Датум: 15.05.2019. Ментор: Грујо Комадара
ЈУ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР '' Ђуро Радмановић''
Техничар рачунарства
Рачунарско множење
матрица
Немања Дрљача
Завршни рад из предмета: Програмирање
2
САДРЖАЈ
1.УВОД .........................................................................................................................................3
2.ПРЕДСТАВЉАЊЕ МАТРИЦА.....................................................................................................5
3.
СНИМАЊЕ, УЧИТАВАЊЕ И БРИСАЊЕ ПРОМЈЕЊИВИХ.........................................................6
4.
ЧЕСТО КОРИШЋЕНЕ МАТРИЦЕ - ones, zeros и eye.................................................................7
5. ОПЕРАТОР................................................................................................................................9
5.1. Приступање подматрицама................................................................................................10
6. ОПЕРАЦИЈЕ НАД ЕЛЕМЕНТИМА МАТРИЦЕ...........................................................................12
7. ПРИМЈЕРИ...............................................................................................................................14
8. ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................................19
4
Аритметички оператори једнако добро раде са негативним бројевима као и са
позитивним, са изнимком модулус оператора, раде са цијелим бројевима једнако добро
као и са бројевима са помичним зарезом. Неки програмски језици имају експонент
оператор, што није случај код С++. Умјесто тога С++ има уграђену функцију поњ која је
дефинирана у стандардној библиотеци
cmath
.
pow
функција има два аргумента. Први
аргумент је база (главни број), а други број је експонент.
Погледајмо примјер 1. :
#include <iostream>
#include <cmath> // ukljucili smo biblioteku cmath
using namespace std;
int main()
{
double baza, eksponent, rezultat;
cout << "Unesite broj ";
cin >> baza;
cout << "Unesite eksponent ";
cin >> eksponent;
rezultat = pow(baza, eksponent);
cout << "Rezultat = " << rezultat;
char x;
cin >> x;
return 0;
}
Прво ново што морате примјетити је то да смо укључили библиотеку
cmath
. Затим
смо декларисали број, експонент и резултат као
double tip
. (Због огромних бројева ако
нпр. упишете 10 на 10-у). Затим смо им са
cin
>> придружили вриједности, те су те
вриједности заправо параметри у функцији pow.
5
2.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ МАТРИЦА
Представљање матрица је метод који се користи у програмским језицима како би
се у меморији рачунара складиштиле матрице димензија већих од један. Fortran и C
користе различите шеме. Fortran користи "Поредак по колонама", по коме се сви
елементи дате колоне складиште у меморију узастопно. С користи "Поредак по врстама",
по коме се сви елементи дате врсте складиште у меморију узастопно. LAPACK дефинише
разне типове представљања матрица у меморији рачунара. Такође, постоје и Ретко-
матрично представљање и Мортонов-ред тип представљања матрица. У LAPACK пакету,
по документацији, тип представљања унитарних матрица је оптимизован. Неки
програмски језици као на пример JAVA, чувају матрице коришћењем Iliffe вектора. Они су
веома корисни за чување неправилних матрица. Матрице су веома важне у линеарној
алгебри.
Мултидимензионални низови су низови већих димензија, што значи да имамо
низове чији су елементи низови, који опет као елементе могу имати низове.
Мултидимензионални низови декларишу се на следећи начин:
tip naziv[velicina1][velicina2][velicina3]..[velicinaN];
Од мултидимензионалних низова најчешће се користи дводимензионални низ који
се још назива и матрица, а то је низ чији су елементи једнодимензионални низови и
декларише се на следећи начин:
tip dvodimenzionalniNiz [m][n];
Овакав дводимензионални низ се може представити и као табела која има м врста
и н колона. Ако бисмо имали матрицу а[3][4], њене вредности би се табеларно могле
представити на следећи начин:
Слика 3.
