FAKULTET POLITI
Č
KIH NAUKA – BEOGRAD
Doc. Dr Miloš Beši
ć
METODOLOGIJA
POLITI
Č
KIH
NAUKA SA
STATISTIKOM
Beograd, 2008
I
OSNOVNA PITANJA NAU
Č
NOG METODA U DRUŠTVENIM
NAUKAMA
Nauka, nau
č
ni metod, epistemološki principi
Ukoliko postoji makar jedna civilizacijska univerzalija ljudskog roda, onda je to
svakako traganje za
istinom
. Pri tom, nije jasno otkud potreba za
saznanjem
? Da li je
ta potreba imanentno ugra
đ
ena u ljudsku prirodu, da li je ona rezultat ‘dokolice’, kako
to filozofi vele, ili je pak proizvod potrebe ljudskog roda da uspešnije i efikasnije
unapre
đ
uje svet oko sebe? Ve
ć
na ovom mestu opredelite li se za jedan od tri
ponu
đ
ena odgovora, nužno usvajate odre
đ
ene teorijske premise. Ukoliko se složite sa
prvim odgovorom, pristalica ste ontološko-antropološkog pristupa, ukoliko vam je
drugi bliži, pripadate socio-kulturnom konstruktivizmu, a ako vam je tre
ć
i
najsmisleniji, onda ste opredeljeni utilitarista (pristalica pragmatizma). Bilo kako bilo,
jednom prihva
ć
en stav, istovremeno podrazumeva prihvatanje
č
itavog niza premisa,
koji odre
đ
uje našu percepciju. Drugim re
č
ima, nema na
č
ina da patikularno prihvatite
odre
đ
ene teorijske stavove, a da pri tom odbacite sve one druge stavove koji iz ovoga
nužno proizilaze. No, obzirom da su sva tri gore definisana stava, nau
č
no nedokaziva,
jedino što može da vas opredeli za jedan od njih jeste
vera
, ili drugim re
č
ima, iste
(stavove) ne možemo dokazati na racionalan i nau
č
no opravdan na
č
in, ve
ć
je istina
sadržana u ovim stavovima u osnovi
religijska istina.
Problem nastaje onog trenutka,
ako preispituju
ć
i sebe, ustvrdite da Vi niste religiozna osoba, i eto paradoksa!
Šta onda znamo na samom po
č
etku ovog opusa? Prvo, od teorijskih premisa
zavisi naš budu
ć
i stav o odre
đ
enim pitanjima, ili drugim re
č
ima, pre nego se
opredelimo za neki stav veoma je važno da preispitamo sve posledice koje nužno iz
ovoga stava proizilaze, i drugo, postoji nešto što se zove
religijska istina
i nešto što
možemo zvati
nau
č
nom istinom
, i tre
č
e, religijska istina nije isto što i nau
č
na istina, ili
se makar nadamo da je tako. Naš predmet, doista, jeste
nau
č
na istina
. Mi
ć
emo se,
dakle, baviti problem otkrivanja nau
č
nih istina, iliti, na ovom kursu
ć
emo nau
č
iti, kako
da do
đ
emo do saznanja koje ispunjava sve uslove da ima karakter
nau
č
nog saznanja
.
Me
đ
utim, ako želimo da dostignemo nau
č
no saznanje o predmetu saznavanja, opet,
i obrnuto, ukoliko je klasa pojava obuhva
ć
ena nau
č
nim zakonom manja, onda to
znanje ima karakter nižeg stepena opštosti, te je prema tome sa epistemološke ta
č
ke
‘manje vredno’. Dakle, ovde se ne radi samo o opštosti po sebi, ve
ć
se radi o razli
č
itim
stepenima opštosti. Ovaj stepen opštosti u osnovi zavisi od samog predmetnog
podru
č
ja kojim se jedna nauka bavi, jer ne postoji nauka koja za predmet ima
‘sve’(ovaj epitet je zadržala filozofija). Da zaklju
č
imo, opštost je jedan od osnovnih
kriterijuma (normi tj. principa) kojom se jedno nau
č
no saznanje kvalifikuje i na
osnovu
č
ega možemo da procenjujemo njegovu
vrednost
.
Slede
ć
i princip koji nije ništa manje važan od prethodnog jeste
objektivnost
.
