УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИТИ

Економски факултет

Косовска Митровица

СЕМИНАРСКИ РАД

Монополи

предмет: Тржишна анализа и цене

Ментор:

Студент:

Проф. др Небојша Стошић Јасмина Вукићевић 107/13

Косовска Митровица, 2017.

Увод...........................................................................................................................................3

I ДЕО

Монопол као тржишна структура

1. Битне карактеристике монопола............................................................................................4
2. Зашто настају монополи?........................................................................................................5
3. Типови монопола......................................................................................................................6

3.1. Природни монополи..........................................................................................................6

4. Испољавање и утврђивање монополске моћи предузећа.....................................................7

II ДЕО

Монополска цена

и ценовна дискриминација

1. Монополска цена.....................................................................................................................8
2. Крива тражње монопола......................................................................................................10
3. Монополски профит...............................................................................................................12

3.1. Основи остваривања монополског профита.................................................................13

4. Ценовна дискриминација.......................................................................................................14

III ДЕО

Регулисање монопола и монополска удружења

1. Стратегија интервенције државе против монопола...........................................................16

1.1.Антимонополска политика........................................................................................17

2. Облици монополских организација (удружења).................................................................18
3. Монополски случајеви....................................................................................................19

3.1. Случај ИБМ и Мајкрософта......................................................................................19
3.2. Примери злоупотребе доминатног положаја у Србији.............................................20

4. Међународни монополи ..................................................................................................20

Закључак...........................................................................................................................22
Литература......................................................................................................................23

Садржај

I ДЕО

МОНОПОЛ КАО ТРЖИШНА СТРУКТУРА

1. Битне карактеристике монопола

Монопол је тржишно стање у којем се на страни понуде налази само један продавац
који је у могућности да одлучујуће утиче на формирање цена, а на страни потражње налази се
мноштво купаца без могућности избора другог добављача и утицаја на цену.

Реч монопол је

сложеница од две грчке речи:

моно

(један) и

полист

(продавац). Из елементарне економске

теорије знамо да су монополи смрт за слободно привређивање.
Остале карактеристике монопола су:



произвођач производи производ који нема супституте што монополисти даје могућност
да води активну политику цена;



други произвођачи немају слободан приступ производњи и тржишту одређеног
производа, односно нема конкурената;



ценовна еластичност тражње је мали, док коефицијент унакрсне еластичности једнак је
нули.

Наведени ригорозни услови егзистенције чистог монопола чине чист монопол веома ретким у
реалном животу. Примера ради, локални снабдевач природним гасом није чист монополиста
будући да друге фирме могу понудити блисте супституте, као што је на пример угаљ.

Ипак, за пример монопола можемо узети компанију

Мicrosoft

која је прва развила оперативни

програм

Windows.

Ова компаније је регистровала одговарајућа ауторска права, захваљујући

којима је стекла ексклузивну могућност производње и продаје копија овог оперативног
система. Према томе, уколико поседује персонални рачунар и желите копију овог оперативног
система немате избора, морате исту платити од 50 до 100$. Закључак је јасан,

Мicrosoft

има

монопол на тржишту

Windows-а.

Поштанска   служба   је   добар   пример   оних   грана   индустије   које   највише   испуњава   услове
чистог   монополисте.   Не   постоји   ефикасна   конкуренција,   а   уколико   и   постоји,   веома   је
скромна.
Добар пример монопола може бити и појава аутомобила на почетку 19. века. Наиме, 1908.
године, Хенри Форд је произвео модел аутомобила „Т“, који је уједно био и први аутомобил
који   је   био   приступачан   стотинама   хиљада   Американаца.   До   1914.   године,   Форд   је
контролисао скоро половину америчког тржишта, што је свакако значило да Хенри Форд има
моћ на тржишту, могао је да диктира какве боје аутомобила ће Американци да купују, могао
је да подигне цену модела „Т“ без страха да изгуби своје муштерије, итд.

Има аутора који сматрају да монопол не треба посматрати са аспекта да то мора бити
искључиво један корисник на страни понуде.

Довољно је да једна фирма има доминантан

Ђуричин, Д., Лончар, Д., „Менаџмент помоћу пројеката“, Београд, 2010., стр.: 201.

Петровић, М., Јанићијевић, М., Миликић Богићевић, Б., „Организација“, Центар за издавачку делатност

Београд, 2010., стр.: 321

Китановић, Д., Голубовић, Н., Петровић, Д., „Основи економије“, Ниш, 2012., стр.: 196.

положај на тржишту, те да тежи злоупотреби таквог положаја. У традиционалној економској
теорији, монополска позиција најчешће се доводи у везу са тржишним учешћем од 40-50%,
док се у појединим националним законодавствима то везује за тржишно учешће веће од 25%.

С друге стране, можемо имати случај да предузеће упркос великом учешћу не злоупотребљава
своју монополску позицију. У том случају, остварени екстра профит, одосно цена која
репрезентује врло повољну ситуацију за то предузеће постаје сигнал осталим предузећима да
своје потенцијале ангажују у тој грани и тиме конкуришу монополу.

