Пољопривредна школа

Бања Лука

МАТУРСКИ РАД

МИКРОБНА БИОМАСА

    Ментор:

   Ученик:

Зорица Карановић                                                             Марко Блаз,  IV-

10

Бања Лука, јун 2013.

                                                            

МАТУРСКИ РАД 

МИКРОБНА БИОМАСА

С А Д Р Ж А Ј:

background image

Један од великих проблема у исхрани људи и стоке у нашој земљи а и највећем броју 
земаља   у   свијету   јесте   недостатак   високовриједних   протеина.   Међу   свим   до   сада 
познатим   могућностима   за   производњу   бјеланчевина   посебно   мјесто   заузима 
производнја   микробне   биомасе,   која   истовремено   служи   као   извор   и   других 
физиолошких материја као што су витамини, микроелементи, хормони, ензими итд. 
Заинтересованост за производњу микробне биомасе има више основа.

МИКРОБНА БИОМАСА

Микробна биомаса има висок садржај бјеланчевна (45-80%, зависно од микробиолошке 
врсте) и витамина Б-комплекса. Основна сировина за 
производњу   биомасе   су   отпадни   производи   многих 
индустрија првенствено прехрамбене.
Користе  се  и сировине које  се  у  природи налазе  у 
готово неограниченим сировинама и које се стално 
обнављају, као што је на примјер целулоза. Веома је 
значајна   и   чињеница   да   се   микроорганизми 
умножавају   огромном   брзином,   у   односу   на   друге 
биолошке врсте, и до хиљаду пута брже од виших 
организама.

Вријеме удвостручења биомасе за неколико организама:

-

Бактерије, квасци и једноћелијске алге          1-6 сати

-

Житарице                   1-4 недјеље

-

Перад                            1 мјесец 

-

Свиње                           2-4 мјесеца 

-

Рогата стока                до 5 година

За   гајење   микроорганизама,   ради   производње   микробне   биомасе   потребне   су   мале 
површине док је за производњу исте количине бјеланчевина гајењем конвенционалних 
извора бјеланчевина потребно заузети неколико стотина до неколико хиљада пута већу 
површину земље. Тиме се може ослободити велики простор за гајење других култура и 
за друге потребе човјека. 
Захваљујући велиој брзини раста, у веома кратком времену се у погонским условима 
може произвести огромна количина биомасе. Наводе се подаци брзине синтезе биомасе 
при гајењу микроорганизама, говеда и соје која је значајни извор биљних протеина. 
Гајење   микроорганизама   из   500   кг   биомасе   за   24   сата   добија   се   90   тона   биомасе, 
односно 45 тона бјеланчевина. При гајењу соје од 500 кг сјемена за 24 саа добије се око 
37 кг бјеланчевина. При гајењу говеда, за 24 сата говедо тешко 500 кг добије у тежини 
око 0,5 кг , односно 100 грама бјеланчевина. 

Из наведених података лако се сагледавају огромне могућности које човјеку стоје на 

располагању   при   индустријској   производњи   микробне   биомасе.   За   производеу 
микробне биомасе користе се различити микроорганизми, зависно од врсте сировине 
односно   подлоге   на   којој   се   гаји,   као   и   од   намјене   (за   исхрану   стоке   или   људи). 
Највише су испитани производња и кориштење квашћеве биомасе. Разлог   за то је 
вјероватно   у   чињеници   да   човјек   квасце   од   давнина   користи   као   храну   (пекарски 
квасац) или за проиводњу прехрамбених производа и разних пића (пиво, вино, алкохол 
и алкохолна пића), тако да су услови за гајење квасаца много познатији.

слика 1, микробна биомаса

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti