METODOLOGIJA - ISPIT
1. Kultura i nauka
Buducnost svakog coveka odredjena je vaspitanjem i obrazovanjem, dok covecanstvo svoju
duguje nauci, duhovnosti, umetnosti. Nauka vise nije privilegija, vec uslov opstanka i razvoja. Od
svih pokazatelja drustvenog napretka, najekspanzivnija tendencija rasta-ukazuje na istrazivanja.
Pri tom je svako otkrice otvoren put daljim proucavanjima, a svako istrazivanje-otkrivanje novih
istrazivackih polja. Napredak u nauci i ostalim drustvenim oblastima zahteva naucno saznanje i
visoko specijalizovano obrazovanje, specificnu opremu, posebne uslove, znacajna sredstva i
sistematicnost. *Kultura se odnosi na celokupno drustveno nasledje neke grupe ljudi, tj. na
naucne obrasce misljenja, osecanja i delovanje neke grupe, zajednice ili drustva. *Nauka je
skup svih metodickih sakupljenih i sistematski sredjenih znanja, kako opstih tako i onih u nekom
specificnom podrucju ili aspektu stvarnosti. Ona je jedinstvo otkrica i dokaza, metoda i sistema,
istrazivanja i izlaganja.
2. Nauka i metodologija
(nauka je radnja, proces od tacke A do tacke B koje su povezane)
Nauka je skup svih metodickih sakupljenih i sistematski sredjenih znanja, kako opstih tako i onih
u nekom specificnom podrucju ili aspektu stvarnosti. Ona je jedinstvo otkrica i dokaza, metoda i
sistema, istrazivanja i izlaganja, unapred je promisljena I planirana. Nauka je razvijena od
uobicajenog, opsteg misljenja. Uloga misljenja je kljucna u stvaranju nauke, jer naucnom misli,
voljno i ciljno, objedinjujemo tendencije implicirane u empirijskoj misli, kao sto su pojmovi ili
opste formule i na taj nacin nadogradjujemo obican, takodje zdrav, razum koji implicira
racionalne principe. *Nauka izricito postulira - da je svet mogucno izraziti opstim oblicima
misljenja.
To izrazavamo principima:
determinizma
(ucenje o specificnosti ljudskog delovanja i volje i
uslovljavanja njihovih spoljasnjih i unutrasnjih uzroka i motiva);
matematicke transkripcije i
objektivnosti
(karakteristika neke cinjenice, iskaza ili teorije..realno, ispravno, istinito i nije
podlozno subjektivnim cinjenicama). *Princip determinizma - zasnovan je na tvrdnji - da su
stvari nacinjene od odredjenih elemenata, tako da iste grupe elemenata stvaraju uvek iste
posledice-žuta I plava=zelena
*Principi matematicke transkripcije
je zasnovan na ideji - da je
cinjenice mogucno organizovati u system-iz haosa se napravi neki red *Princip objektivnosti -
izraz je teznje ka objektivnom kao neophodnom, i u potpunosti, imanentnom nauci. Pojmove
treba konstruisati u sisteme - nezavisno od subjekta misljenja, a u odgovarajucem odnosu na
objekta. Da poštujemo pravila nauke.
3. Misljenje i sudovi
Funkcija misljenja moze da bude predmet dve vrste istrazivanja. Predmetnu, za nas jednu od
najznacajnijih funkcija, mogucno je analizirati kao:
datu
-da bismo razumeli ili
sistem i funkcionalne zakonitosti
-da bismo procesom upravljali.
Vestina misljenja
, jeste vestina ispravnog upravljanja razumom u saznavanju stvari, odnosno u
cilju sopstvenog ili proucavanja drugih.
