unarodno privatno pravo

Prilago

ena

D i g e s t verzija... :D

skripta
By Uroš Topi

Mpp by Uroš Topi

**Uvodna razmatranja**

1. Pojam, predmet i naziv MPP

Predmet

Postoji više shvatanja o tome šta je predmet me

unarodnog privatnog prava. Predmet mogu biti

sami pravni odnosi ili pravne norme. Kako? Ako posmatramo mpp kao granu prava onda je njegov
predmet pravni odnosi. Ako posmatramo mpp kao disciplinu koja izu

ava tu granu prava onda je

predmet mpp-a same pravne norme.

Koji su to pravni odnosi koji predstavljaju predmet ove grane prava? Re

je o privatnopravnim

odnosima. Ali samo onda kada ti odnosi sadrže element inostranosti.

Ve

e dileme postoje kada govorimo o pravnim normama kao predmetu discipline mpp. Te norme

regulišu pomenute privatnopravne odnose sa elementom inostranosti.
Oblast  koja  nesporno  spada  u  mpp  je  oblast  sukoba  zakona  i  obuhvata  kolizione  norme.
Predmetom  se  smatraju  i  norme  o  sukobu  jurisdikcija,  tj  pravila  koja  regulišu  gra

anskoprocesne

odnose sa elementom inostranosti. Predmet

ine i pravila o privatnim pravima stranaca.

Pojam me

unarodnog privatnog prava

Mpp je grana unutrašnjeg prava kojom se regulišu pravna pitanja iz oblasti privatnopravnih
odnosa sa elementom inostranosti.
Njegova pravila dakle nisu me

unarodna, ve

samo odnosi koje reguliše imaju me

unarodno

obeležje jer su vezani za više suvereniteta.

Naziv mpp
Me

unarodno privatno pravo, kao što smo ve

rekli, nije „me

unarodno“ jer je ono grana

unutrašnjeg prava. Naziv nije do kraja logi

ki konstruisan, ali je najšire prihva

en i za najširi krug

ljudi ozna

ava uglavnom istu stvar. Pokušaji da se naziv zameni nisu uspeli

ak ni u nekoj postojbini

gde su novi nazivi nastali.

2. Element inostranosti u privatnopravnim odnosima i relevantnost

elementa inostranosti

Element inostranosti

Za pojavu me

unarodno-privatnopravne problematike nije dovoljno da postoji samo privatnopravni

odnos, ve

je potrebno da se u tom odnosu pojavi i jedno klju

no obeležje da bi taj odnos postao

predmet mpp. Re

je o elementu inostranosti („strani element“, „me

unarodni element“). On

pretvara privatnopravne odnose u odnose me

unarodnog privatnog prava.

Pošto je mpp unutrašnje pravo i organi zato uvek polaze od me

unarodnog privatnog prava svoje

države, kada posmatramo jedan privatnopravni odnos vezan za više država, iz gledišta organa
jedne države se prime

uje da u tom odnosu pored doma

e izraženih elemenata pojavljuju i strani

element(i).
Postoje tri pojavna oblika elementa inostranosti: u subjektu , objektu i u pravima i obavezama.

U subjektu se javlja na bazi

injenice državljanstva , domicila i boravišta lica koja stupaju

u odre

eni privatnopravni odnos.

U objektu se strani element javlja na bazi mesta nalaženja stvari i na bazi pripadnosti
stvari (pripadnost osnovnih sredstava prevoza) koja su predmet transakcije.

Mpp by Uroš Topi

Zna

ajna je aktivnost Haške konferencije za mpp na unifikaciji me

unarodnog privatnog prava.

Delatnost konferencije se sastoji u pripremi tekstova mult.konvencija koje su namenjene
potpisivanju i ratifikaciji od strane država.
Zna

ajne su i regionalne multilateralne konvencije.