2. Зашто настају монополи?

Основни разлог постојања монопола су баријере уласка на тржиште, односно, други
произвођачи немају слободан приступ производњи и тржишту одређеног производа.

Разлози

за баријере могу бити:



кључним ресурсом производње влада једна фирма

- када кључним ресурсом

производње влада једна фирма иста има велики утицај на цену, па самим тим можемо
рећи да таква фирма представља монопол. Типичан пример потпуне контроле над
неким ресурсом представља случај искључивог газдовања пијаћом водом од стране
једне фирме.
У стварности, монополи ретко настају због тога јер тржишта многих роба простиру се
целим светом, па су ресурси у власништву већег броја људи. За пример можемо узети
компанију ДеБеерс која контролише 80% светске производње дијаманата. Иако њен
удео на овом тржишту није 100% има значајан утицај на цену;



велика почетна улагања;



држава даје једном предузећу ексклузивно право да производи неки производ;



трошкови производње су такви да је максимална ефикасност производње могућа
при постојању једног проиувођача на тржишту;



свесно наметање баријере за улазак

– монополиста може намерно да наметне

тешкоће другим фирмама за улазак на неко тржиште. Један начин да се ово учини
јесте наметање скупе правне процедуре за заснивање послова у тој грани или пак
наметање изузетно високих трошкова пропаганде. У правне процедуре убрајамо
патенте и ауторска права.
Патенти и ауторска права – патенти представљају посебну, али веома значајну групу
препрека за улазак на тржиште. Све док патентно право постоји, фирма има заштићену
позицију и представља монопол. За пример можемо узети фармацеутску компанију
која када открије нови лек исти може да патентира тако што ће се обратити
одговарајућим органима како би добила патент.



техничка супериорност –

све фирме које су технолошки супериорније неки дужи

период у односу на потенцијалне конкуренте могу одржати монополску позицију.
Примера ради, ИБМ је годинама имао врло слабу конкуренцију управо због
технолошке супериорности.

Серјевић, В., „Основи економије, Правни факултет Ниш, 2010., стр.: 81.

обавези да сноси трошкове изградње своје водопривредне мреже. Стога, просечни укупни
трошкови водоснабдевања су минимални само у случају када целокупно тржиште опслужује
једна привреда. Слично је и са снабдевањем житеља електричном енергијом.

У условима природног монопола када опада крива просечних трошкова крива

граничних трошкова је увек испод криве просечних трошкова. Монопол, као једино предузеће
у грани, има опадајућу криву тражње. Производиће ону количину производа уз коју
максимизира профит. Алокативна ефикаснот се не постиже аутоматски са опадајућом кривом
просечним трошкова. У стандардној монополској ситуацији, када је цена слободно одређена
ид стране природног монопола, она је већа од граничног трошка. Пошто је гранични трошак
мањи од преосечног трпшка, у условима природног монопола ово би требало да значи да ће
цена бити нижа од просечног укупног трпшка. Оваква цена би проузроковала појаву губитка,
а посматрајући на дужи рок, природни монопол би престао са производњом.

Један од начина да се постигне алокативна ефикасност у условима природног монопола је
субвенционисање природног монопола. Држава ће одобрити монополисти субвенције да би
покрио трошкове производње у ситуацији када је ценапроизвода једнака граничном трошку.

5. Испољавање и утврђивање монополске моћи предузећа

Монополска моћ предузећа испољава се у стварности на више начина, односно у више

различитих облика. Сви ти облици резултирају у побољшавању његовог економског положаја
мимо рада и обима производње. основни или најважнији су:

1) прекомерно повећање цена;
2) задржавање обима производње;
3) набавку сировина и енергената по нижим ценама од тржишних;
4) продају по ниским непотпуним ценама;
5) манипулативно увећање извесних трошкова;
6) концентрација производње.

Најчешће, предузеће остварује монополски профит путем прекомерног повећања цена,

као и задржавања обима производње. У датом моменту, према општем закону тражње,
повећање цена резултира у опадању ефективне тражње, тј. обима продаје. Међутим, у времену
се испољавају извесне тенденције економских појава супротне овом закону. Најпре, присутна
је тенденција пораста општег нивоа цена (инфлација). Затим, под утицајем инфлације врши се
повећање зарада запослених и доходака. Уз то, зараде се повећавају и под утицајем раста
продуктивности рада. На основу тога, долази до тенденцијског повећања платежно-способне
тражње. У тим условима, предузеће може подизати цене, а да то не утиче на обим његове
продаје. Што је конкуренција на тржишту слабија, предузеће је у могућности да повећава
цене у већој мери (од општег просека у изразу инфлације) и да тако остварује монополски
профит.
Повећање цена у условима инфлације је нужно, да се не би погоршао економски положај
привредних субјеката.

Вујачић Петровић, Ј., „Основи економије“, Саобраћајни факултет Београд, 2010., стр.: 218-219.

Варијан, Х., „Микроекономија“ – модеран приступ, Економски факултет, Београд, 2003., стр.:199.