Ovaj princip postavlja zahtev nau
č
nom saznanju da nau
č
ne zakonitosti koje nauka
formuliše budu
objektivnog karaktera
tj. da budu stvarne, da pripadaju objektivnom
svetu. Drugim re
č
ima, saznanje ne sme da bude ‘subjektivno’ tj. ne sme da zavisi od
‘naše’ vlastite želje, volje ili procene. Ukoliko nauka ima za cilj da opiše i objasni
odre
đ
eni objekat kao predmet saznanja, onda priroda samog objekta predstavlja nau
č
ni
zadatak. Mi u stvarnosti možemo kao nau
č
nici da posedujemo razli
č
ite vrednosti i
stavove, ali ove vrednosti i ovi stavovi ne smeju da uti
č
u na naše prou
č
avanje samog
predmeta saznanja ukoliko želimo da ispunimo kriterijum objektivnosti. Time se
obezbe
đ
uje da znanje kao rezultat nau
č
nog istraživanja bude zaista nešto ‘stvarno’ tj.
nešto što je karakteristika samog objekta kao predmeta našeg saznanja.
U procesu prou
č
avanja stvarnosti sa ciljem da se otkriju odre
đ
ene zakonitosti
mi moramo da upotrebljavamo odre
đ
ena sredstva i da sledimo izvesna pravila. Ova
sredstva i ova pravila zovemo metodama. To zna
č
i da se mi moramo ponašati
sistemati
č
no
. Otud slede
ć
i epistemološki princip koji se može definisati kao
sistemati
č
nost
. Biti sistemati
č
an zna
č
i zaista imati odre
đ
en ‘sistem’ koji povezuje sve
faze nau
č
nog istraživanja. Pošto se sistem po svojoj suštini sastoji iz delova koji
me
đ
usobno stoje u konzistentnom odnosu, to zna
č
i da nas ovaj epistemološki princip
upu
ć
uje na to da u nau
č
nom istraživanju svaka faza mora biti povezana sa prethodnom
jednako kao i sa budu
ć
om fazom. Samo tako je saznanje koje se dobija kao krajnji
rezultat epistemološki opravdano. Sistemati
č
nost kao epistemološki princip važi za
svaki aspekt nau
č
nog postupka. Kako za metodu, tako i za teoriju uklju
č
uju
ć
i i
formalizaciju, tj. na
č
in na koji se jedna nau
č
na spoznaja izlaže. U svim ovim
aspektima epistemologija mora da prati nau
č
nu proceduru i postavlja zahteve koje smo
mi ovde opisali kao sistemati
č
nost.
Preciznost
je epistemološki princip koji je možda najjednostavnije opisati
č
ak
i na zdravorazumskoj osnovi, ali koji time nije ništa manje važan od ostalih
epistemoloških nirmi. Pošto je preciznost gotovo nemogu
ć
e definisati po sebi
1
,
č
ini se
da je najbolje dati nekoliko primera. Najbolji na
č
in da se preciznost opiše, po mom
mišljenju, jeste analogija sa ga
đ
anjem mete strelom (ili vatrenim oružjem sve jedno).
Meta se sastoji iz deset koncentri
č
nih krugova posmatranih od ve
ć
ih ka manjim, sa
najmanjim u centru. Ukoliko pogodimo ve
ć
i krug (recimo broj 1) mi smo manje
precizni nego li kada pogodimo manji krug (recimo broj 5). Ako pogodimo najmanji
krug (onaj u centru sa brojem 10), možemo re
ć
i da smo pove
ć
ali preciznost, tj. da smo
veoma precizni. Uzmimo drugi primer iz fizike. Recimo npr. da smo došli do saznanja
da ukoliko jedan kanap opteretimo predmetom velike mase, dolazi do pucanja samog
kanapa. Mi možemo izraziti ovaj stav: Ukoliko se kanap (odre
đ
enih dimenzija i
karakteristika), optereti predmetom ‘velike’ mase, do
ć
i
ć
e do pucanja kanapa. Ovaj
stav koristi predikat ‘velike mase’. Naš stav
ć
e, me
đ
utim, biti precizniji ukoliko
kažemo: ukoliko se kanap (odre
đ
enih dimenzija i karakteristika) optereti predmetom
č
ija je masa ve
ć
a od 3,5 kg., do
ć
i
ć
e do pucanja kanapa. Preciznost kao epistemološki
kriterijum prati sve aspekte nau
č
nog saznanja. Tako može biti manje ili više precizno:
definisanje nau
č
nog problema, formulisanje hipoteza, prikupljanje podataka itd.
