UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE
STUDIJE
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA
:
„Makroekonomija“
TEMA:
„Monetarna politika i ekonomski rast“
Student
:
Mentor:
Dajana Galić
Prof. dr. Valentina Duvnjak
Banja Luka 2018. Godina
SADRŽAJ:
1. UVOD......................................................................................................1-2
2. OBAVEZNA REZERVA BANAKA KAO INSTRUMENT
MONETARNE POLITIKE.....................................................................3-5
3. ESKONTNA STOPA KAO INSTRUMENT MONETARNE
POLITIKE...............................................................................................6-7
4. OSNOVNI PRAVCI REFORME INSTRUMENATA MONETARNE
POLITIKE...............................................................................................8-9
5. EKONOMSKI RAST..........................................................................10-11
6. ZAKLJUČAK...........................................................................................12
7. LITERATURA..........................................................................................13
rezerve ograničavajući faktor kreditne i monetarne multiplikacije i regulisanja kreiranja
primarnog rasta.
Stopu rezerve likvidnosti samostalno određuju poslovne banke, radi regulisanja sopstvene
likvidnosti i solventnosti. Rezerve likvidnosti zavise od nivoa depozita po viđenju i od
oscilacije u nivou ovih depozita, kao i od stope rezerve likvidnosti koja se primjenjuje na dati
obim depozita po viđenju, kod odgovarajuće banke. Osnovicu za obračun obavezne rezerve i
rezerve likvidnosti određuje nivo depozita po viđenju kod banaka. Proširenjem ili sužavanjem
osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti, sužava se i proširuju kratkoročni
krediti potencijala banke, pa shodno tome i kreditni potencijal.
Selektivni reeskontni krediti su namjenski krediti za regulisanje novčanog opticaja i
likvidnosti, kao i ostvarenje određenih ciljeva ekonomske politike. Refinansiranje kreditnih
plasmana u određene namjenske pravce (poljoprivreda, prodaja opreme i brodova u
inostranstvu, trajna potrošnja dobara itd.) spada u domen instrumenrarija kvalitativnog
monetarno-kreditnog regulisanja. Suština reeskontnog limita ogleda se u sledećem: ukoliko
reeskontni limit iznosi 40% i ukoliko kreditni plasman banke iznosi 100 miliona dolara, CB
treba da refinansira kreditni plasman u iznosu od 40% što znači da je u krajnjoj instanci
poslovna banka dala kredit u iznosu od 60 miliona dolara, a CB ostalih 40 miliona dolara.
Politiku otvorenog tržišta sprovodi CB u okviru svoje funkcije regulisanja novca u opticaju.
CB preko banaka kupuje samo prenosive kratkoročne vrijednosne papire, koja su izdala
preduzeća na osnovu robno-novčanih transakcija i koje su avalirale banke. Time se emisija
primarnog novca neposredno vezuje za robno-novčane odnose privrede.
1
U ovom sklopu blagajnički zapisi su kao dopunski instrument monetarnog regulisanja.
Blagajnički zapisi su oblik kratkoročnih hartija od vrijednosti, koje mogu izdavati CB i
poslovne banke. Poslove osnivanja tržišta dnevnog novca i kratkoročnih hartija od vrijednosti,
blagajnički zapisi treba da postanu efikasan instrument uticaja CB na likvidnost poslovnih
banaka i monetarnog regulisanja.
1
Finansiski menadžment- Žarko Ristić, Slobodan Komazec, Miroslav Dinčić, Marko Radičić, Viša poslovna škola
Čačak, 2006.god. Čačak, srt.84
2. OBAVEZNA REZERVA BANAKA KAO INSTRUMENT
MONETARNE POLITIKE
Suština ovog instrumenta sastoji se u tome da svaka poslovna banka mora držati određeni dio
depozita po viđenju na poslovnom računu obavezne rezerve kod centralne banke. Pošto se
izdavanje vrši u određenom postotku, u odnosu prema tim depozitima po viđenju, stopa
obavezne rezerve je funkcija navedenih depozita. Ova sredstva se ne mogu koristiti za
kreditno poslovanje ovih banaka.
Obavezna rezerva može dvostruko delovati u pogledu korištenja izdvojenih sredstava
kod centralne banke:
1.
Kao instrument regulisanja kreditnog potencijala poslovnih banaka, kada se
sredstva potpuno isključuju iz potencijala banaka
2.
Kao instrument za održavanje dnevne likvidnosti poslovnih banaka, kada poslovne
banke mogu plasirati dio sredstava svog potencijala koji bi inače čuvale za
održavanje tekuće likvidnosti.
Zbog toga je obavezna rezerva u rukama centralne banke, kao instrument monetarnog
regulisanja, uz regulisanje količine novca u opticaju, postala i instrument kontrole likvidnosti
i kreditnog potencijala banka.
Ako se ocjenjuje da je u datom periodu potrebna restruktivna kreditno-monetarna politika i
ograničavanje kreditnog potencijala banaka, provodi se povećanje stope obavezne rezerve, što
dovodi do imobilizacije dijela potencijala poslovnih banaka. Prema tome, ako u privredi
vladaju inflacione tendencije realno je očekivati ograničavanje novca i kredita u privredi uz
smanjenje kreditnog volumena banke, što se provodi povećanjem stope obavezne rezerve.
Potpuno je suprotna situacija kada u privredi vlada deficit, odnosno depresivne tendencije,
koje treba otklanjati ekspanzijom novca i kredita. Tada se pristupa smanjenju stope obavezne
rezerve.
Mnogi smatraju da je djelovanje obavezne rezerve znatno jače u ograničavanju
„nevidljivog“ procesa kreiranja depozitnog novca, u procesu kreditne multiplikacije, od
„vidljive“ strane, putem imobilizacije depozita banaka.