Svaka vestina upravljanja
, podrazumeva i poznavanje
sredstava kojima je mogucno postici odredjeni cilj, kao i jednu definiciju tog finaliteta kome
treba teziti
. Zakljucivanje
je cin kojim, uz svest o razlozima, od iskaza jedne prelazimo do iskaza
druge verovatnoce
. Psihologija
ukazuje na to da je svako zakljucivanje jedno kretanje misljenja,
jedno "izvodjenje" koje pretpostavljamo - invenciju, aktivnost misljenja, kretanje koje oslonac i
podstrek nalazi u ukupnoj afektivnosti.
Zakljucak
je izraz jednog ocekivanja, sacinjenog od
afektivnih stanja ili individualnih reakcija, koje poprimaju oblik poverenja ili uznemirenosti i
tako stvaraju razlicite nivoe verovanja. *Dva osnovna tipa zakljucivanja su: linearno i
zakljucivanje po analogiji (je bilo ono koje je polazilo od premisa od kojih je jedna govorila o
slicnosti dvaju predmeta ili klasa predmeta, a onda se zakljucivalo da ako jedna klasa ima neku
osobinu, onda je verovatno ima i druga).
4. Dvostruki tok u konstituisanju znanja
Konverzija je vrsta zakljucivanja u kojoj se iz odredjenog suda izvodi obrnuti sud sadrzan od istih
pojmova, ali obrnutih funkcija. Zakljucci mogu biti:
neposredni
(direktno)
i posredni
(izokola,
zaobilazno). Najpoznatiji tip posrednog zakljucivanja je
silogizam
(zakljucak iz dva ili vise
sudova).
Opsta funkcija inteligencije
jeste da formulise ideje prema kojima je mogucno
grupisati neposredne cinjenice saznanja i pri tom ih organizuje, odnosno sistematizuje - tako da
postepeno stvaraju "tkivo" misli koje bi Univerzum ucinilo razumljivim. Dakle, nuzno postoji
dvostruki tok u konstruisanju znanja, a time i dva bitna tipa metoda:
polaz od neposrednih
cinjenica i hod ka ideji
;
organizacija, odnosno sistematizacija ideja
. Prvi tok nazivamo
indukcijom
, a drugi
dedukcijom
. Da bismo odredili - zahteve - kojima metode treba da
udovolje, neophodno je definisati svrhu i osobine nauke.
5. Osnovna obelezja nauke*
1) Jedinstvenost nauke,
karakteristika je bazirana na jedinstvenosti svih naucnih oblasti i
podrucja, odnoso jedinstvenosti sveta koji tumaci
. 2) Ubrzani razvoj
odraz je novih naucnih
saznanja I sve kraceg perioda primene naucnih otkrica 3
) Dinamicki karakter
nauke,
manifestacija je sve brzeg napretka u uslovima sve slozenijih drustvenih promena. Napredak
nauke direktno utice na razvoj drustva, a promenom sopstvenog saznanja, nauka bitno menja i
coveka, odnosno drustvenu organizaciju u celini.
4) Drustveni karakter nauke
, zasnovan je,
iskljucivo na zadovoljavanju svih drustvenih potreba. Nauka-napredak covecanstva.
5) Diferencijacija i integracija
, dva su komplementarna procesa u razvoju nauke, a mnostvo
posebnih disciplina oblasti i podrucja, neminovnost savremenog trenutka, bas kao i
neophodnost objedinjavanja ukupnog naucnog fonda.
6) Interdisciplinarnost,
odnosno
multidisciplinarnost
, imanentno je svojstvo komplementarnih procesa - diferencijacije, odnosno
integracije i pretpostavljanja interaktivno povezivanje dve ili vise disciplina u celinu viseg reda,
pri cemu sinteza nije bazirana na planu predmeta znanja, vec na konceptu i metodima, odnosno
planu nacela i aksioma.
7) Kreativnost
u nauci, posledica je ljudske radoznalosti. Putevi
nepoznatog, neotkriveni svetovi i hod ka neprestanom pomeranom horizontu - pokretaci su
logicke okvire naucnog saznanja, kao i istrazivackih sredstava i postupaka u naucnom
istrazivanju.