Zahtev za preciznoš
ć
u ima prema tome jedan širok spektar epistemološke primene u
nauci.
Slede
ć
i epistemološki princip o kome
ć
emo govoriti jeste
pouzdanost
. Ovaj
princip postavlja zahtev nau
č
nom saznanju da ovo mora biti pouzdano, tj. da se ne sme
dovoditi u sumnju. Nau
č
no znanje tako mora biti
uverljivo
ili drugim re
č
ima mora biti
tako postavljeno i predstavljeno da mi
opravdano verujemo
u ono što nam ovo znanje
iznosi. U procesu epistemološkog preispitivanja nau
č
nog znanja sa stanovišta
pouzdanosti mi tražimo argumente i stavove izražene u nau
č
noj teoriji koja je predmet
naše analize a koji idu u prilog ‘opravdavanja’ znanja koje ta teorija izlaže. Što je broj
ovih argumenata i stavova ve
ć
i to se može govoriti da je samo znanje o kome je re
č
1
Doista mogu
ć
e je; ali je o
č
ito da bi svaki ovakav pokušaj delovao isuviše apstraktno za udžbeni
č
ke svrhe.
Veoma je važno imati u vidu da svi ovi epistemološki principi stoje me
đ
usobno
u
komplementarnom odnosu
. To zna
č
i da su me
đ
usobno povezani, da jedni druge
podrazumevaju, te da nedostatak jednog principa nadopunjavaju ostali i obrnuto. Tako
je npr., kao što smo videli nemogu
ć
e govoriti o objektivnosti a da se to ne ti
č
e
proverljivosti. Tako
đ
e, teško je govoriti o sistemati
č
nosti a da to ne podrazumeva u
neku ruku i preciznost. Dakle, epistemološka analiza podrazumeva primenu
epistemoloških kriterijuma (normi) na nau
č
no saznanje
č
ime se ispituje nau
č
na
(epistemološka)vrednost ovog saznanja. Ovi epistemološki kriterijumi se nalaze u
komplementarnom odnosu što zna
č
i da epistemološka analiza jeste kompleksan proces
koji je veoma važan zato što nam on daje kana
č
an sud o tome koliko vredi neka
posebna nau
č
na teorija ili metoda.
Nau
č
no saznanje i neprijatelji nauke
Dakle,
nau
č
no saznanje
jeste nau
č
no, samo ukoliko je opšte, objektivno,
sistemati
č
no, precizno, pouzdano, proverljivo i opovrgljivo. Konsekvento, nau
č
ni
metod predstavlja na
č
in da se u nau
č
nom postupku do
đ
e upravo do saznanja koje
krase svi ovi atributi, tj. ovi atributi su sastvani deo nau
č
no-istraživa
č
kog postupka.
Predloženi uslovi koje nau
č
no saznanje mora da ispuni su o
č
ito strogi. Otud nužnost
da i sam metod koji nam omogu
ć
ava dolazak do nau
č
nog saznanja mora biti strog. U
osnovi, nau
č
ni metod mora da ispuni tri osnovna uslova a to su
javnost,
sistemati
č
nost i kontrolisanost.
Javnost
, kao prvi princip, jednostavno zna
č
i da
upotrebom nau
č
nog metoda ne sme biti ni
č
ega skrivenog od o
č
iju nau
č
ne javnosti.
Svaki postupak i svaki korak koji smo primenili u traganju za nau
č
nim saznanjem
mora biti dat na uvid nau
č
noj javnosti. Ovo zato, što se samo posredstvom primene
na
č
ela javnosti obezbe
đ
uje da saznanje do kojeg dolazimo jeste objektivno, tj. da je to
saznanje intersubjektivno proverljivo. Poštovanjem na
č
ela javnosti, mi dajemo
mogu
ć
nost svim drugima koji se bave istim problemom, da ponove sve procedure koje
smo mi primenili, i da na taj na
č
in mogu kriti
č
ki da se odnose prema našim
kankluzijama.
Sistemati
č
nost
zna
č
i da u primeni nau
č
nog metoda mi imamo obavezu
