Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Бијељини
ЗАВРШНИ РАД
МЈЕСТО И УЛОГА УЧИТЕЉА У САВРЕМЕНОЈ
НАСТАВИ
Ментор : Студент :
Проф. др Владо Симеуновић Александар Лазаров
Бијељина, 2011.
Мјесто и улога учитеља у савременој настави завршни рад
САДРЖАЈ
УВОД 02
1. УЧИТЕЉ 04
2. ЛИЧНОСТ УЧИТЕЉА У САВРЕМЕНОЈ НАСТАВИ 07
2.1. ОСОБИНЕ ЛИЧНОСТИ УЧИТЕЉА 12
3. УЛОГА УЧИТЕЉА У САВРЕМЕНОЈ НАСТАВИ 14
4. СТИЛОВИ ПЕДАГОШКОГ ПОНАШАЊА УЧИТЕЉА 17
4.1. АУТОРИТАТИВНИ РЕЖИМ У РАЗРЕДУ 17
4.2. ДЕМОКРАТСКИ ПОРЕДАК У РАЗРЕДУ 18
4.3. МЕТОДА САРАДЊЕ 20
5. ФУНКЦИЈЕ УЧИТЕЉА 21
6. ПРОФЕСИОНАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ УЧИТЕЉА 24
7. ПОЛИВАЛЕНТНЕ ФУНКЦИЈЕ САВРЕМАНОГ УЧИТЕЉА
УСЛОВЉЕНЕ ПРИМЈЕНОМ САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 26
8. УЧИТЕЉ-ПЛАНЕР, ПРОГРАМЕР, ОРГАНИЗАТОР И
РЕАЛИЗАТОР ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА 27
9. УЧИТЕЉ-ВАСПИТАЧ, САВЈЕТНИК, ДИЈАГНОСТИЧАР,
ПРОГНОСТИЧАР И ТЕРАПЕУТ 28
10. УЧИТЕЉ-КООРДИНАТОР, ИСТРАЖИВАЧ И
ВЕРИФИКАТОР
29
ЗАКЉУЧАК 30
ЛИТЕРАТУРА 32
1
Мјесто и улога учитеља у савременој настави завршни рад
друштвене средине, породице и школе. Он се ослобађа предавања, а више се бави
планирањем, припремањем, организовањем и васпитањем. Савремена настава захтијева
да учитељ има посебне организацијске способности за наставне и ваннаставне
активности, да буде истраживач и добар познавалац својих ученика. Основни циљ
васпитања и образовања су оспособљавање појединаца за обављање главних животних
улога помоћу којих задовољава своје потребе и потребе друштва и тако доприноси
квалитету свог живота.
Задаци који се постављају пред овај рад су сљедећи: показати на конкретним
примјерима промјене које су се догодиле у раду учитеља, њиховим квалификацијама и
приступу ученицима, те нагласити мјесто и улогу учитеља у савременом образовном
процесу и модернизованој наставној пракси. Такође је неопходно указати на побољшање
квалитета рада са ученицима у условима који су способни да организују савремени
учитељи.
3
Мјесто и улога учитеља у савременој настави завршни рад
1. УЧИТЕЉ
Учитељски позив спада у најужи круг позива са изразитом
хуманистичком
оријентацијом
, а педагогија као наука је у самом средишту тзв. групе
хуманистичких
наука
. Све своје личне и професионалне способности, сво своје знање и умијење, своју
опредијељеност да помажу дјетету и човјеку уопште, учитељи стављају у службу свога
занимања. То је једна од ријетких професија гдје не постоји оштра граница између
професионалног и личног живота, између службених и личних намјера, особина и
поступака. У учитељски позив се уноси и цјелокупна личност, он се обавља са пуно
емоција, љубави, хуманости и несебичности.
У историји школе учитељ је константно био важан чинилац наставног процеса. Његова
улога никада неће изгубити на значају, једино се структура рада може мијењати сходно
развоју друштва у најширем смислу ријечи. Савремена школа и учење од учитеља
захтијева посједовање великог броја способности и компетенције.
Одувијек се цијенило професионално знање наставне праксе. Од учитеља се захтијева
да знање и вјештине учине доступним другима. То знање они треба да обликују тако да
помогну ученицима да га усвоје уважавајући различите нивое њихових способности,
различиту мотивацију, интересовања и потребе. Учитељ мора бити свјестан обима и
дубине наставних садржаја и да их по потреби увијек модификује. У свему томе њему је
потребан посебан осјећај за „управљање” временом у којем се наставни процес одвија. Он
мора да има јасну стратегију „вођења” одјељења засновану на поштовању достојанства
ученика и за остваривање дефинисаних циљева учења. У остваривању интеракције између
ученика, учитељ није само пасиван посматрач, јер дјеца немају изграђене вјештине
успјешне комуникације. Својим учешћем он жели да осигура успјех у заједничком и
индивидуалном учењу. Једна од најважнијих функција рада учитеља је вредновање
знања. Он не оцјењује само крајњи резултат процеса учења, него и начин усвајања знања.
Да би се у томе успјело, неопходна је сарадња учитеља са родитељима и другим
чиниоцима укљученим у процес васпитања и образовања ученика.
У свим фазама наставног процеса учитељ усмјерава свој рад и поступке према
ученицима. У томе он примјењује знања о учениковој прошлости, искуствима и
стиловима рада. Ради прилагођавања нивоа захтијева, учитељ мора да прати физички,
социјални и ментални развој својих ученика. Он посебно реагује на специфичне потребе
4
Мјесто и улога учитеља у савременој настави завршни рад
искључени из нових токова развоја своје професије, била им је недоступна и стручна
литература, најчешће су били без пристојних плата.
Данас је образовање учитеља диференцирано вертикално (према узрасту ученика) и
хоризонтално (према струци односно специјализацији). Осим ова два фактора, веома је
важан друштвено-економски. Од њега зависи садржај, трајање и квалитет педагошког
образовања.
У току општег образовања стичу се знања, навике и умијећа као и вриједности из
разних области науке, културе, умјетности, језика, друштвеног живота и рада, односа
међу људима, спорта, рекреације, забаве, тј. вриједности и тековина потребних свим
људима, без обзира на професију. Оно доживљава сталне промјене. Некада су се под
општим образовањем сматрале само три дисциплине (читање, писање и рачунање). Томе
се додавало и религијско образовање. За вријеме хуманизма и ренесансе то су били
класични језици и књижевност. Касније улазе садржаји природних наука. Данас се у
садржаје општег образовања уносе садржаји економије, кибернетике и информатике.
Опште образовање изграђује личност, а посебно поглед на свијет. Остварује се на првом и
другом школском нивоу образовања. Оно је неопходно за све грађане.
6