*Metodologija kao logicka disciplina
sistematizuje i ocenjuje ukupno istrazivacko
iskustvo jedne nauke. Vazna naucna funkcija metodologije podrazumeva i karakteristike poput
validnosti i pouzdanosti. Istrazivacki postupak je validan ako je adekvatan predmetu istrazivanja
i zacrtanom istrazivackom cilju. Pouzdanoscu oznacavamo verodostojnost izvora informacija i
tacnost merenja, odnosno procenjivanja.
*Metodika
je celishodna kombinacija relevantnih
metoda i postupaka adekvatnih ciljevima istrazivanja.
Zadatak metodike
je prilagodjavanje
izbora metoda prirodi konkretnog istrazivackog problema ili odredjene oblasti.
9. Metod i strukturalnost
*Metod
je nacin istrazivanja primenjen u nauci, kao neodvojivi strukturalni deo istrazivacke
delatnosti. Metodi moraju biti prilagodjeni odgovarajucim programskim sadrzajima i primeni
specificnih istrazivackih tehnika. Naucni metod ima tri kljucna elementa. Rec je o:
logickoj,
epistemoloskoj i tehnickoj komponenti
. -Logicka komponenta je izrazena logickim
kriterijumima, merilima i pravilima u okviru opstih metoda. -Epistemolosku komponentu
karakterisu kriterijumi, merila i pravila, nastala iz vec postojeceg naucnog fonda i izrazeni u
teorijama, kategorijalnim sistemima i definicijama. -Tehnicku komponentu cine posebni
operativni metodi, tehnike, instrumenti i mnogobrojni drugi istrazivacki postupci.
*Strukturalnost
karakterise cvrsta veza metoda sa ukupnom naucnom aktivnoscu, teorijom i
specificnim zadacima - koje je, pod datim okolnostima i u odredjenom vremenskom periodu,
potrebno resiti. Metod je, dakle, sastavni cinilac naucne discipline, odnosno naucne teorije.
10. Metodologija i problematika naucnog saznanja
*Metodologija kao naucna disciplina
onosno segment logike, baveci se problematikom
naucnog saznanja, podrazumeva pretpostavku da je saznanje naucne istine mogucno.
-Osnovni sastavni delovi metodologije su:
logicki, epistemoloski i naucno strategijski
. *Logicki
deo metodologije karakterisu - logicka pravila, norme, kriterijumi, kategorije i merila logicke
prirode. *Epistemoloski deo cine naucno-teorijska, zasnovana na odgovarajucim ciniocima
naucke discipline i tehnicka celina, izrazena specificnim instrumentima i drugim specificnim
postupcima. *Naucno-strategijski deo metodologije odnosan je potrebama, mogucnostima i
problemima naucnog razvoja naucne discipline.
11. Utemeljenost metodologije kao naucne discipline
Prema kriterijumu opstosti, metodologiju klasifikujemo na: opstu metodologiju i posebnu
metodologiju (metodologiju pojedinacnih naucnih oblasti, odnosno naucnih disciplina,
metodologiju posebnih oblasti) i logicko-epistemoloskumetodologiju. -Predmet opste
metodologije cine opsta pravila naucnog saznanja. Rec je o principima - izvedenim iz nauke
logike, koji vaze za sve naucne oblsti. -Posebna metodologija zasnovana je na principima
naucnih oblasti, poput prirodnih, drustvenih ili humanitarnih nauka. -Posebnoj pripadaju i
metodologije pojedinih nauka, odnosno naucnih disciplina, kao i metodologija posebnih oblasti
kao sto su npr. metodologija ucenja ili metodologija fiziologije. -Logicko-epistemoloska
metodologija, kao logicka disciplina, proucava metod, razvija logicka nacela, sistematizuje i
ocenjuje istrazivacko iskustvo. *Cilj predmetne metodologije je logicko-epistemoloska kritika
ukupne naucno istrazivacke prakse u svim aspektima poput - logickih, programskih, tehnickih,
strategijskih ili organizacionih.
