Osnovne komponente menadžmenta (funkcije, aktivnosti) banke su: planiranje, organizovanje,
rukovođenje, kontrolisanje i evaluacija. Svaka od njih definiše šta menadžer mora biti sposoban
da uradi. U praktičnom poslovanju ove komponente su međusobno povezane na način da svaka
dodaje vrednost onoj koja sledi.

Planiranje je proces donošenja poslovnih odluka vezanih za analizu okruženja, ciljeve i strategiju
poslovanja. Prvi nivo planiranja odnosi se na osnovne ciljeve poslovanja koje uobličava top
menadžment. Menadžeri na strateškom i srednjem nivou kreiraju specifične ciljeve koji tada
postaju   odgovornost   različitih   radnih   segmenata.   Na   primer,   saradnja   ovih   menadžera   sa
šefovima odeljenja može doprineti razvoju budžeta poslovanja, koji zahteva značajan porast
prodaje bankarskih proizvoda. U vezi sa tim, napor menadžera treba da se usredsredi, između
ostalog,   i   na   razvijanje   strategije   za   povećanje   prodaje.   Drugi   nivo   planiranja   nastaje
uspostavljanjem rutinskih operacija. Takve situacije koje se stalno ponavljaju, kao što su kreditne
akcije i slično, zahtevaju standardne planove koji se mogu često koristiti. Te planove stvaraju
menadžeri na srednjem nivou.  Treći nivo planiranja vezuje se za dnevne aktivnosti. Na primer,
moraju da se napišu rasporedi zaposlenih. Takođe moraju da se napišu planovi za specijalne
događaje, nove programe obuke i druge aktivnosti. Menadžeri na operativnom nivou odgovorni
su za veliki deo ove vrste planiranja.