MPP  Evropske  unije-  Na  osnovu  izmenjenog  Ugovora  o  osnivanju  EU  za  unifikaciju  mpp  EU
nadležan  je  Savet  EU.  Time je  unifikacija  izmeštena  sa konferencijskog nivoa  koji  je  bio  ranije  na
nivo  tzv.  sekundarnog  zakonodavstva.  Sada  se unifikacija  vrši  regulativama.  MPP  EU  se  sve  više
unifikuje i stvara se tzv. „evropski sudski prostor“ na kome

e promet odluka i procesna saradanja

biti lakši, a uporedo se unifikuje sve ve

i krug kolizionih normi.

Izvori me

unarodnog privatnog prava u Srbiji

Su: Ustav, ZMPP, drugi zakoni i podzakonski akti, me

unarodni ugovori, bilateralne konvencije.

Donošenjem ZMPP naša zemlja je ušla u uži krug zemalja u kojima je mpp relativno potpuno
kodifikovano. ZMPP sadrži pre svega kolizione norme i oblast sukoba jurisdikcija. Ne sadrži norme
o pravima stranaca koje su regulisane drugim propisima.
Ustav- osnovni izvor svake grane prava. Me

unarodno privatno pravo Ustav reguliše na

neposredan i posredan na

in.

Neposredna pravila su razumljivo malobrojna (npr: stranci mogu ste

i pravo na nepokretnostima,

stranim licima se garantuje jednak tretman na tržištu kao i doma

im..) jer ustav postavlja samo

osnovna na

ela i norme ure

enja.

Posredno - ustavna na

ela i norme posredno odre

uju i ograni

avaju stavove u pozitivnim

propisima i daju smernice. Npr time što Ustav zabranjuje odre

enu diskriminaciju ni kolizione norme

ne mogu biti diskriminatorske prema rasi, narodima, veroispovesti itd.
Drugi zakoni (osim ZMPP)- I nakon donošenja ZMPP ve

i broj zakona je i dalje ostao izvor MPP.

ZMPP nije dirao u postoje

e pozitivne norme doma

eg mpp, ve

ih je dopunio. Te norme dopunjuju

supstancijalne norme iz odgovaraju

ih oblasti. Tako ih imamo kao izvore kolizionih normi, kao

izvore normi o pravima stranaca, kao izvore normi o gra

anskoprocesnim odnosima sa elementom

inostranosti.
Me

unarodni ugovori- Srbija je zaklju

ila brojne multilateralne i bilateralne konvencije. Potvr

eni

unarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju. Moraju

biti u skladu sa Ustavom.

Hijerarhija izvora mpp

Prema ustavu Srbije , u hijerarhiji izvora (u sukobu izme

u me

unarodnih ugovora i unutrašnjih

izvora) nakon Ustava za primenu dolaze potvr

eni me

unarodni ugovori ( bilateralni imaju primat

nad multilateralnim), a zatim doma

i zakoni.

U sukobu unutrašnjih izvora odredbe ostalih zakona imaju primat nad ZMPP, na osnovu pravila lex
specialis derogat lex generalis.
Dakle, lestvica izvora: - Ustav

- me

unarodni ugovori (bilateralni imaju primat nad multilateralnim)

- lex specialis
- ZMPP (lex generalis)

Ako nijedan izvor po lestvici ne propisuje rešenje za problem nastaje pravna praznina. ZMPP sadrži
odredbu po kojoj se pravna praznina prevazilazi tako što organ koji primenjuje pravo ima zadatak da
prona

e rešenje primenom:

odredaba i na

ela ZMPP, na

ela pravnog poretka Srbije, na

ela me

unarodnog privatnog prava.

Mpp by Uroš Topi

**Opšti deo – opšte ustanove me

unarodnog privatnog prava**

Kolizione norme

Suština kolizionih normi

Zadatak kolizionih normi je da odrede, u odnosu sa elementom inostranosti, odlu

uju

u ta

vezivanja i upute organ na merodavno pravo. Me

u svim kontaktima nekog odnosa sa stranom

državom zakonodavac

e se opredeliti za jedan koji smatra najja

om vezom, što je stvar

zakonodavne politike svake zemlje, tj njenih interesa. Zakonodavac prilikom ure

ivanja polazi od

jedne kategorije pravnih odnosa i pravnih pitanja (npr. ugovori).

