Prof. dr Živoslav Adamovi
ü
Mr Goran Nestorovi
ü
Mr Mileta Radojevi
ü
Mr Ljubivoje Paunovi
ü
MENADŽMENT
INDUSTRJSKOG
ODRŽAVANJA
Univerzitet u Novom Sadu
Tehni
þ
ki Fakultet “Mihajlo Pupin”
Zrenjanin, 2008.godina
2
Univerzitet u Novom Sadu
Tehni
þ
ki Fakultet “Mihajlo Pupin”
Zrenjanin
MENADŽMENT
INDUSTRIJSKOG
ODRŽAVANJA
Prof. dr Živoslav Adamovi
ü
Mr Goran Nestorovi
ü
Mr Mileta Radojevi
ü
Mr Ljubivoje Paunovi
ü
PREDUZE
û
E
PROIZVODNI
POGON 1
PROIZVODNI
POGON 2
POGON-SEKTOR ZA
ODRŽAVANJE
PREDUZE
û
E
PROIZVODNI
POGON
PREDUZE
û
E
POGON-SEKTOR ZA
ODRŽAVANJE
Prof. dr Živoslav Adamovi
ü
Mr Goran Nestorovi
ü
Mr Mileta Radojevi
ü
Mr Ljubivoje Paunovi
ü
MENADŽMENT INDUSTRIJSKOG ODRŽAVANJA
Izdava
þ
:
Univerzitet u Novom Sadu
Tehni
þ
ki fakultet ”Mihajlo Pupin’ u Zrenjaninu
Recenzenti:
1. Prof. dr Dragan Milanovi
ü
Mašinski fakultet u Beogradu
2. Prof. dr Slobodan Jankovi
ü
Tehni
þ
ki Fakultet “Mihajlo Pupin”
Saradnici:
1. Dejan Adamovi
ü
, dipl.inž.maš.
2. Goran Adamovi
ü
, dipl.inž.maš.
Lektor i korektor:
1. Mirjana Adamovi
ü
, dipl.inž.maš.
2. Tanja Spaseski- Adamovi
ü
, dipl. inž
Korice: 1. Adam Adamovi
ü
2.Aleksa Adamovi
ü
Ra
þ
unarska priprema: 1.Miroslav Ben
þ
ik
2.Dejan Adamovi
ü
dipl.inž.maš.
Format:
B5
Tiraž:
300 primeraka
CCcccc
CIP Katalogizacija u publikacji
Narodna biblioteka Srbije
53.08
620.179
ISBN 978-86-86917-00-4
COBIS. SR-ID 139645196
Štampanje knjige pomogli su:
1.
Akademija inženjerstva održavanja Srbije, Beograd
2.
Društvo za tehni
þ
ku dijagnostiku Srbije, Beograd
3.
ý
asopis “Održavanje mašina”, Smederevo
4.
ý
asopis “Tehni
þ
ka dijagnostika”,Beograd
5.
ý
asopis “Menadžment znanja”, Smederevo
6.
ý
asopis “Hidraulika i pneumatika”, Niš
7.
Društvo održavalaca sredstava rada Srbije
8.
ADAM INSTITUT , Smederevo
9.
ý
asopis “Reinženjering”, Smederevo
1
PREDGOVOR
Održavanje se može definisati kao identifikovanje i ublažavanje
degradacije funkcionisanja tehni
þ
kog sistema, ali, i kao vra
ü
anje
projektovanih funkcija sistema, njegovih komponenata i strukture u otkazu,
u prvobitno stanje. Sistem održavanja može da se realizuje na više na
þ
ina,
tj. u više razli
þ
itih varijanti. Osnovne aktivnosti održavanja se definišu kao
preventivne ili kao korektivne aktivnosti održavanja.
Korektivne aktivnosti održavanja podrazumevaju vra
ü
anje sistema,
njegovih komponenata i strukture u prvobitno stanje. Podrazumevaju isto
tako popravku, remont ili zamenu delova kako bi sistem u otkazu ponovo
izvodio funkcije definisane unutar prihvatljivog nivoa.
Preventivne aktivnosti održavanja mogu biti periodi
þ
ne, predvi
ÿ
ene
ili planirane i izvode se pre nego što do
ÿ
e do otkaza sistema, strukture ili
njegovih komponenata, kako bi se sistemu produžio vek trajanja i rada.
U Americi, 1991. godine, se pojavio “Zahtev za nadzor uspešnosti
održavanja kod elektrana”, gde se kaže da: “uspešnost održavanja mora
biti u skladu sa važe
ü
om zakonskom regulativom na na
þ
in koji uverava da
ü
e klju
þ
ne strukture, sistemi i njihove komponente biti sposobne da izvode
željene funkcije i da
ü
e se mo
ü
i dosti
ü
i željeni rezultati”. Odnosno, isti
þ
e se
pre svega zna
þ
aj efekata održavanja na bezbednost i isto tako nadzor
uspešnosti održavanja, koje
ü
e obezbediti visok nivo performansi i nizak
nivo rizika.
Preventivno, korektivno održavanje i popravke se procenjuju na
osnovu svojih prednosti i mana. Modeli pouzdanosti mogu biti koriš
ü
eni u
okviru PRA (procena verovatno
ü
e rizika) sistema mera, a aktivnosti i
planovi održavanja se mogu posmatrati iz perspektive pouzdanosti i rizika.
