2
1.
FENOMEN KOMUNIKACIJE
Suština ljudskog društva zasnovana je na povezanosti sa drugim ljudima. Povezanost me
đ
u
ljudima zavisi od uspešnosti komunikacije. Komunikacija- lat. Glagol
communicare :
u
č
initi
zajedni
č
kim, saopštiti. Imenica
communicatio
:zajednica, opštenje.
Osnovna etimološka odre
đ
enja ovih pojmova nije ništa drugo do uspostavljanje zajednice, tj.
društvenosti. U tom smislu može se re
ć
i da je komunikacija prelaz od individualnog ka kolektivnom.
6 odlika komunikacije (Majers)
1. komunikacija je sveobuhvatna, predstavlja centralni fenomen kulture
2. ona je neprekidna, nikad ne prestaje i ne može joj se odrediti ni po
č
etak ni kraj
3. zasnovana je na razmeni zna
č
enja
4. sadrži o
č
ekivane konvencionalne elemente
5. javlja se u više nivoa (izme
đ
u 2 osobe, izme
đ
u osobe i grupe, izme
đ
u 2 ili više grupa, itd...)
6. odvija se i me
đ
u jednakima i me
đ
u nejednakima (u pogledu pola, dobi, obrazovanja, socijalnog
statusa, itd...)
Nivoi komuniciranja...
1.Komuniciranje putem simbola - simboli
č
ki sistema koji strukturiraju proces komunikacije.
2. Govorno komuniciranje - javno komuniciranje, govorništvo i govorni
č
ke sposobnosti i retori
č
kih
veština. Tako
đ
e ovde spadaju i teme koje se bave pitanjima politi
č
kog komuniciranja, problemom
ube
đ
ivanja, menjanja stavova, etike komuniciranja i parajezi
č
kih osobina govora.
3. Interpersonalno komuniciranje u malim grupama - interpersonalno komuniciranja, komuniciranje
malih grupa, porodi
č
ni, saradni
č
ki i dr. odnosi.
4. Masovno komuniciranje – pojavljuje se uporedo sa tehni
č
ko - tehnološkim razvojem elektronskih
medija. Izu
č
avaju se modeli struktura i funkcije sredstava masovnog komuniciranja, problem
medijskih efekata i ciljeva, ispitivanja javnog mnjenja...
5. Organizacijsko komuniciranje - bavi se izu
č
avanjem reklame, odnosa sa javnoš
ć
u, poslovnog
komuniciranja, kao i analize strukture i na
č
ina funkcionisanja organizacije komunikacijskih mreža i
sistema.
Komunikacija se definise razli
č
ito. Kao “posredna interakcija me
đ
u jedinkama koja se
ostvaruje znakovima”(psiholozi), “simboli
č
ka interakcija izmedju i usred ljudi”(lingvisti).
KOMUNIKACIJA JE DINAMI
Č
AN PROCES U KOJEM SE
Č
OVEK SVESNO ILI
NESVESNO UPOZNAJE SA SAZNANJEM DRUGOG KROZ MATERIJAL ILI DEJSTVA
UPOTREBLJENA SIMBOLI
Č
KIM PUTEVIMA (Anderson).
U knjizi
More Than Words
, autori R. Dimbleby i G. Burton (1992.) isti
č
u da komunikacija ima
tri suštinske odlike:
Komunikacija je proces ostvarivanja veze me
đ
u ljudima
. Te veze mogu biti
izme
đ
u dve osobe, izme
đ
u dve ili više grupacija i izme
đ
u pojedinca i grupe. Po svojoj strukturi te veze
mogu biti direktne i indirektne.
Komunikacija je aktivnost
.
Č
ak i kada «pasivno»
č
ita neku knjigu,
sluša, gleda osoba je komunikacijski aktivna.
Komunikacija se u
č
i
. Ljudsko bi
ć
e ne u
č
i
da
komunicira,
ono u
č
i
kako
da komunicira u svrhu zadovoljavanja svojih potreba.
3
Prema sadržaju komunikacije...
Psihosocijalna komunikacija – razmatra prenošenje psihi
č
kih sadržaja sa jedne osobe (grupe) na drugu.
Materijalna komunikacija – pretpostavlja prenošenje ili razmenu dobara izme
đ
u pojedinaca i grupa.
Masovna komunikacija – se bavi strukturom primanja i emitovanja poruka u sredstvima javnog
informisanja, i šire, u medijima.