Struktura kolizionih normi

Kolizione norme imaju dva osnovna elementa:
1. U kolizionoj normi se imenuje prvo pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno

pitanje;

2. A zatim se odre

uje ta

ka vezivanja , tj izdvaja se jedna odlu

uju

a veza koja

e dovesti do

merodavnog prava.

(npr. „Za pravnu i posl. sposobnost fizi

kog lica merodavno je pravo države

iji je ono državljanin.“

Tu je pravna kategorija- pravna i poslovna sposobnost fiz.lica , a ta

ka vezivanja je državljanstvo.)

a)- Pravna kategorija
Pravna kategorija kao element kolizione norme može da bude jedan društveni odnos,jedan pravni
institut, jedan tip pravnog odnosa ili jedno pravno pitanje. U savremenom me

unarodnom privatnom

pravu postoji tendencija sužavanja pravnih kategorija,

ime one postaju brojnije ali nijansiranije tj

bliže stvarnim problemima.
b)-Ta

ka vezivanja

Je onaj element u kome zakonodavac vidi odlu

uju

u vezu koja nas vodi do jednog prava. Ona

neposredno odre

uje pravo koje države treba da se primeni kao merodavno. Postoje tipi

ne ta

vezivanja u uporednom pravu za pojedine pravne oblasti.
Podela prema širini ovlaš

enja foruma:

-Neposredno vezuju

e tj

vrste i brze, forumu ne ostavljaju nikakvu mogu

nost za procenu toga da

li je pravo na koje ukazuju zaista u najbližoj vezi sa odnosom koji je u pitanju. Takve su gotovo sve
ta

ke vezivanja.

-Okvirne su one ta

ke vezivanja kod kojih je procena toga da li je pravo na koje ukazuju zaista u

najbližoj vezi prepuštena sudiji. Zakonodavac tu samo postavlja okvire i smernice, ali ne utvr

uje

najbližu vezu. Takva ta

ka vezivanja je princip najtešnje povezanosti, koja daje samo uputstvo sudiji

da kao merodavno izabere ono pravo koje je najtešnje povezano sa datim odnosom.
Podela na proste i kompleksne:
-Proste – koje nas vode do jednog merodavnog prava. (npr. mesto zaklju

enja ugovora, lex loci

contractus, vodi samo do prava zemlje gde je ugovor zaklju

en)

-Kompleksne – su one koje nas vode do više merodavnih prava. (npr. Za materijalne uslove
zaklju

enja braka merodavno je pravo državljanstva partnera i zakon mesta zaklju

enja, što može

dovesti

ak do primene tri prava) Mogu biti kumulativno, alternativno i supsidijarno postavljene.

Podela na stalne i promenljive:
-Stalne - su one koje su vremenski i prostorno fiksirane,

ija je

injeni

na podloga jedan doga

aj.

(npr. izvršenje delikta, mesto nalaženja nepokretnosti)
-Promenljive - Koje nisu trajno fiksirane u jednom konkretnom slu

aju jer se zasnivaju na

injenici

koja se može menjati i pri tome mogu da ukazuju na razna prava kao merodavna. (npr. mesto
nalaženja nepokretnosti, državljanstvo, domicil, boravište. Poželjno bi bilo da postoji što manje
promenljivih ta

aka vezivanja tako što bi se one uz odgovaraju

a preciziranja pretvorila u stalne.

Mpp by Uroš Topi

Svrha me

unarodnog privatnog prava je upravo da omogu

i da se na teritoriji jedne države primeni

pravo stranih država.

