2
1. УВОД
Управљање било којом организацијом укључује доношење одлука и
решавање проблема одлучивањем
.Под одлучивањем подразумевамо процес
одабирање једне, од двеју или већег броја алтернативних акција у некој ситуацији,
које ће бити предузете да би се постигао неки циљ у ближој или даљој
будућности.
Сматра се да је концепт система за подршку одлучивању (DSS-Decision
Support System) настао као резултат теоријских истраживања организационог
доношења одлука током раних 60-их година и као резултат рада са компјутерским
системима средином 60-их година.Примена првих система за подршку
одлучивању огледала се у проналажењу начина да компјутери и примењени
аналитички модели помогну менаџерима у доношењу кључних одлука.Током
времена, они су се показали као незаменљив алат у процесима доношења одлука
о проблемима пословних система.
Савремени менаџмент процес одлучивања тумачи и приступа му из две
перспективе. Прва је усмерена ка проблемима програмираног одлучивања и
утемељена је на научном подручју познатом као „операциона истраживања“ или
„наука о управљању“. Друга се односи на непрограмирано одлучивање које махом
подржавају методе и технике хеуристичког програмирања, вештачке
интелигенције итд.
Програмиране одлуке се односе на структурне проблеме одлучивања, па се
зато ово одлучивање назива структурно и за које је карактеристична поновљивост,
коришћење уобичајених процедура за идентификацију већине елемената
проблема који се решавају у процесу одлучивања.Да би се структурни проблеми
успешно решавали користе се математички, математичко-статистички и други
модели за изналажење оптималних решења.
Непрограмиране (неструктуиране) одлуке се односе на слабо структурне
проблеме одлучивања, који су уникатни, или ако се понављају, понављају се у
дужим временским дистанцама, слабо дефинисаних циљева и изузетне
сложености.Доносилац одлуке не може прецизно идентификовати значене
параметара проблема, па их је стога веома тешко математичким и другим
методама формализовати.
Постоји и низ проблема које карактеришу атрибути и једних и других одлука,
а такве одлуке се називају полуструктурисане.
Захваљујући развоју информатичких технологија и информационих
система, развијена су и користе се многа софтверска решења
аутоматизације структурисаних и полуструктурисаних проблема
одлучивања
.Развој управљачких информационих система и DSS је достигао
висок ниво и тај проце си даље успешно траје.Аутоматизација и контунуирани
развој софтверских решења за неструктурисане проблеме одлучивања је такође у
успону, креће се умереном брзином и поприма све већи значај у DSS.
3
2. ПОЈАМ, ПРИРОДА И СВРХА DSS
Под системима за подршку одлучивању се подразумевају
интерактивни, на рачунарима засновани, информациони системи који се
користе софистицираним моделима анализе података, моделима
одлучивања и специјализованим базама података са сврхом подржавања
процеса полуструктурисаног и неструктурисаног менаџерског одлучивања.
Ови системи имају већу аналитичку моћ од других система, јер се користе
мноштвом софистицираних модела анализе и могу сажимати огромне количине
података у форму коју доносиоци одлука могу лако тумачити и разумети.
Обликовани су тако да се доносиоци одлука њима могу непосредно користити, а
софтвер је изразито „user friendly“ и користи се у интерактивном начину и на ад хок
основи – корисник може мењати претпоставке, постављати нова питања,
укључивати нове податке.
Управљање ма којом организацијом укључује доношење одлука и
решавање порблема одлучивања
.Информациони системи својом делатношћу
обезбеђују податке, информације и знање за сврхе одлучивања и управљања.
Управљање организацијом укључује 4 основне функције:
1.
планирање
2.
организовање
3.
усмеравање и
4.
контролисање.
Управљачки информациони системи помажу менаџерима да праве боље
планове, доносе плодотворније одлуке, успешније организују, усмеравају и
контролишу функционисање организације, укратко, да ефективно и
ефикасно управљају њом.
Мада су они били развијени са сврхом да обезбеђују
управљачке информације за доношење ефективних одлука, овај циљ и те намере
нису успешно били реализовани у већини организација.Стога су се појавили нови,
другачији информациони системи, кориснички оријентисани DSS више као
надоградња управљачких информационис ситема, а мање као њхова замена.
DSS су способни, по уверењу и тврђењу многих аутора, да уклоне наведене
противуречности и недостатке који су се појавили код MIS.Корисници оваквих
система и сам систем дејствују заједнички, са сврхом да се доносе квалитетније
управљачке одлуке.
Аутори се слажу и у томе да би такав систем био успешан мора бити:
1.
једноставан
2.
робусан
3.
лак за контролу
4.
адаптиван и
5.
лак за комуникацију.
