Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
Uvod
Revizija je proces u kome kompetentna, nezavisna osoba akumulira i vrednuje dokaze o informaciji koja se može kvantifikovati, koja se može povezati sa određenim ekonomskim entitetom, u svrhu određivanja i izveštavanja o stepenu korespondiranja između informacije koja se može kvantifikovati i unapred zasnovanog kriterijuma.
Revizija kao proces ispitivanja, podrazumeva i postojanje jasno određenih kriterijuma, prema kojima nezavisna osoba, odnosno revizor vrednuje i daje mišljenje. Naliziranje finansijskih izveštaja, zasnovano je kriterijumu prema računovodstvenim standardima koji predstavljaju podlogu, okvir i vodič za svako regulisanje računovodstveno – izveštajne materije.
Revizija je kritičko i naknadno ispitivanje i davanje mišljenja o finansijsko materijalnom poslovanju privrednog subjekta koju vrše interni i eksterni organi. Svaka revizija, bila interna od strane unutrašnjih organa nadzora ili od eksternih organa (nezavisne i samostalne revizije), ima zadatak da:
Proveri materijalno finansijsko poslovanje u odnosu na propise, standarde i internu regulativu,
Da proveri i ispita primenu i poštovanje zakonskih i drugih eksternih propisa,
Otkrije skrivene rezerve u radu i poslovanju,
Da otkriva nepravilan odnos prema državnoj i svakoj drugoj svojini imovine i kapitala,
Da sprečava zloupotrebe, nepravilnosti i propuste otkrivajući njihove uzroke i
Učvršćuje finansijsko računovodstvenu disciplinu i odgovornost računovođe.
Revizija kao oblik nadzora, iako ima sličnosti sa kontrolom i inspekcijom, čini poseban oblik državnog i poslovnog nadzora u ispitivanju i ocenjivanju realnosti i istinitosti računovodstvenih godišnjih izveštaja, obračuna i odluka o radu i poslovanju privrednog subjekta.
1
1. Podela revizije
Revizija kao oblik nadzora sa posebnim osvrtom na predmet revizije i metodologiju, obzirom na institucionalnu formu, može biti:
- Interna revizija, - Eksterna (komercijalna revizija) i - Državna revizija javnih rashoda i prihoda. Postoji i revizija poslovanja, kao veoma bitan segment kontrole uspešnosti poslovanja privrednih subjekata.
1.1. Interna revizija
Interna revizija je institucija menadžmenta pravnog akta i na osnovu njihovih ovlašćenja ispituje i proverava funkcionisanje internih kontrola i procesa. Ovu reviziju vrše interni revizori u preduzeću, banci i drugom pravnom licu. Predmet revizije interne kontrole je materijalno poslovanje, računovodstveni obračuni i drugo. Interna revizija je unutrašnja stručna služba privrednog subjekta (preduzeća, banke, organizacije osiguranja) koja svojom nezavisnošću i stručnošću doprinosi zakonitijem, poslovnijem i ekonomičnijem radu i poslovanju privrednog subjekta.
1.2. Eksterna revizija
Eksterna revizija je institucija vlasnika kapitala. Ovu vrstu revizija vrše ovlašćeni revizori u preduzeću za reviziju. Predmet revizije su računovodstveni izveštaji, bonitet preduzeća i drugo poslovanje preduzeća. Korisnici revizorskih izveštaja su skupština akcionara, investitori, banke i berze. Ova revizija se još naziva i komercijalna revizija.
1.3. Državna revizija
2
primenu međunarodnih revizorskih standarda, au okviru njih i Međunarodne računovodstvene standarde.
3. Zakoni o regulisanju rada banaka i drugih finansijskih institucija
Bankarsko poslovanje regulisano je zakonskom, profesionalnom i internom regulativom. Zakonom o bankama uređuje se osnivanje, poslovanje i organizacija banaka, način upravljanja, kao i kontrola i prestanak rada banaka. Navedenim zakonom je data osnova za harmonizaciju bankarskog prava sa direktivom Evropske unije, principima bazelskog komiteta za nadzor nad poslovanjem banaka, tačnije Bazel II, i aktuelnim tendencijama u bankarskom zakonodavstvu. Zakonom o bankama je propisano da banke mogu obavljati sledeće poslove:
Depozitni poslovi (primanje i polaganje depozita),
Kreditni poslovi (davanje i uzimanje kredita),
Devizni, devizno – valutni i menjački poslovi,
Poslovi platnog prometa,
Izdavanje platnih kartica,
Poslovi sa hartijama od vrednosti,
Brokersko – dilerski poslovi,
Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),
Kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring, forfeting i dr.),
Poslovi zastupanja u osiguranju,
Druge poslove čija je priroda srodna ili povezana sa poslovima iz prethodnih tačaka.
Zakonom o računovodstvu i reviziji uređuje se način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje, obelodanjivanje i obrada godišnjih
4
finansijskih izveštaja, uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja i unutrašnja revizija.
Pored navedenih zakona na poslovanje banaka primenjuje se i Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o porezu na dobit preduzeća, Zakon o privrednim društvima, Zakon o hartijama od vrednosti i podzakonska akta doneta na osnovu napred navedenih zakona.
4. Kapital banke
Kapital banke je vrlo značajan za poslovanje banke kao i za regulatorno telo koje vrši superviziju banaka. Funkcije kapitala u poslovanju banaka su:
- Smanjenje potencijalnih gubitaka koje banka ostvari u svom poslovanju,
a samim tim i sprečavanje nesolventnosti banke. Radi održavanja solventnosti, banka mora da održava edekvatan nivo kapitala.
- Održavanje adekvatnog kapitala štiti deponente i druge kreditore.
Ukoliko banka ostvari gubitak u poslovanju, pokriće se prvo na teret rezervi banke, a onda smanjenjem kapitala banke.
- Održavanje adekvatnog kapitala štiti Agencija za osiguranje depozita od
velikog odliva sredstava. Agencija za osiguranje depozita osigurava depozite građana do određenog gornjeg limita depozita, u slučaju da dođe do likvidacije banke.
- Kapital banke ograničava rast aktive i depozita banke. Ukoliko banka
planira povećanje ukupne aktive, ona mora da poveća nivo kapitala, a ne samo depozite i uzete kredite.
Obaveza banke je da održava adekvatan kapital, a to znači da banka u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika koji mogu nastati tokom poslovanja. Narodna banka Srbije propisuje da pokazatelj adekvatnosti kapitala, bude na nivou koji nije niži od 12%.
