ФАКУЛТЕТ ЗА ЕВРОПСКЕ
ПРАВНО-ПОЛИТИЧКЕ СТУДИЈЕ
НОВИ САД
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
МЕСТО ИЗБОРА У ПОЛИТИЧКОМ
СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Професор: Студент:
Доц. Др.Ђорђе Стојановић Ћосић Данијела,
индекс бр. 11-34/пр
САДРЖАЈ:
УВОД..............................................................................................................3
ГЕНЕЗА ИБОРНОГ СИСТЕМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ...........................3
Изборно право и евиденције бирача………………………………………5
Изборни органи…………………………………………………………….6
Изборне јединице…………………………………………………………..6
Кандидовање………………………………………………………………..7
Изборна кампања – представљање кандидата……………………………7
Изборни дан – гласање……………………………………………………..7
Утврђивање резултата и расподела мандата…………………………..…8
Престанак мандата – поновни избори…………………………………….9
Финансирање…………………………………………………………….... 9
Заштита изборног права…………………………………………………..10
ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИЗБОРНОГ ПРАВА…………………….10
Избори за народне посланике Народне скупштине 1990.године……...10
Избори за народне посланике Народне скупштине 1992.године……...11
Избори за народне посланике Народне скупштине 1993.године……...12
Избори за народне посланике Народне скупштине 1997.године……...12
Избори за народне посланике Народне скупштине 2000.године……...12
Избори за народне посланике Народне скупштине 2003.године……...13
Избори за народне посланике Народне скупштине 2007.године……...13
Избори за народне посланике Народне скупштине 2008.године……...13
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................15
2
други круг избора у коме су учествовала два кандидата која су у првом кругу имала
највише гласова. За други круг није био битан цензус излазности а мандат је
добијао кандидат који освоји више гласова.Организацију и контролу избора
вршила је Републичка изборна комисија, изборне комисије изборних јединица и
бирачки одбори.Стални изборни органи морали су бити професионални правници.
Већ 1992.године на изборима за Веће грађана Савезне скупштине СРЈ прелази се на
мешовити изборни систем где је половина посланика бирана већинским
једнокружним системом, а друга половина по пропорционалном изборном систему
у коме је република представљала једну изборну јединицу а изборни праг износио
5% важећих гласова, док је расподела мандата обављена Д´Онтовом¹
формулом.Опозиција је бојкотовала ове изборе.
На ванредним парламентарним и председничким изборима 1992. и 1993.године, а
под јаким притиском опозиције, санкција од стране Савета безбедности ОУН-а и
кризе политичких институција избори су одржани по пропорционалном систему са
девет изборних једница, изборним прагом од 5% и расподелом мандата Д´Онтовом
формулом.
Све наредне интервенције у изборном праву тицале су се више мање броја и
вличина изборних јединица.
Већ 1996.године измењен је закон о броју изборних јединица, када је од Црне Горе,
која је до тада била једна изборна јединица, направљено седам изборних јединица,
а од Србије 29 изборних јединица.
После 5.октобра 2000.године, на предлог Српске радикалне странке Народна
скупштина Србије мења изборни закон и Србију конституише као једну изборну
јединицу што се показало као лош избор. Наиме, због великог броја политичких
странака мале странке, а поготово странке националних мањина, нису могле
постићи изборни праг од 5%. Ти проблеми решени су Законом о изменама Закона о
избору народних посланика(Сл.гласник 18/04) којим је законски изборни праг од
5% укинут за странке национлних мањина. То је практично значило да без обзира
да ли су освојиле више од 5% важећих гласова учествују у рсподели мандата, под
условом да њихове листе освоје број гласова који је раван или већи природном
изборном прагу.
С обзиром да и данас у Србији не постоји кодификован изборни систем,
нормативи у вези са изборним системом Србије дефинисани су како у Уставу
Републике Србије, тако и у Закону о избору народних посланика, Закону о избору
¹D´Оntova formula -начин расподеле посланичких места приликом вишепартијских избора.Назив је добила по белгијском
математичару Viktoru D´Оntu. Рачуна се тако што се за сваку листу рачунају количници поформули V/s+1, где је V број
гласова које је листа добила, а s број мандата које је листа добила до сада(у почетку 0 за све листе).Она листа која има
највећи количник добија слдећи мандат, а количници се поново рачунају, узимајући у обзир до тада додељне
мандате.Поступак се понавља док се не доделе сви мандати
4
председника Републике, Закону о локалним изборима, Закону о политичким
странкама, Закону о финансирању политичких странака и упуствима и правилима
Републичке изборне комисије.
Већина елемената изборног система и процеса дефинисана је у Закону о избору
нродних посланика. Председник Републике бира се непосредно двокружним
изборним системом а одборници у јединици локалне самоуправе по
пропорционалном изборном систему, са једном изборном јединицом и изборним
прагом од 5%. С обзиром да је изборна процедура, рокови и сл. за председника
Републике и одборнике углавном иста у следећем делу приказаћу на који начин се
то и спроводи.
Изборне радње започињу даном расписивања избора од стране председника
Републике а по Уставу из 2006.године. Од дана расписивања до дана одржавања
избора не може проћи мање од 45 дана а ни више од 90 дана. Актом о расписивању
одређује се дан одређен за гласање и дан од кога почињу тећи рокови за вршење
изборних радњи.Избори за посланике одржавају се најкасније 30 дана пре истека
посланичких мандата који по Уставу траје 4 године.
Изборно право и евиденције бирача
Изборно право
сваког пунолетног, пословно способног држављанина Републике
Србије је право да бира и буде биран, да се кандидује и да га кандидују, да одлучује
о предложеним канидатима и изборним листама, као и да буде обавештен о
програмима свих кандидата и подносилаца изборних листа.Такође има право да
јавно постави питање сваком кандидату и да на њега добије одговор.
Евиденције бирача
у Србији су компјутерски бирачки спискови који се воде по
општинама као део јединственог бирачког списка и имају својство јавне исправе.
Они се ажурирају, по службеној дужности, сваке године до 31.марта а сваки бирач
уписан је по месту пребивалишта. Расељена лица и избеглице уписани у месту у
ком су пријављени, а сва лица на привременом раду у иностранству, као и она која
су на одслужењу војног рока или војној вежби уносе се у бирачки списак према
последњем пребивалишту.
Бирачки списак
формира се у облику картотеке или електронски на основу
матичних књига, евиденција МУП-а, других јавних исправа или непосредним
проверавањем.Води се по свескама за свако насељено место и садржи:
1.редни број
2.лично име
3.лични број
4.пол
5.годину рођења
6.улицу и број
7.село,заселак,насеље
8.део за својеручни потпис
9.део за примедбе
5
