UVOD
•
Sukobi na Kosovu su eskalirali tokom 1998. i početkom1999.
godine
•
Niz diplomatskih akcija nije urodio mirnim rešenjem krize
(Rezolucije SBUN 1160 i 1199, sporazum Holbruk-Milošević,
pregovori u Rambujeu)
•
Za politiku međunarodne zajednice slučaj Račak je
predstavljao presudnu prekretnicu i neposredan povod za
vojnu akciju, kao i odbijanje jugoslovenske delegacije da
potpiše sporazum iz Rambujea
•
NATO bombardovanje SRJ (Operacija Saveznička sila „Allied
Force“, u Srbiji poznata kao Milosrdni anđeo) bila je završna
faza rata na Kosovu
•
Bombardovanje je trajalo od 24.3.1999. do 10.6.1999. godine
PRAVNI OSNOV ZA VOJNU
INTERVENCIJU
•
Savet bezbednosti nije zahtevao od NATO-a, niti je
ovlastio NATO ili bilo koga drugog da obezbedi
poštovanje njegovih rezolucija
•
U pitanju nije legitimnost humanitame intervencije kao
takve, već procedura po kojoj je intervencija preduzeta.
•
Odgovarajuća procedura je utvrđena članom 39 Povelje
UN (samo i jedino Savet bezbednosti odlučuje o tome da
li postoji "pretnja miru, narušavanje mira ili akt agresije"
i "odlučuje koje će mere preduzeti ... da sačuva ili
ponovo uspostavi međunarodni mir i bezbednost”
REZOLUCIJA SBUN 1244
•
Bombardovanje je prekinuto 10.6.1999. nakon potpisivanja
vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske
vojske i policije sa Kosova
•
Istog dana je u Savetu bezbednosti uvojena Rezolucija 1244
•
SBUN u Rezoluciji 1244 je ovlastio države članice da
uspostave bezbednosno prisustvo da se spreče
neprijateljstva, demilitarizuje OVK i olakša povratak izbeglica
•
SBUN je zatražio od generalnog sekretara da uspostavi
međunarodno civilno prisustvo na Kosovu -Misija privremene
administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK )
