SADRŽAJ
Uvod ............................................................................................................................... 3
1. Ciljevi i instrumenti monetarno-kreditne politike .......................................................... 4
2. Kvantitativni i kvalitativni instrumenti monetarno-kreditne politike ............................. 6
3. Obavezna rezerva banaka kao instrument monetarne politike ....................................... 8
3.1. Osnovne karakteristike i delovanja obavezne rezerve ............................................ 8
3.2. Osnovica obavezne rezerve ..................................................................................... 10
3.3. Struktura stopa obaveznih rezervi ........................................................................... 11
3.4. Ravnotežna i prosečna stopa obavezne rezerve....................................................... 12
4. Regulisanja kredita centralne banke poslovnim bankama ............................................. 15
5. Selektivna kreditna politika ........................................................................................... 16
6. Saradnja centralne banke sa poslovnim bankama ......................................................... 18
7. Ograničavanje (limitiranje) visine kredita poslovnih banaka......................................... 19
8. Politika minimalne stope likvidnosti poslovnih banaka ................................................ 20
9. Zaključak ....................................................................................................................... 22
10. Literatura ...................................................................................................................... 23
UVOD
Instrumenti putem kojih centralna banka reguliše količinu novca u opticaju i
kamatne stope na tržištu novca radi ostvarivanja ciljeva monetarne politike dele se na
direktne i indirektne.
Direktni instrumenti su eskontna stopa, obavezna rezerva, odobravanje
kratkoročnih kredita i sl., a indirektni operacije na otvorenom tržištu.
Transmisioni mehanizam monetarne politike predstavlja proces preko koga
monetarna politika utiče na makroekonomske agregate kao što su agregatna tražnja,
proizvodnja i cene. On se ispoljava kroz različite kanale, utiče na različite agregate i
tržišta, promenljivom brzinom i intenzitetom.
Identifikacija transmisionih kanala omogućava da se utvrdi najefikasniji skup
instrumenata monetarne politike i izbor početka njegove primene.
Tekuća i očekivana monetarna politika utiču na tržište novca i finansijsko tržište.
Promene na tim tržištima utiču dalje na tržište robe i usluga i, na kraju, na agregatnu
tražnju, proizvodnju i cene. Konačno, privredna aktivnost i inflacija povratno utiču na
monetarnu politiku.
2
Politiku stopa obaveznih rezervi vodi Narodna banka Srbije. Povećanjem ili
smanjenjem stope obavezne rezerve smanjuje se ili povećava kreditni potencijal poslovnih
banaka, pa imogućnost emitovanja kredita. Centralna banka propisuje procenat na depozite
op viđenju, koji poslovna banka uplaćuje kao obaveznu rezervu na račun kod NBS. Time
je stopa obavezne rezerve ograničavajući faktor kreditne i monetarne multiplikacije i
regulisanja kreiranja primarnog rasta.
Stopu rezerve likvidnosti samostalno određuju poslovne banke, radi regulisanja
sopstvene likvidnosti i solventnosti. Rezerve likvidnosti zavise od nivoa depozita po
viđenju i od oscilacije u nivou ovih depozita, kao i od stope rezerve likvidnosti koja se
primenjuje na dati obim depozita po viđenju, kod odgovarajuće banke. Osnovicu za
obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti određuje nivo depozita po viđenju kod
banaka. Proširenjem ili sužavanjem osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve
likvidnosti, sužava se i proširuju kratkoročni krediti potencijala banke, pa sledstveno tome
i kreditni potencijal.
Selektivni reeskontni krediti su namenski krediti za regulisanje novčanog optocaja i
likvidnosti, kao i ostvarenje određenih ciljeva ekonomske politike. Refinansiranje kreditnih
plasmana u određene namenske pravce (poljoprivreda, prodaja opreme i brodova u
inostranstvu, trajna potrošnja dobara itd.) spada u domen instrumenta kvalitativnog
monetarno-kreditnog regulisanja. Suština reestontnog limita ogleda se u sledećem: ukoliko
reeskontni limit iznosi 40% i ukoliko kreditni plasman banke iznosi 100 miliona dolara,
Narodna banka Srbije treba da refinansira kreditni plasman u iznosu od 40% što znači da je
poslovna banka dala kredit u iznosu od 60 miliona dolara, a NBS ostalih 40 miliona dolara.
Politiku otvorenog tržišta sprovodi Narodna banka Srbije u okviru svoje funkcije
regulisanja novca u opticaju. Narodna banka Srbije preko banaka kupuje samo prenosive
kratkoročne vrednosne papire, koja su izdala preduzeća na osnovu robno-novčanih
transakcija i koje su avalirale banke. Time se emisija primarnog novca neposredno vezuje
za robno-novčane odnose privrede.
1
U ovom sklopu blagajnički zapisi su kao dopunski instriment monetarnog
regulisanja. Blagajnički zapisi su oblik kratkoročnih hartija od vrednosti, koje mogu
izdavati Narodna banka Srbije i poslovne banke. Poslove osnivanja rtžišta dnevnog novca i
kratkoročnih hartija od vrednosti, blagajnički zapisi treba da postanu efikasan instrument
uticaja NBS na likvidnost poslovnih banaka i monetarnog regulisanja.
1
Finansiski menadžment-Žarko Ristić, Slobodan Komazec, Miroslav Dinčić, Marko Radičić, Viša
poslovnaškola Čačak, 2006.god. Čačak, srt.84
4
2. KVANTITATIVNI I KVALITATIVNI INSTRUMENTI
MONETARNO - KREDITNE POLITIKE
Da bi monetarno-kreditna politika u svojoj osnovnoj funkciji regulisala potrebne
količone novca u privredi bila maksimalno efikasna, u granicama svog dometa, kako u
pogledu monetarne i ekonomske stabilnosti, tako i u pogledu stope rasta, potrebno je da
raspolaže određenim instrumentima svog delovanja.
Raspolaganje određenim efikasnim instrumentima pretpostavka je osiguranja
realizacije određenih kvantifikovanih ciljeva koji se u određenom periodu postavljaju pred
kreditno-monetarnu politiku.
Pod instrumentima monetarno-kreditne politike podrazumevaju se sredstva i metode
koje centralna banka primenjuje da bi održala masu i strikturu novca i kredita na
optimalnom nivou. U postavljanju i delovanju instrumenata kreditno-monetarne politike
presudnu ulogu imaju institucionalni uslovi delovanja bankarskog i finansiskog sistema u
određenoj zemlji, kao i postojanje jednobankarskog ili višebankarskog sistema.
U decentralizovanom bankarsko-kreditnom sistemu kreditno monetarna politika se
sprovodi preko određenih instrumenata kojima ona reguliše kreditni potencijal i politiku
plasmana poslovnih banaka.
Smisao kreditno monetarne politike je upravo u tome da se preko regulisanja
primarne emisije deluje na ponašanje celokupnog bankarskog sistema.
Regulisanjem kreditnog potencijala poslovnih banaka zapravo se vrši indirektno
regilisanje monetarne politike svih poslovnih banaka. Instrumenti monetarne politike mogu
se podeliti u dve grupe:
1. Kvantitativni instrumenti
2. Kvalitativni (selektivni) instrumenti
Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da deluju samo globalno u celoj
privredi, dok kvalitativni instrumenti treba da deluju selektivno u pogledi vrste kredita,
korisnika, namena, načina korišćenja rokova, kamate i sl.
Osnovni oblici kvantitativnih instrumenata u monerarnoj teoriji i polttici su:
1. Politika obaveznih rezervi,
2. Politika eskontne i uopšte kamatne stope i
3. Politika otvorenog tržišta.
5
3. OBAVEZNA REZERVA BANAKA
3.1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I DELOVANjE OBAVEZNE REZERVE
Suština ovog instrumenta sastoji se u tome da svaka poslovna banka mora držati
određeni teo depozita po viđenju na poslovnom računu obavezne rezerve kod
centralne banke. Pošto se izdavanje vrši u određenom postotku, u odnosu prema tim
depozitima po viđenju, stopa obavezne rezerve je funkcija navedenih depozita. Ova
sredstva se ne mogu koristiti za kreditno poslovanje ovih banaka.
Obavezna rezerva može dvostruko delovati u pogledu korišćenja izdvojenih
sredstava kod centralne banke:
1. Kao instrument regulisanja kreditnog potencijala poslovnih banaka, kada se
sredstva potpuno isključuju iz potencijala banaka i
2. Kao instrument za održavanje dnevne likvidnosti poslovnih banaka, kada poslovne
banke mogu plasirati deo sredstava svog potencijala koji bi inače čuvale za održavanje
tekuće likvidnosti.
Zbog toga je obavezna rezerva u rukama centralne banke, kao instrument
monetarnog regulisanja, uz regulisanje količine novca u opticaju, postala i instrument
kontrole likvidnosti i kreditnog potencijala banka. Ako se ocenjuje da je u datom periodu
potrebna restruktivna kreditno-monetarna politika i ograničavanje kreditnog potencijala
banaka, provodi se povećanje stope obavezne rezerve, što dovodi do imobilizacije dela
potencijala poslovnih banaka. Prema tome, ako u privredi vladaju inflacione tendencije
realno je očekivati ograničavanje nivca i
kredita u privredi uz smanjenje kreditnog volumena banke, što se provodi povećanjem
stope obavezne rezerve.
Potpuno je suprotna situacija kada u privredi vlada deficit, odnosno depresivne
tendencije, koje treba otklanjati ekspanzijom novca i kredita. Tada se pristupa smanjenju
stope obavezne rezerve. Mnogi smatraju da je delovanje obavezne rezerve znatno jače u
ograničavanju nevidljivog - procesa kreiranja depozitnog novca, u procesu kreditne
multiplikacije, od vidljive - strane, putem imobilizacije depozita banaka.
Stopa obavezne rezerve je zakonom maksimalno odredjena do 30%, s pravom
centralne banke da do te granice operativno menja stopu u zavisnosti od ciljeva monetarno-
7