Koncepcije o pravnoj prirodi stranog prava

Postoje dva stava o pravnoj prirodi stranog prava:
1. Da je strano pravo- pravo, tj da je upodobljeno doma

em pravu

2. Da je strano pravo

injenica, tj da je upodobljeno

injenicama

Podela je bitna jer izaziva posledice na terenu inicijative i na terenu dokazivanja stranog prava.
a)- U anglosaksonskom pravu strano pravo je upodobljeno

injenicama. Strano pravo je

injenica

koju treba dokazivati kao i druge

injenice na kojima se zasniva neko pravo. Najpoznatija je teorija

lokalnog prava (predstavnik Kuk), koja kaže da doma

i organi zapravo ne vrše priznanje prava

ste

enog u inostranstvu na bazi stranog prava, ve

je ta subjektivna prava kreiralo doma

e pravo,

pa prema tome forum uvek primenjuje doma

e pravo.

b)- Najnovija pozitivna rešenja pokazuju sasvim jasno približavanje stavu da je strano pravo- pravo.

Stvaran položaj stranog prava pred doma

im organima

Doma

i organi primenjuju strano pravo mnogo re

e nego što to koliziona pravila nalažu.

Razlozi za to su:
1. Nespremnost sudova da kolizione norme foruma koje ukazuju na strano pravo tretiraju kao

imperativne i da ih primenjuju ex officio.

2. Drugi razlog je taj što sudovi retko preuzimaju punu inicijativu pri utvr

ivanju sadržine stranih

normi i

esto idu linijom manjeg otpora, tj pribegavaju rešenjima koja su predvi

ena za slu

da se strano pravo ne može saznati. Naime, u ve

ini zemaljma utvr

ivanje stranog prava nije

apsolutna obaveza, jer u slu

aju da se jave prekomerne teško

e sud može odustati od

utvr

ivanja sadržine „nesaznatljivog“ stranog prava, pa ima ovlaš

enje da pribegne

alternativnom rešenju- primeni doma

eg materijalnog prava (lex fori). Nekada je

nesaznatljivost opravdana, pa stoga i postoji ovo alternativno rešenje, dok nekada nije i
predstavlja alibi za nedovoljno zalaganje suda.

in saznavanja stranog prava

-Strano pravo kao

injenica- ako ga tako koncipiramo saznavanje stranog prava se prevaljuje na

stranke. Ako stranka ne uspe da dokaže sadržinu norme stranog prava na koju se poziva, važi

pretpostavka da je strano pravo jednako doma

em.

-Strano pravo kao pravo- Kao što smo rekli, u ve

ini zemalja važi stav da sudovi ex officio saznaju

strano pravo. Prilikom saznavanja stranog prava ex officio sud se može obratiti strankama za
pomo

, može se obratiti i državnim organima (organu uprave nadležnom za poslove pravosu

a),

ministarstvu inostranih poslova, pravno-nau

noj instituciji.

Postoje i me

unarodni sporazumi

iji je cilj lakše saznavanje stranog prava. Zna

ajna je Evropska

konvencija o informisanju o stranom pravu.

Primena stranog prava prema MPP Srbije

U našoj teoriji strano pravo se dosledno tretira kao pravo. Po ZMPP važi pravilo iura novit curia (
sud poznaje pravo) što zna

i da je sud ili drugi organ primene prava obavezan da sazna i primeni

strano pravo, i nema alternativnog rešenja (kakvo bi npr bilo primena lex fori). Može zatražiti pomo

od Ministarstva pravde, stranke tako

e sudu mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava.

Dakle, posledice su slede

e: na sudu je teret dokazivanja stranog prava, sud ne može zaklju

iti

da prava nema ukoliko ga stranke nisu uverile u to. Pravna sredstva protiv odluke suda, u kojoj je
došlo do pogrešne primene stranog prava po mišljenju stranke, su: žalba, direktna revizija, revizija,
zahtev za zaštitu zakonitosti.

7. Kvalifikacija

Postavljanje problema