Modeli e-health komunikacije u zdravstvenom sistemu

INFOTEH-JAHORINA Vol. 8, Ref. E-VI-4, p. 747-750, March 2009.

MODELI e-HEALTH KOMUNIKACIJE U ZDRAVSTVENOM SISTEMU

THE MODELS OF e-HAELTH COMUNICATION IN HEALTH CARE

SYSTEM

Milovan Obradović,

Vojnomedicinska akademija, Beograd

Sadržaj

- E-health predstavlja primenu Interneta, informaciono komunikacionih i srodnih tehnologija

u   sistemu   zdravstvene   zaštite,   kojima   se   poboljšavaju   pristup,   efikasnost,   efektivnost   i   kvalitet
medicinskih   i   poslovnih   procesa   koje   sprovode   učesnici   u   tom   sistemu   (zdravstvene   ustanove,
medicinsko osoblje, pacijenti, osiguravajuće organizacije, država), sa osnovnim ciljem poboljšanja
zdravstvenog   stanja   pacijenta.   U   ovom   radu   dati   su   glavni   modeli   e-health   komunikacije   koji
obezbedjuju podršku pacijentima i zdravstvenim radnicima.

Abstrakt -

E-health represents the use of Internet, information, communication and related

technologies in health care system in order to enhance access, efficiency, effectiveness and the quality
of medical and business processes carried out by the participants in that system (health care units,
medical employees, patients, insurance companies, State). The main purpose of E-health is to help
patients and make them feel better. This paper describes the main models of E-health communication
that provide support to patients and health care unit employees.

1. UVOD

Komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i

obavljanje poslova unutar društvene zajednice. Medijumi koji
su se u te svrhe koristili vremenom su evoluiralikroz razna
tehničko-tehnološka unapređenja. Opšta karakteristika
svakog novog komunikacionog sredstva bila je da bude brže,
efikasnije i dostupnije ljudima od prethodnog. Razvojni put je
vodio od papira, preko štamparije, telegrafa, telefona, radija,
televizije do kompjutera i Interneta.

Čovečanstvo je zdušno prihvatilo Internet, koristeći

njegove   blagodeti   za  razne  namene.  Ipak,  teško  je  navesti
oblast   koju   je   on   drastičnije   promenio   od   zdravstva.
Celokupan   sistem   zdravstvene   zaštite   doživljava   suštinske
promene   sa   svima   dostupnom   i   dovoljno   razvijenom
globalnom mrežom.

U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: korisnici

zdravstvene   zaštite   (pacijenti),   lekari,   ostalo   medicinsko
osoblje,   zdravstvene   ustanove,   organizacije   osiguranja   i
nadležna   vladina   tela.   Svi   oni   imaju   moć   da   lako   i   brzo
prikupljaju i razmenjuju informacije iz svog ambijenta ili iz
okruženja. Postavlja se, dakle, pitanje šta je osnovni uzrok i
kakve   su   konkretne   koristi   od   kreiranja,   pribavljanja   i
razmene tih informacija putem ICT.

Osnovni motiv u tome jeste očuvanje sopstvenih interesa.

Svaki čovek se, naime, pre ili kasnije nađe u situaciji da mu
je neophodna zdravstvena nega ili pomoć. Zdravstvo je zbog
toga jedina oblast društvenog života za koju su na
najdirektniji i najneposredniji način zainteresovani svi ljudi
jednog društva, uključujući i potpuno zdrave osobe, zbog

svesti da je zdravlje izrazito osetljiva i nestalna kategorija, čije se
narušavanje samo u manjoj meri može preduprediti. Svaki čovek
poseduje legitiman interes da na najbolji mogući način bude
medicinski zbrinut i da ga to zbrinjavanje košta što manje



1,2



2. CILJEVI e-HEALTH

Osnovni ciljevi e-health obuhvataju:

smanjenje troškova: kroz on line komunikaciju se višestruko
smanjuju troškovi transakcija, povećava brzina i tačnost u
odnosu na upravljanje papirima

eliminaciju prostorne - geografske udaljenosti: barijere vezane
za putovanje i saobraćaj premošćavaju se efikasnom
komunikcijom kako za potrebe pacijenata, tako i za potrebe
zdravstvenih radnika

povećavnje transparentnosti i dostupnosti informacija:
elektronski se publikuju raznovrsne informacije – stručne,
poslovne (budžeti, prihodi, rashodi), propisi i odluke (zakoni,
pravilnici i sl.)

povećanje raspoloživosti usluga: obezbeđenje raznovrsnih
usluga (za pacijente, zdravstvene radnike, pravna lica),
povećavanje njihove dostupnosti i sadržaja

poboljšanje rada administracije: kompjuterizacija, integracija
finansija, kadrova, upravljanja i kontrola troškova

podsticaj razvoju: razvoj i napretka društva i podsticaj
zdravog života.

Uvođenjem e-health u zdravstveni sistem zemlje dolazi do

promena:

u načinu rukovođenja i načinu donošenja odluka

načinu ovavljanja poslovnih transakcija

747

INFOTEH-JAHORINA Vol. 8, Ref. E-VI-4, p. 747-750, March 2009.

načinu obrazovanja i usavršavanja

načinu planiranja i izveštavanja

načinu informisanja i prihvata povratnih informacija

načinu organizovanja institucija i dostavljanja
informacija.

E-health se može raščlaniti na sledeće osnovne

komponente:

- ICT koje su ključni element poboljšanja performansi u

procesu očuvanja zdravlja ljudi

- korisnik zdravstvene zaštite - pacijent
- radne organizacije (državni organi, preduzeća, pravna

lica) koja za svoje korisnike (zaposleni, članovi porodice,
nezaposleni i dr.) uplaćuju doprinose za zdravstveno
osiguranje.

- zdravstvene ustanove (dom zdravlja, spec. poliklinika,

opšta bolnica, kliničko bolnički centar, klinički centar,
privatne ordinacije i dr.)

- institucje zdravstvenog osiguranja (državne i privatne)
- ministarstvo zdravlja
- obrazovne istitucije (fakulteti, instituti, škole)
- zdravstveni radnici (lekar, farmaceut, med. tehničar i dr.)
- informacije, kao resursi globalne mreže.

Elektronsko poslovanje predstavlja upotrebu ICT za

obavljanje poslovnih transakcija između kupaca, prodavaca i
drugih učenika u trgovini (poslovanju), što omogućava da se
transakcije izvršavaju elektronskim putem. Uvođenje e-
Health u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva, jer je
sveprisutni i opštedostupni Internet (Web) redukovao
troškove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u
svakoj organizaciji ponaosob.

3. MODELI e-HEALTH KOMUNIKACIJE

U funkcionisanju zdravstvenog sistema sreće se veliki

broj različitih  e-health modela  i to: G2B, G2C, B2B, B2C i
B2E. Najzastupljeniji model je B2C jer se njime u najvećoj
meri   zadovoljavaju   potrebe   korisnika   zdravstvene   zaštite   i
potrebe   zdravstvenih   radnika.   Ukratko   će   biti   navedene
najvažnije primene ovih modela.

Government-to Business (G2B) - model je zastupljen u

komunikaciji ministarstva zdravlja, kao državnog organa, sa

institucijama državnog i privatnog zdravstvenog
osiguranja

zdravstvenim ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite
(primarna, specijalistička, tercijarna)

obrazovnim istitucijama zdravstvenog usmerenja
(fakulteti, instituti, više škole, centri za edukaciju,...).

Ovom komunikacijom se na efikasan način obezbedjuje

sistemsko planiranje, praćenje i kontrola upotrebe svih
resursa u zdravstvenom sistemu, praćenje zdravstvenog stanja
populacije, objedinjavanje aktivnosti od zajedničkog interesa,
planiranje i trošenje finansijskih sredstava, smanjenje

redundantnosti informacija i povećanje njihove pouzdanosti i
smanjenje kašnjenja.

Business-to-Business (B2B) model zastupljen je u

komunikaciji:

institucija zdravstvenog osiguranja i radnih organizacija

institucija zdravstvenog osiguranja i zdravstvenih ustanova

institucija zdravstvenog osiguranja i proizvođača – dobavljača
lekova i dr. sanitetskih materijala

izmedju zdravstvenih ustanova istog ili različitih nivoa
zdravstvene zaštite.

Ovom komunikacijom su obuhvaćene transakcije novca i

informacija   između   pojedinih   pravnih   lica   u   lancu   medicinske
zaštite   ljudi:   dobavljača   opreme   i   materijala,   bolnica,   drugih
zdravstvenih   ustanova,   osiguravajućih   društava,   vladinih   tela   i
drugih organizacija. Osnova  zdravstvenog B2B modela  tiče se
lanca nabavke  i prometa  robe  i usluga, gde se  teži  povećanju
efikasnosti,   smanjenju   transakcionih   troškova   i   obezbeđivanju
informacija u realnom vremenu za sve učesnike u lancu.

Business-to-Consumer (B2C) model koristi se:

od strane korisnika zdravstvene zaštite za zakazivanje pregleda
ili zakazivanje izvršenja medicinskih usluga

od strane korisnika zdravstvene zaštite za prijavu na
zdravstveno osiguranje od strane radne organizacije i proveru
uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje

od strane korisnika zdravstvene zaštite dobijanje informacija
iz oblasti prava iz zdravstvenog osiguranja

od strane zdravstvenih radnika za potrebe stručnih
konsultacija sa kolegama na istom ili višem nivou zdravstvene
zaštite

od strane zdravstvenih radnika za potrebe usavršavanja u
obrazovnim institucijama (fakulteti, instituti).

Slika 1. Komunikacija korisnika zdravstvene zaštite u e-

Health

Na slici 1. dati su modeli komunikacije gde su u prvom planu

korisnici zdravstvene zaštite – pacijenti.

MINISTARSTVO

ZDRAVLJA

RADNE

ORGANIZACIJE

ZDRAVSTVENE