НАЗИВ УНИВЕРЗИТЕТА
НАЗИВ ФАКУЛТЕТА
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: Методе истраживања друштвених феномена
М Е Н Т О Р :
С Т У Д Е Н Т:
проф. др Име и презиме Име и презиме
број индекса:
место, јануар 2016.
Методе истраживања друштвених феномена
информације о мишљењима, у којима људи учествују, или их посматрају, или указују на
њихову оцену и намере, у односу на одређене процесе или појаве, из чега се може
закључивати на могућа њихова дејства. То су методе истраживања ставова људи и оне су
веома важне у науци, јер људски фактор се не може излучити ни из једне врсте односа
према свету у којем живимо, нити се може догађати било шта, што улази у људски свет и
у хоризонт људског односно друштвеног деловања, а то значи ни у пољу сазнања, а да то
нема везе са људима, њиховим ставовима и практичним деловањима. Због тога је
истраживање људских ставова и односа према неким друштвеним појавама и односима
између људи односно појединаца и друштвених феномена, веома битно за науку. Методе
којима се ова истраживања врше кључни су фактор за успех јер од њиховог избора и
адекватне примене зависи и коначни исход истраживања било ког друштвеног феномена.
Управо из тих разлога, у раду који је пред нама представићемо неке од метода
истраживања друштвених феномена , са идејом да на тај начин ближе представимо исте и
упознамо се са њиховим могућностима у оваквим научним истраживањима.
Стога, предмет истраживања у овом раду представићемо кроз 4 целине. Након овог,
уводног дела, у другој целини рада биће представљен појам и карактеристике друштвених
феномена о којима је заправо реч када говоримо и методама истраживања истих., након
чега ћемо у трећој целини рада прећи на разматрање и самих научних метода
истраживања друштвених феномена. Четврта целина рада резервисана је за закључна
разматрања.
Методе истраживања друштвених феномена
2. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРУШТВЕНИХ
ФЕНОМЕНА
Пре него што се упустимо у разматрање питања метода истраживања друштвених
феномена, на самом почетку морамо се осврнути на дефинисање самог предмета
истраживања чије методе разматрамо. Дакле, шта су то друштвени феномени односно
друштвене појаве које се истражују?! Како се дефинишу и које су њихове
карактеристике?!
Шта је заправо предмет неког научног истраживања? Наиме, у пракси и теорији присутно
је мишљење да је предмет заправо сваки елемент стварности, реалне или имагинативне
који је од неког интереса за нас и/или науку. Када су у питању друштвене науке – прво
што нас заправо интересује је шта све може бити предмет истраживања у друштрвеним
наукама? У најопштијем смислу предмет истраживања могу бити друштвене појаве,
друштвени догађаји или друштвени процеси.
Друштвена појава је све оно што се дешава или постоји на одређеном физичком или
социјалном простору и у одређеном времену. Под друштвеним појавама можемо
подразумевати све оно што настаје у односима људи и њихових заједница. Друштвене
појаве су, нпр. живот у сиромашном кварту, политички систем или систем вредности у
некој заједници итд.
Друштвени догађај је један заокружен скуп дешавања који има свој почетак, ток и
завршетак, односно свој исход. Он је временски ограничен и често краткотрајан. Догађај
је фудбалска утакмица, политички скуп, дани мимоза и сл.
Са друге стране, друштвени процес је сложен скуп дешавања који има један заједнички
развојни правац. Процеси су по правилу дуготрајни и њихово трајање се мери годинама
или деценијама, нпр, урбанизација или прихватање интернета као медија или
глобализација. Процеси нису тако једноставни као догађаји и могу у себи обједињавати
мноштво друштвених појава и догађаја.
1
1
Лаловић, З. „
Методологија научно-истраживачког рада са основама статисике“,
материјал за студенте,
стр. 15., доступно на: http://www.fms-tivat.me/predavanja4god/Metodologija_naucno_istrazivackog_rada_ZL.pdf,
Датум приступа: 21.01.2016. године
Методе истраживања друштвених феномена
Свако научно истраживање одређеног друштвеног феномена заснива се на адекватним
подацима на основу којих се врши истраживање. Стога, прикупљање података је једна од
најбитнијих фаза у сваком научном истраживању, и то не само друштвених, већ и других
феномена. У данашњем свету информације су чудо, а до њих се може доћи на много више
начина, за разлику од ранијих година. Информација је у ствари скуп података. Да би се ти
подаци што квалитетније прикупили постоје бројни методи за прикупљање података. Али
приликом истраживања друштвених појава јављају се поједине објективне потешкоће.
Пре свега друштво се стално мења па су и појаве у друштву подложне честим променама.
Неке од потешкоћа произилазе из потреба дуготрајног посматрања које је немогуће
извести па се у савременој социологији тежи ка посматрању краткотрајних појава у
друштву, а затим и због великог обима друштвених појава и њихове сложености што
захтева разлагање тих појава и разматрање њених појединачних делова. Уз то, сва та
прикупљања врши човек који је и сам део друштва које се истражује. Без пристрасности,
али човек када постане део посматрања он мења своје понашање. Због потешкоћа које се
јављају приликом прикупљања података који се односе на одређени друштвени феномен,
у савременој научној методологији користи се већи број метода прикупљања података.
3
Када говоримо о прикупљању података, у средишту пажње налазиће се пре свега
прикупљање емпиријских података. При томе, у теорији се заступа становиште да су
емпиријски сви подаци о информацијама, ставовима, понашању, процесима итд. који се
односе на директне или индиректне манифестације неког друшвеног феномна, а до којих
се може доћи чулним опажањем, посредним или непосредним путем. На овај начин
можемо истаћи два основна начина сакупљања података:
непосредним чулним опажањем (чулом вида, слуха, осета - додира, мириса и
укуса)
посредством других - посредством опажања и исказа других о појави/процесу који
је предмет истраживања.
У процесу научног истраживања ова основна подела трпи значајне девијације. По правилу
ови се начини комбинују. У начине прикупљања података непосредним чулним опажањем
убрајају се посматрања и експеримент, а у посредне- испитивање и анализа документа.
3
Миљевић, М.,
Скрипта из методологије научног рада
, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски
факултет, Пале, 2007.
