се
њеном
ценом
Функција
прометног
средства
-
Ова
функција
се
испољава
у
томе
што
је
посредовањем
омогућена
размена
робе
.
Ималац
било
које
робе
може
ту
робу
заменити
за
било
коју
другу
робу
посредним
путем
,
тако
што
прво
замењује
своју
робу
или
услуге
за
новац
,
којим
онда
може
купити
робу
коју
жели
. .
Новац
као
посредник
у
размени
довео
је
до
убразног
развоја
робног
промета
.
Функција
средства
плаћања
–
Ова
функција
проистиче
из
чињенице
да
се
не
мора
поклапати
време
куповине
са
временом
плаћања
.
Поред
куповине
постоје
и
друге
услуге
,
обавезе
и
сл
.
чије
се
плаћање
може
одложити
.
То
је
последица
развоја
производних
снага
са
све
већом
поделом
рада
и
појавом
кредитних
односа
.
Новац
као
такав
у
себи
садржи
функцију
платежног
средства
.
Само
у
моменту
исплате
новац
остварује
функцију
средства
плаћања
.
Функција
средства
очувања
вредности
–
блага
–
остварује
се
само
у
систему
пуне
материјалне
вредности
новца
(
златни
новац
)
јер
унутрашњу
вредност
има
само
злато
.
Задржавање
златног
новца
означава
стицање
блага
а
то
значи
повлачење
новца
из
оптицаја
и
привремено
одлагање
куповине
роба
.
Ова
функција
је
настала
из
околности
да
се
новац
као
замена
за
било
која
добра
и
робе
које
имају
вредност
и
употребну
вредност
,
могао
чувати
да
би
се
трошио
онда
када
његовом
имаоцу
одговара
.
Функција
светског
новца
-
Светски
новац
се
користи
као
опште
плагежно
средство
у
међунардоним
плаћањима
која
се
врше
на
крају
године
на
основу
пребијања
дуговања
и
потраживања
између
појединих
држава
.
Утврђена
разлика
у
платном
билансу
се
исплаћује
у
злату
.
Злато
у
функцији
светског
новца
се
појављује
као
опште
куповно
средство
у
условима
политиких
и
економскиих
криза
и
ратова
.
У
одерном
међународном
робном
и
платном
промету
плаћања
се
врше
преко
пословних
банака
на
основу
валутних
курсева
или
према
злату
(
у
зависности
од
билатералних
споразума
).
4.
НОВЧАНИ
СИСТЕМИ
Новчани
системи
су
скупови
законских
прописа
којима
се
регулишу
односи
према
улози
новца
у
појединим
земљама
.
Постоје
-
везани
(
металистички
) –
овде
је
законом
одређено
да
новчана
јединица
мора
да
садржи
одређену
количину
злата
или
да
је
покривена
овим
племенитим
металом
.
У
зависности
од
састава
новца
овде
разликујемо
:
а
)
мономлеталистичке
системе
(
овде
је
новац
израђен
од
једног
метала
или
је
новчана
јединица
взана
за
један
меетал
)
б
)
биметалистичке
системе
(
овде
се
новац
кује
од
две
врсте
метала
,
углавном
сребра
и
залта
уз
прецизно
одређивање
њиховог
односа
)

4
-
Монетарни
агрегат
(
М
5)
монетарни
потенцијал
,
обухвата
укупне
депозите
(
М
4)
и
инструменте
тржишта
новца
у
поседу
приватног
сектора
.
Новчана
маса
као
основни
монетарни
агрегат
указује
на
ликвидност
привреде
и
осталих
сектора
у
националној
економији
.
Улога
централне
банке
се
остварује
у
усмеравању
формирања
новчане
масе
у
односу
на
друге
монетарне
агрегате
.
У
монетарној
теорији
новчана
маса
се
третира
као
промењива
величина
,
на
коју
независно
делују
различити
субјекти
и
фактори
.
У
монетарној
теорији
се
тежи
да
оптимална
новчана
маса
буде
еластичан
и
ефикасан
монетарни
агрегат
.
7.
АГРЕГАТИ
Монетарни
агрегати
односно
индикатори
представљају
означавају
различите
групе
финансијских
инструмената
,
на
основу
којих
се
одређују
функције
и
квалитет
новца
у
привредном
систему
и
спроводе
мере
макроекономске
политике
.
Основни
монетарни
агрегати
у
теорији
и
политици
су
Мо
–
монетарна
маса
(
динарски
примарни
новац
)
М
1 –
новчана
маса
у
ужем
смислу
М
2 –
новчана
маса
у
ширем
смислу
М
3 –
укупна
ликвидна
средства
М
4 –
укупни
новчнаи
депозити
М
5-
монетарни
потенцијал
8.
БРЗИНА
НОВЦА
У
ОПТИЦАЈУ
Брзина
оптицаја
новца
изражава
однос
између
номиналног
и
друштвеног
производа
и
просечног
нивоа
новчане
масе
у
одређеном
периоду
.
Брзина
оптицаја
новца
,
као
основне
одреднице
потребне
количине
новца
у
економском
систему
,
важан
је
показатељ
циљева
монетарне
политике
.
Основни
фактори
који
утичу
на
потебну
количину
новца
су
-
висина
номиналног
дохотка
или
укупних
трансакција
и
-
брзина
оптицаја
новца
.
Тако
да
у
условима
опадања
брзине
новца
у
оптицају
настаје
потреба
повећања
количине
новца
у
оптицају
.
У
супротном
,
у
случају
убрзања
оптицаја
новца
,
потребно
је
стопу
монетарног
раста
смањити
испод
стопе
раста
номиналног
друштвеног
производа
.
Разликујемо
:
-
ТРАНСАКЦИОНУ
брзину
оптицаја
новц
а
-
означава
однос
између
укупног
обима
економских
трансакција
и
просечне
количине
новца
који
се
корист
за
обављење
тих
трансакција
.
-
ДОХОДНУ
брзину
оптицаја
новца
-
означава
однос
између
номиналног
друштвеног
производа
и
просечне
масе
у
одређеном
временбском
периоду
.
Основни
фактори
брзине
оптицаја
новца
су
:
цикличне
осцилације
привреде
,
промене
монетарне
политике
и
реформе
фискалног
система
.
9.
ПРИМАРНИ
НОВАЦ
Примарни
новац
односно
монетарна
маса
(
база
)
обухвата
готов
новац
у
оптицају
и
укупне
резерве
банака
.
Укупна
количина
примарног
новца
се
налази
у
пасиви
биланса
централне
банке
.
Токови
формирања
примарног
новца
се
воде
у
активи
централне
банке
.
Примарни
новац
се
ствара
у
-
куповини
и
продаји
хартија
од
вредности
,
5
-
куповини
и
продаји
девиза
на
девизном
тржишту
у
кредитирању
пословни
банака
од
стране
централне
банке
.
Он
се
састоји
од
готовог
и
депозитног
новца
банкарског
и
небанкарског
сектора
.
-
Депозити
из
банкарског
сектора
настају
из
обавезе
банака
да
држе
депозите
код
централне
банке
.
-
Готов
новац
као
део
примарног
новца
,
налази
се
у
поседу
грађана
,
тј
.
Пасиви
биланса
централне
банке
.
У
савременом
монетарном
систему
путем
политике
примарног
новца
се
утиче
на
регулисање
новчане
масе
.
Директно
задужење
државе
код
централне
банке
представља
канал
за
емисију
примарног
новца
,
која
је
везана
за
политику
сталног
буџетског
дефицита
.
Пораст
јавног
дуга
по
овом
основу
изазива
не
покривене
емисије
новца
и
могу
бити
узрок
инфлације
.
Држава
се
краткорочно
задужује
код
централне
банке
,
а
јавни
дуг
се
враћа
из
редовних
јавних
прихода
.
У
емисији
примарног
новца
могу
настати
и
негативни
ефекти
сужавањем
простора
за
обезбеђивање
довољне
количине
новца
за
потребе
привреде
,
неефикасност
политике
регулисања
количине
новца
у
оптицају
,
непотребно
стварање
додатне
масе
новца
и
изазивање
инфлаторних
процеса
.
10.
МОНЕТАРНИ
МУЛТИПЛИКАТОР
Је
значајан
елемент
формирања
новчане
масе
.
Он
представља
коефицијент
на
основу
кога
се
промене
у
новчаној
маси
повезују
са
променама
у
примарном
новцу
.
ММ
показује
за
колико
се
мења
новчана
маса
у
случају
да
се
монетарна
база
промени
за
јединицу
.
Тако
промена
монетрне
базе
од
једне
новчане
јединице
утиче
на
промену
новчане
масе
за
једну
или
више
од
једне
јединице
(
ММ
је
увек
већи
од
једне
јединице
)
Основни
облици
мултипикације
су
:
-
Микромултипликација
(
стварање
новца
у
активностима
конкретне
банке
)
-
Макромултипликација
(
стварање
новца
у
бакарском
систему
)
Основни
облици
стварања
новца
у
банкарском
систему
су
:
-
Позитивна
мултипликација
(
стварање
новца
)
-
Негативна
мултипликација
(
повлачење
или
поништење
новца
)
Основни
фактори
који
утичу
на
монетарни
мултипликатор
су
стопа
обавезних
резерви
,
понашање
деподената
и
обим
вишка
резерви
.
Централна
банка
променом
стопе
обавезних
резерви
директно
утиче
на
кредитни
потенцијал
пословних
банака
и
процес
мултипликације
.
Пословне
одлуке
представљају
важан
фактор
ММ
.
У
условима
раста
неповерења
у
банкарски
систем
,
деподенти
држе
срдства
у
готовини
,
а
мање
у
обику
депозита
,
што
утиче
и
на
смањење
новчане
масе
.
Обим
вишка
резерви
настаје
на
основу
одлука
пословних
банака
о
начину
располагања
својим
финансијским
потенцијалом
у
слућају
повећања
обима
вишка
резерви
пословних
банака
настају
исти
ефекти
као
и
при
повећању
стопе
обавезних
резерви
(
смањује
се
кредитирање
и
количина
новчане
масе
).
11.
ПОЈАМ
И
УЗОРЦИ
ИНФЛАЦИЈЕ
Инфлација
је
комплексна
и
специфична
појава
која
је
повезана
са
осталим
макроекономским
агрегатима
.
Инфлација
се
третира
као
поремећај
укупног
економског
система
.
По
монетаристима
она
је
комплексна
појава
коју
карактерише
повећање
цена
услед
повећаног
новчаног
оптицаја
и
смањења
вредности
новца
.
Раст
цена
–
не
прате
промене
на

7
Секундарна
инфлација
има
умерен
раст
цена
и
блажи
облик
,
па
ретко
прелази
у
убрзану
инфлацију
.
Једнократна
инфлација
има
изражен
раст
цена
у
краћем
временском
периоду
.
Хронична
има
више
стопе
цена
са
тенденцијом
прогресивног
раста
у
дужем
временском
периоду
.
Активна
инфлација
се
непосредно
одражава
на
пораст
цена
.
Неактивна
се
јавља
само
у
потпуном
коришћењу
свих
фактора
производње
и
пуне
запослености
,
па
често
у
почетку
не
делује
на
раст
цена
.
Намерна
инфлација
настаје
као
последица
свесних
активности
у
прерасподели
дохотка
на
основу
дефицитарног
буџетског
финансијског
развоја
.
Ненамерна
настаје
спонтано
као
последица
диспропорција
у
привреди
и
економских
проблема
.
Изазива
хаос
у
економском
систему
.
Пригушена
настаје
као
последица
дејства
стабилизационих
мера
макроекономске
политике
.
Слободна
као
последица
поремећаја
у
привредном
систему
.
Последице
инфлације
су
углавном
негативне
,
али
могу
и
позитивно
да
утичу
на
привредни
развој
.
Инфлација
се
углавном
посматра
као
болест
економског
система
јер
њене
последице
доводе
до
деформисања
привредне
структуре
и
система
расподеле
.
Међутим
треба
истаћи
да
се
у
условима
инфлације
ствара
илузија
о
рентабилности
инвестиција
,
јер
су
камате
ниже
од
стопе
инфлације
па
се
исплати
задуживати
код
банака
.
Поједини
аутори
сматрају
да
стимулисање
потрошње
представља
директну
позитивну
последицу
инфлације
.
Насупрот
њих
други
указују
да
баш
ово
доводи
до
пада
квалитета
производа
,
несташицу
сировина
,
репрометеријала
те
смањењу
економичности
и
рентабилности
пословања
.
Негативне
последице
су
смањење
вредности
новца
,
смањне
увоза
/
извоза
,
пораст
увоуа
,
пад
девизног
курса
,
несташица
робе
,
раст
цена
робе
и
трошкова
производње
несигурност
,
неекономичност
,
нереално
повећање
дохитка
,
евазију
пореза
....
13.
ДЕФЛАЦИЈА
Настаје
у
ситуацији
када
новчана
тражња
заостаје
за
понудом
роба
,
што
се
одражава
на
снижење
цена
.
Дефлација
представља
супротан
поремећај
монетарне
равнотеже
у
односу
на
инфлацију
.
Дефлација
представља
монетарни
израз
кризе
и
депресије
.
Каратеристике
:
пад
цена
,
раст
куповне
снаге
новца
,
пораст
каматне
стопе
,
смањање
инвестиционих
активности
,
запослености
и
степена
коришћења
произвољних
капацитета
,
пословна
неизвесност
и
појава
губитка
у
привреди
.
Дефлацију
изазивају
монетарни
,
финансијски
,
реални
неекономски
фактори
.
-
Монетарни
фактори
су
последица
рестриктивне
кредитне
политике
,
кредитирању
од
старне
централне
банке
,
ограничавању
новчане
масе
,
одлива
капитала
у
друге
државе
,
тезаурацији
новца
и
потреби
ревалвације
националне
валуте
.
-
Финансијски
узроци
се
односе
на
расписивање
унутрашњих
јавних
зајмова
и
стварање
буџетског
суфицита
,
враћање
иностраних
и
дугова
централној
банци
и
нагло
повећање
пореза
без
повећања
јавних
расхода
.
-
Реални
узроци
обухватају
пораст
робних
фондова
,
нагло
повећање
увоза
у
односу
на
извоз
роба
,
увезену
дефлацију
у
међународној
трговинској
размени
.
-
Неекономски
фактори
се
односе
на
свесно
вођење
дефлационе
политике
у
циљу
ревалвације
националне
валуте
која
доприноси
смањењу
дефицита
платног
биланса
и
инфлације
.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti