МЕНАЏЕРСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ
1. НАВЕДИТЕ ОСНОВНЕ ДЕЛОВА РАЧУНАРА У ОПШТЕМ СМИСЛУ!
Основни делови рачунара су:
-
процесор
-
рам меморија
-
улазни/излазни уређај – обухватају екран, тастатура, миш, штампач, двд читач...
-
екстерне меморије – обухватају хард диск, цд, двд, магнетна трака, флеш уређаји,
покретни хард дискови.
-
телекомуникациони уређаји – обухватају модеме, мрежне картице.
2. НАВЕДИТЕ ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ И ДЕЛОВЕ ПРОЦЕСОРА!
Процесор је најважнији део рачунара са основном функцијом да управља и контролише
целукопни рад рачунара и да изводи аритметичко логичке операције.
Делови процесора су:
1. Аритметичко – логичка јединица:
сабирање је основна функција коју обавља
аритметичко-логичка јединица. Рачунарски систем сабира, множи, одузима, дели,
степенује, коренује и логаритмује комбинујући врло једноставне логичке операције.
Исто тако можемо рећи да још обавља аритметичке и логичке операције над
бинарним подацима. Управљачка јединица је најважнији део микропроцесора са
задатком да управља свим процесима који се дешавају у оквиру одређеног задатка.
2. Управљачко – контролна јединица:
је једна од најважнијих и најсложенијих делова
централног процесора. Она је у извесном смислу „режисер представе“, јер управља
и контролише правилност рада не само централног процесора, веч и инпутних и
оутпутних јединица. Одређује кад треба нешто чинити, кад треба и шта памтити,
када и шта израчунати, и када доносите логичке одлуке. Све функције управљачка
јединица врши на основу управљачких информација које зовемо „инструкције“.
3. НАВЕДИТЕ ОСНОВНЕ ФАКТОРЕ КОЈИ УТИЧУ НА БРЗИНУ ПРОЦЕСОРА!
На моћ процесора утичу три фактора:
1. Број битова у једној речи, коју рачунар може обрадити у једном машинском
циклусу ми можемо говорити о 8, 16,32, и 64-битним процесорима.
2. Брзина циклуса мерена у MHz, која досеже и до 1GHz (гига херц – 1 милијарда
операција у секунди)
3. Ширина магистрале података, која може бити 8,16,32,64-битна магистралa.
Према томе ако се жели већа моћ рачунара неопходно је повећати: дужину
речи процесора, ширину магистрале, брзину циклуса , или сва три утицајна
фактора истовремено.
4. НАВЕДИТЕ ФУНКЦИЈУ РАМ МЕМОРИЈЕ И ЊЕНА ПОДРУЧЈА!
РАМ МЕМОРИЈА се назива унутрашњом или примарном меморијом рачунара.Функција
РАМ МЕМОРИЈЕ јесте да меморише програме и податке. Назива се РАМ због тога што
се може приступити било којој насумично изабраној локацији за исто време. Главна
меморија је подељена на меморијске локације које се зове бајтови. Бајт је скуп од 8
битова на свакој локацији. Са једним бајтом се приказује један знак.
Меморија има 5 фиктивних подручја:
1. Подручје оперативног система
–подручје где се налази оперативни систем
који посредством управљачко контролне јединице управља радом у целини
2. Подручје програма
– подручје у коме су смештене инструкције оних
програма који се извршавају
3. Подручје улаза
– прихвата и меморише податке учитане са екстерних
меморија
4. Подручје излаза
– прихвата и меморише резултате обраде, које треба
уносити у екстерне меморије
5. Радно подручје
– ту се налазе међурезултати и финални резултати.
1
5. ВРСТЕ МЕМОРИЈА!
Поред РАМ меморије у рачунару се могу наћи и друге врсте меморије, ако што су:
РОМ меморија – у њу не могу да се уписују подаци, може бити само читана;
користи се за опште намене, за меморисање важних и често коришћених
програма; представља BIOS за стартовање рачунара
ПРОМ меморија – она се користи као контролни уређај њихових производа и
могу бити програмирани само једном
ЕПРОМ – она се користи као контролни уређај у роботици, где се може десити
да програм треба променити на основу рутина; са ЕПРОМ чиповима програм
може бити избрисан или репрограмиран.
6. ВРСТЕ РАЧУНАРСКИХ СИСТЕМА!
Постоје различите врсте рачунара:
1. Персонални рачунари (ПС
): у микро рачунаре данас спада
најраспрострањенија класа персоналних рачунара (ПС), ови рачунари се
зову и десктоп ( стони) рачунари, јер због димензија они се смештају на
радни сто. Хардвер ПС чини: кућиште, тастатура, миш и монитор.
Кућиште рачунара садржи сл. делове: основну плочу, напајање, додатне
картице, дискове.
2. Лаптоп:
лаптоп технологија се развија вртоглавом технологијом. Све врсте
укључују најновију технологију, најбрже процесоре, најоштрије екране,
најновије портове и највеће хард дискове. Све више компанија набавља
лаптоп рачунаре, када њихови запослени иду на путовања. Лаптоп
рачунаре је много теже конфигурисати, подржавати и одржавати, него ПС.
Ако ови рачунари не раде компанија ће искусити велике губитке у
продуктивности.
3. Персонални дигитални асистенти (ПДА):
захтеве савременог елекронског
пословања није могао да задовољи преносвиви лап-топ рачунар. Зато је
једнино решење представљало уређај који може да стане у једну руку, да је
мали потрошач енергије да интегрише потребне функције и да има
прихватљиву цену. Значајни искорак направио је 1994.г. ИБМ, који је
понудио тржишту ПДА уређај. Корисници ПДА су углавном пословни људи
који су по природи посла стално у покрету. Највише се користи у САД.
4. Мини рачунари:
појављује се као израз потребе за рачунарима који неће
имати снажне перформансе, али ће бити у могућности да уз нижу цену
решавају одређене специфичне проблеме. Спадају у класу средњих
рачунара. Користе се у оним областима које не карактерише масовност
података и велика сложеност проблема.
5. Велики рачунарски системи:
представљају интеграцију најснажнијих
перформанси рачунарске технике и технологије. Због тога имају примену у
оним областима где је потребно обрадити велики обим података са
релативно сложеним процедурама - макро рачунари деле се на: макро
рачунаре за пословну обраду података и макро рачунаре за научно-техничка
истраживања. Ови рачунари обично поседују телекомуникациони систем,
видео радне јединице, штампаче, плотере и др.....
6. Супер рачунари:
су високо развијене и моћне врсте рачунара које се
примарно користе за екстремно брзе и сложене прорачуне. Користе се за
високо- интензивне задатке као што су временска прогноза, климатско
истраживање, молекуларно моделирање, физичке симулације,
истраживање нуклеарне фузије итд.
2