12. Priroda saznajnog
Saznajni proces, kao i saznanje uopste, veoma je slozen fenomen, nastao interakcijom svesti,
mnogobrojnih aktivnosti i predmeta saznanja. -Percepcija, pretpostavka i misaoni proces
podrazumevaju: prakticno-culnu i teorijsko misaonu delatnost coveka. *Objekti saznanja mogu
da budu prirodne, drustvene ili psihicke pojave. *Cilj culno-misaonog opazanja, odnosno
shvatanja pojava, jeste otkrice svojstava, medjusobnih odnosa, uslovljenosti i drugih osobina.
*Proces saznanja ne podrazumeva prenos realnih slika, vec se svest o pojavi u procesu culnog
opazanja i shvatanja transformise u novi entitet saznanja. *Saznanje je kao filozofski fenomen,
predmet istrazivanja posebne teorije saznanja - gnoseologija (bavi se ispitivanjem mogucnosti
saznanja stvarnosti). Ljudsko bice do saznanja dolazi iskustvom, odnosno uvidjanjem i
misljenjem.
13. Predmet i zadaci metodologije
Predmet metodologije kao nauke, jeste izucavanje metoda naucnog saznanja. *Naucni metod
je nacin kojim dolazimo do naucnog saznanja. To su svi oni putevi kojima, naukom, ostvarujemo
zadatke i dosezemo postavljene ciljeve. Tako razvijamo i saznajni fond. -Sistematizacija oblasti
koje cine predmet metodologije podrazumeva: *logicku osnovu savremeni teorija saznanja
*opste metode saznanja, poput statistickih ili metoda modelovanja *posebnih, odnosno
konkretne dijalekticke metodologije *osnovne oblike naucnog saznanja, poput naucnih
cinjenica, hipoteza, teorija, zakona.. *odgovarajuce tehnike, odnosno praksu naucnih
istrazivanja *Zadatak metodologije jeste da ukaze i utre put ka naucnom saznanju, tacnije da
otkrije, opise i objasni metode naucnog saznanja, kao i da ih neprestano proverava.
14. Jezik i misljenje
Predmet semantike jeste istrazivanje znacenja jezika i jezickih izraza. Rec je o gnoseoloskoj
disciplini koja obuhvata teoriju saznanja kao i saznanje u nauci. *Znacenje je mogucno
definisati s razlicitih stanovista, poput logickog, gnoseoloskog, informatickog ili psiholoskog,
koje znacenje tretira kao slozen psihicki proces. *Znaci su sve one psihicke i fizicke pojave koje
pojedincu ili grupi ljudi, zamenjujuci neposredan kontakt, ukazuju na odredjeni predmet ili
pojavu. -Tako znaci mogu biti: slova, reci, umetnicki simboli, oznake, pokreti, zvuci, slike.. *Znak
postoji samo: ako je eksplicitno vezan za predmet ili pojavu koju oznacava; ako je upucen
svesnom bicu i ako podrazumeva, odnosno pretpostavlja svest o znacenju.
15. Svest o znacenju
Svest o znacenju je dihotomna (podeljenja). Ukljucuje: znanje, odnosno svest o znaku ili
predmetu koji ukazuje - oznacava i znanje o predmetu ili pojavi na koje znak ukazuje - oznacava.
*Semantika podrazumeva veoma slozenu klasifikaciju znakova i znacenja. Usvojena je i podela
na tri vrste znakova: 1) Signali su pretezno oznaka prirodnih, odnosno realnih pojava. Uzrocno
*Informacija kao proces pretpostavljanja ima tri sukcesivne faze: emisiju, prenos i prijem.
Analogno tome, potreba su i tri nosioca: izvor, prenosnik i prijemnik. Jedan nosilac morao bi da
bude svesno bice, koje ce informaciju shvatiti kao znak necega. *Informacija je univerzalno
sredstvo saobracanja ljudi sa svetom i medjusobno. Kao takva, ona je jedan od glavnih vidova i
orudja covekove prakticne i teorijske delatnosti.
18. Prekompozicija poimanja informacije
Svakim novim saznanjem otkrivamo i ono sto nismo ni naslucivali, jer sirenjem saznajnog kruga,
postajemo svesni sve veceg - neistrazenog podrucja, dolazimo u dodir sa sve vecim neznanjem.
*Krutoscu materijalistickog pristupa - nauka je, bezmalo, ostala bez onog, nesputanog -
intuitivnog, a granice saznanja zarobljenje, oivicene marginama tek spoznatih dimenzija.
*Prekompozicijom poimanja o postanju i postojanju, prihvatajuci vreme i prostor kao sabijenu
energiju i postavljajuci je u samu zizu svih relevantnih teorija, otvaramo put kvantnom pristupu.
Dok teorija ne dosegne potrebna saznjanja, misaone procese ne treba strogo svoditi samo na
poznato, jer mozda i nije daleko dan kada ce nauka, metodoloski nesputano i valjanom
argumentacijom branjeno, progovoriti i o znacenju i znacaju metainformacije.
19. Problemski principi i osnovni kriterijumi uspesnosti komunikacije
*Osnovne pretpostavke uspesne komunikacije, mogucno je formulisati u nekoliko preduslova.
1. Odredjen jezicki sistem kao platforma komunikacije - neophodno je znati kom jezickom
sistemu pripadaju simboli, termini i drugi jezicki izrazi kojima je komunikacija uspostavljena. 2.
Precizno odredjeni termini u komunikaciji - visesmislenost ili neodredjenost jezickih izraza u
okviru sistema, po pravilu, dovodi do konfuzije i komunikaciju cini neuspesnom. Neophodno je
da termini u upotrebi budu strogo odredjeni, a takodje i da primena u odredjenom znacenju
bude dosledna. Znacenja tokom komunikacije nije pozeljno menjati. 3. Eksplicitna odredjenost
znacenja - primena vestackih simbola pruza izvesnu prednost, jer su takva znacenja unapred
eksplicitno (jasno, izricito) odredjena. 4. Blagovremeno terminolosko odredjenje promenljivih
pojmova - ako se tokom komunikacije ukaze potreba za menjanjem termina promenljivih
pojmova, onda je promene neophodno naglasiti, odnosno precizno i blagovremeno odrediti. 5.
Opste usvojena znacenja i subjektivnost - kao jezicko-misaoni proces, komunikacija je podlozna
subjektivnim znacenjima termina. Takvu je subjektivnost neophodno preduprediti opste
usvojenim znacenjima simbola. 6. Slozena kombinatorna vrednost izraza i konteksta -
kombinacija termina i znacenja u kontekstu, u slozenoj interakciji sa drugim izrazima, veoma je
izrazena i tesko predvidiva. Ponekad termini imaju smisao samo u konkretnom kontekstu, a
izvan datog postaju besmisleni ili cak nosioci pogresnog znacenja.
20. Izvori metodoloskih saznanja i kontekstualna metodologija
*Nauka je teorijsko-saznajna i prakticna delatnost saznanja odredjene oblasti. *Sistematizacija
saznanja o datoj oblasti pojava svake nauke predstavlja jedinstvo teorije i prakse i teorije i
metoda, a potom i, posredno izvedeno, prakse i metoda. *Naucni pristup podrazumeva dve
dimenzije: prakticni (simbolizuje zelju za upravljanjem akcijama ka unapred odredjenom cilju) i
teorijski (zelju za razumevanjem). *Oblik svake delatnosti, pa i nauke, jesu: predmet, svrha i
metod. *U naucno-istrazivackoj praksi zastupljena je kontekstualna metodologija. Razlog je to
