imperativa   savremene   civilizacije   jeste   obezbeđivanje   mehanizama   za   efikasno   prenošenje   i
unapređivanje znanja. U poslednjih nekoliko decenija, nova istraživanja u psihologiji kao i pojava novih
tehničkih mogućnosti, uzdrmale su osnovne paradigme ranijeg shvatanja procesa učenja i nametnula
neke nove trendove. Pre svega, ukazala se potreba za učenjem na daljinu, kao i za prilagođavanje
procesa   apsorbovanja   znanja   svakom   pojedincu   posebno,   što   je   nametnulo   potrebu   za   efikasnijim
kreiranjem i prezentovanjem nastavnih materijala. Jedan od osnovnih preduslova za brzo i kvalitetno
kreiranje novih predmeta jeste mogućnost ponovne upotrebe već kreiranih sadržaja. Da bi se jednom
kreirani materijali mogli pretraživati i ponovo koristiti od strane više autora, neophodno je na neki način
opisati kreirane sadržaje. U tu svrhu, kreiranim entitetima pridružuju se dodatni podaci -

metapodaci

Zbog složenosti čitavog procesa, nastali su novi standardi za opisivanje elemenata nastavnih materijala,
načina prezentacije i metodologije njihove izrade.

U ovom radu će biti obrađeni osnovni koncepti pripreme nastavnog materijala u kontekstu

adaptivnog učenja na daljinu. Opisani su glavni elementi standarda koji su korišćeni u te svrhe i dati su
primeri realizacije na konkretnom predmetu. Naročita pažnja posvećena je kreiranju nastavnog
materijala i definisanju metapodataka sa ciljem upotrebe u realizaciji nastave na Univerzitetu
Metropolitan.

Po temama i poglavljima rad ima sledeću strkuturu:



Osnovni koncepti adaptivnog učenja na daljinu



Sharable Content Object Reference Model - SCORM



Darwin Information Typing Architecture - DITA



UM repozitorijum i DITA objekti učenja



Learning object metadata - LOM



Definisanje skupa metapodataka u kontekstu UM-a



Zaključak

U prvoj glavi su dati osnovni termini i koncepti neophodni za shvatanje prirode problema

adaptivnog učenja. U drugoj glavi je predstavljen SCORM standard za oblikovanje objekta učenja. U
sledećoj glavi dat je kratak prikaz DITA standarda   za kreiranje i deljenje informacija. U četvrtoj glavi
prikazani   su   osnovni   koraci   za   kreiranje   objekata   učenja   prilagođeni   za   korišćenje   na   Univerzitetu
Metropolitan. U petoj glavi su predstavljeni osnovni pojmovi LOM standarda za metapodatke. U šestoj
glavi   se   na   osnovu   IEEE   LOM   standarda   definiše   podskup   podataka   za   korišćenje   na   Univerzitetu
Metropolitan. I konačno u poslednjoj glavi data je kratka diskusija i pregled urađenog u radu.

Master rad - Metapodaci objekata učenja u repozitorijumu sadržaja učenja Univerziteta Metropolitan prilagođeni personalizovanom učenju

Univerziteta je upravo to, da se svakom pojedincu posveti puna pažnja i samim tim je ovakav način
pristupa učenju je odgovarajući.

Za razliku od tradicionalnog pristupa učenju, u kome se studenti prilagođavaju kontekstu učenja i

gde je ponašanje sistema isto u odnosu na svakog studenta bez obzira na pojedinačne razlike i sklonosti,
inteligentni sistemi ispoljavaju mnogo fleksibilnija svojstva. Načini sticanja znanja su ono što se menja i
prilagođava korisniku sistema i u tom smislu inteligencija se može meriti stepenom adaptibilnosti u
odnosu na individualnog korisnika. Metropolitan Univerzitet primenjuje elektronsko učenje u skoro svim
svojim studijskim programima od 2005. godine i sa te strane gledano, je vodeći univerzitet u Srbiji u
primeni takvog pristupa učenju.

2.3 Adaptivno učenje

Adaptivno učenje predstavlja mogućnost sistema za automatsko učenje da dinamički menja

sadržaj predstavljenog nastavnog materijala u zavisnosti od interesa korisnika, tj. obezbeđuje sadržaj
učenja koji je prilagođen cilju i mogućnostima učenja svakog pojedinačnog studenta. Svaki student je
jedinstven i potrebno mu je prilagoditi proces učenja. Ovakav način prezentacije sadržaja učenja
polaznicima s većim predznanjem i željom za učenjem obezbeđuje više novih znanja I podataka o nekoj
materiji, a onima koji imaju malo predznanje nudi, pored novog znanja, i neodostajuće znanje koje
studentu nedostaje, a neophodno je za uspešno prihvatanje novog znanja. Često je teško napraviti
kvalitetnu adaptivnu prezentaciju znanja budući da se pojedini elementi koji se označe kao važniji, ili
manje važni, moraju se ili prikazati ili preskočiti bez uticaja na smisao ostatka nastavnih sadržaja.
Ponekad je vrlo teško odrediti sva moguća grananja kako bi sama prezentacija sadržaja učenja i dalje
imala smisla.

[1.]

Adaptivno učenje u modernim sistemima podrazumeva i mogućnost kreiranja nastavnih sadržaja

koji se ne oslanjaju samo na tekst i slike, već je na raspolaganju i multimedijalni sadržaj materijala za
učenje. U ovom kontekstu javlja se i pojam hipermedijalnog sadržaja. Hipermedija je nadogradnja na
multimediju, a označava multimedijske sadržaje koji su međusobno isprepletani. Najčešće se gradi uz
pomoć hiperlinkova iako može biti prikazana i na drugi način. Istorijski gledano, prvi sadržaj ovakvog tipa
se pominje u radu Teda Nelsona u okviru projekta Xanadu.

Error: Reference source not found

Samu definiciju adaptivne

hipermedije dao je P. Brusilovsky

[2.]

"Adaptivnim hipermedijskim sistemima smatramo sve hipertekstualne i hipermedijske sisteme koji
poseduju neke mogućnosti korisnika u korisničkom modelu i primenjuju taj model kako bi prilagodili
različite vidljive aspekte sistema korisniku. Drugim rečima, sistem treba zadovoljii tri kriterijuma:



treba biti hipermedijski ili hipertekstualan



treba sadržati model korisnika



treba prilagoditi hipermediju koristeći taj model"

2.4 Learning Management Systems - LMS

LMS - Learning Management Systems (sistemi za upravljanje učenjem) su bazirani na Web

tehnologijama i podržavaju učenje “bilo kada, na bilo kom mestu, uz bilo koji ritam učenja”, odnosno
obezbeđuju totalno prilagođavanje procesa učenja korisniku i omogućavaju mu pristup sadržaju i
materijalima u fleksibilnim okvirima.

Error: Reference source not found