KOMUNIKACIJA JE...
Dinami
č
an proces sastavljen od elemenata i aktivnosti podjednako važnih koji su medjuzavisni i
dopunjuju
ć
i.
Komunikativni akt je svestan proces motivisan i usmeren ka postizanju odredjenog cilja. Sekundarni
ciljevi su nesvesni a to su želje i namere komunikatora.
Cilj KOMUNIKACIJE je
UTICAJ na sagovornika
(na njegova ose
ć
anja, emocije i
postupke).
Ako se ne ostvari cilj, prakti
č
no nema ni komunikacije.
Uticaj može biti svestan ili nesvestan, prijatan ili neprijatan, pozitivan ili negativan.
Za komunikaciju nije važno kakva je poruka ve
ć
da li je poslata ili primljena i koliko je dugo
zadržana.
Rezultati verbalne komunikacije po Mileru imaju utilitaristi
č
ku, estetsku i terapeutsku formu.
Č
esto se pojavljuju zajedno, pa zbog toga i dobijaju sve tri razli
č
ite forme:
Utilitaristi
č
ki rezultat je neko prakti
č
no dostignu
ć
e vrednosti za jednog ili vise
č
lanova
interakcije.
Estetski režultat je neka mera uživanja, zadovoljstva ili zabave za jednog ili vise
č
lanova
interakcije.
STIMULANS...
P
P
s
s
i
i
h
h
i
i
c
c
k
k
a
a
f
f
u
u
n
n
k
k
c
c
i
i
j
j
a
a
o
o
p
p
a
a
ž
ž
a
a
n
n
j
j
a
a
p
p
o
o
d
d
r
r
a
a
z
z
u
u
m
m
e
e
v
v
a
a
o
o
d
d
r
r
a
a
ž
ž
a
a
v
v
a
a
n
n
j
j
e
e
r
r
e
e
a
a
l
l
n
n
e
e
s
s
t
t
v
v
a
a
r
r
n
n
o
o
s
s
t
t
i
i
u
u
n
n
a
a
š
š
o
o
j
j
s
s
v
v
e
e
s
s
t
t
i
i
n
n
a
a
o
o
s
s
n
n
o
o
v
v
u
u
p
p
o
o
z
z
n
n
a
a
t
t
i
i
h
h
z
z
a
a
k
k
o
o
n
n
i
i
t
t
o
o
s
s
t
t
i
i
f
f
o
o
r
r
m
m
i
i
r
r
a
a
n
n
j
j
a
a
o
o
p
p
a
a
ž
ž
a
a
n
n
j
j
a
a
.
.
S
S
o
o
b
b
z
z
i
i
r
r
o
o
m
m
d
d
a
a
j
j
e
e
p
p
e
e
r
r
c
c
e
e
p
p
c
c
i
i
j
j
a
a
i
i
n
n
d
d
i
i
v
v
i
i
d
d
u
u
a
a
l
l
a
a
n
n
i
i
s
s
u
u
b
b
j
j
e
e
k
k
t
t
i
i
v
v
a
a
n
n
p
p
r
r
o
o
c
c
e
e
s
s
k
k
o
o
j
j
i
i
s
s
e
e
o
o
s
s
l
l
a
a
n
n
j
j
a
a
n
n
a
a
č
č
u
u
l
l
a
a
,
,
z
z
b
b
o
o
g
g
m
m
n
n
o
o
š
š
t
t
v
v
a
a
f
f
a
a
k
k
t
t
o
o
r
r
a
a
k
k
o
o
j
j
i
i
u
u
t
t
i
i
č
č
u
u
n
n
a
a
o
o
v
v
a
a
j
j
p
p
r
r
o
o
c
c
e
e
s
s
,
,
č
č
e
e
s
s
t
t
o
o
i
i
m
m
a
a
m
m
o
o
p
p
o
o
r
r
e
e
m
m
e
e
ć
ć
e
e
n
n
e
e
i
i
i
i
s
s
k
k
r
r
i
i
v
v
l
l
j
j
e
e
n
n
e
e
o
o
p
p
a
a
ž
ž
a
a
j
j
e
e
s
s
t
t
v
v
a
a
r
r
n
n
o
o
s
s
t
t
i
i
u
u
n
n
a
a
š
š
o
o
j
j
s
s
v
v
e
e
s
s
t
t
i
i
.
.
T
T
a
a
k
k
v
v
e
e
o
o
p
p
a
a
ž
ž
a
a
j
j
e
e
z
z
o
o
v
v
e
e
m
m
o
o
č
č
u
u
l
l
n
n
i
i
m
m
o
o
b
b
m
m
a
a
n
n
a
a
m
m
a
a
i
i
i
i
l
l
u
u
z
z
i
i
j
j
a
a
m
m
a
a
.
.
T
T
o
o
s
s
u
u
p
p
o
o
g
g
r
r
e
e
š
š
n
n
i
i
i
i
l
l
i
i
n
n
e
e
a
a
d
d
e
e
k
k
v
v
a
a
t
t
n
n
i
i
o
o
p
p
a
a
ž
ž
a
a
j
j
i
i
.
.
Primer, uslovno nazvane, nesavršenosti mozga su perceptivne iluzije – kad nam se, upravo zbog
ograni
č
enog primanja informacija u našem svesnom delu mozga,
č
ini da vidimo nešto što zapravo ne
postoji.
5
Po
č
etkom 70-ih god. tehnologija izrade digitalnih integrisanoih kola pružila je mogu
ć
nost izrade
nekoliko hiljada tranzistora na jednoj poluprovodni
č
koj plo
č
ici. Me
đ
utim, ova kola imala su jednu
specijalizovanu primenu, pa je bilo neophodno proizvoditi razli
č
ita kola za razli
č
ite primene.
Kompanija Intel je 1971 god. rešenje ovog problema našla u realizaciji kola
č
ija se funkcija
definiše programom, a koje se prema tome može koristiti kao univerzalno kolo. Ovo kolo je
projektovano po ugledu na procesore velikih ra
č
unara, a zbog svojih minijaturnih dimenzija dobilo
je naziv mikroprocesor.
Drugi bitan pronalazak proizašao iz LSI (Large Scale Integration) tehnologije bila je
poluprovodni
č
ka memorija. Ona se sastojala od nekoliko
č
ipova i bila je pogodna i za mini i mikro
kompjutere.
Do po
č
etka 80-ih god. integrisana kola su napredovala do VLSI tehnologije
č
ime je znatno
unapre
đ
ena gustina kola u mikroprocesorima, memoriji i
č
ipovima (elektronika zadužena za
povezivanje mikroprocesora sa ulazno – izlaznim ure
đ
ajima). Po
č
etkom 90-ih imali smo VLSI kola
koja su sadržala više od tri miliona tranzistora na silikonskom
č
ipu površine manje od 0.3
kvadratna in
č
a (dva kvadratna centimetra). Digitalni ra
č
unari 80-ih i 90-ih god. prpadaju
sistemima
č
etvrte generacije.
2.1. RAZVOJ PERSONALNIH RA
Č
UNARA – OSNOVA ZA RAZVOJ MULTIMEDIJE
Pojava i razvoj personalnih ra
č
unara, predstavlja osnovu za razvoj multimedija i njeno koriš
ć
enje.
Personalni kompjuter (PC) je dizajniran od strane samo jednog korisnika. PC se sastoji iz
procesora, primarne (ili interne) memorije i masovne memorije (hard i flopi diskovi. CD ROM
ure
đ
aji, ZAP, JAZ…) raznih ulazno – izlaznih ure
đ
aja, uklju
č
uju
ć
i pre svega CRT jedinicu (Cathode
Ray Tube – monitor zasnovan na katodnoj cevi), tastaturu i miš, te modem i printer.
Kompanija MITS napravila je 1974 god. prvi personalni ra
č
unar Altair, koji je kao osnovu imao
Intel-ov 8080 mikroprocesor. Prava industrija personalnih ra
č
unara startovala je 1977 godine,
kada su Stiven Džobs i Stiven Voznijak osnovali korporaciju Apple Computer Inc., i tržištu
ponudila Apple II.
Kao najve
ć
i proizvo
đ
a
č
ra
č
unara na svetu IBM korporacija, lansirala je na tržište 1981 god. IBM
Personal Computer ili IBM PC, koji je imao deset puta ve
ć
i kapacitet memorije, i bio podržan
ogromnom IBM-ovom prodajnom mrežom. Njegove bitne hardversko – softverske komponente,
Intelov 8088 procesor i operativni sistem MS – DOS (razvijen od male i tada nepoznate firme
Microsoft), postali su industrijski standard.
Apple je 1983 god. predstavio Lisu, prvi personalni ra
č
unar sa grafi
č
kim korisni
č
kim interfejsom
GUI. Pod GUI –jem podrazumevamo format displeja koji omogu
ć
ava korisniku da izvršava
komande, operiše datotekama, startuje programe i izvršava ostale rutinske zadatke koriste
ć
i
ure
đ
aj miš (mouse) za manipulaciju ikonama ili menijima na ekranu. Osnovni elementi GUI-ja
prozori, pull – down meniji, dijalog – boksovi i ostali kontrolni mehanizmi mogli su se koristiti u
novim programima i aplikacijama na standardizovan na
č
in što su korisnici oduševljeno prihvatili.
“Lisin” GUI je postao osnova Apple-ovog personalnog ra
č
unara Macintosh, koji je predstavljen
1984 god. i koji se pokazao veoma uspešnim.
Macintosh-ov grafi
č
ki stil interfejsa bio je široko prihva
ć
en od strane ostalih proizvo
đ
a
č
a
personalnih ra
č
unara i PC softvera. Tako je 1985 god. Microsoft korporacija predstavlja MS
Windows koji je vremenom postao najrasprostranjeniji operativni sistem na personalnim
ra
č
unarima.
6
S druge strane, proizvo
đ
a
č
i mikroprocesora uspevaju da postignu sve ve
ć
i stepen integracije
elektronskih komponenti i uspevaju da u stopu prate napredak u mogu
ć
nostima softvera i
operativnih sistema. Intelov 80386, 32-bitni mikroprocesor (predstavljen 1985) omogu
ć
io je PC
ra
č
unarima ve
ć
u brzinu i kapacitet adresiranja memorije.
Do po
č
etka 90-ih tehnologija je dovela do razvoja prenosnih ra
č
unara: laptop kompjutera,
notebook–ova i palmtop ure
đ
aja. Ra
č
unari se povezuju u mreže radi sakupljanja, slanja i deljenja
informacija elektronskim putem, a samim tim upoznajemo i multimediju u pravom smislu te re
č
i.
Danas se ra
č
unari koriste za najrazli
č
itije primene, postaju neizostavno sredstvo u svakoj
profesiji i sasvim sigurno njihovo vreme tek dolazi.
3. POJAM MULTIMEDIJE
Ve
ć
je istaknuto da razvoj ra
č
unarske tehnologije i njene integracije sa telekomunikacionom
tehnologijom uti
č
e na razvoj multimedija. Multimedija nije samo povezivanje više medijuma, kako
se ranije mislilo. Tako
đ
e, multimedija nije samo veza ra
č
unarskog podržavanja medijuma poput
teksta, slike, zvuka, animacije, videa, koji se mogu interaktivno koristiti.
Danas multimedija treba da obezbedi slede
ć
e multimodalitete:
•
multitasking – rad više procesora istovremeno,
•
paralelnost – mogu
ć
nost paralelnog prikazivanja i izvršavanja, i
•
interaktivnost – mogu
ć
nost interakcije
Multimedija kao interdisciplinarna nau
č
na oblast zahteva poznavanje i drugih oblasti. Pored
neophodnih hardverskih i softverskih znanja potrebno je poznavati komunikacije, dizajn,
marketing, didaktiku u psihologiju.
Danas je multimedija prisutna u svim segmentima komunikacija, supermedijskim sistemima,
bankama sistemskih podataka kao i specifi
č
nim autorskim sistemima. Jedan od pokazatelja ove
prisutnosti multimedija je i stalan rast prodaje multimedijalnih proizvoda.
Dolazimo do zaklju
č
ka da je multimedija u stanju da u najve
ć
oj meri do sada, zadovolji
kompleksnu ljudsku percepciju, koja se odvija posredstvom više
č
ula, kao i na
č
in komuniciranja
me
đ
u ljudima.
3.1. Hardver za multimedijalni ra
č
unarski sistem
Hardver za multimedijalni ra
č
unarski sitem treba da zadovolji odre
đ
ene minimalne karakteristike
za koriš
ć
enje multimedije (mogu
ć
nosti reprodukcije slike, zvuka, videa i animacije) odnosno, kako
prezentacije multimedijalnih sadržaja tako i u pogledu kreiranja multimedijalnih aplikacija.
Multimedia PC Marketing Concil (MPC) je 1990 god. propisao minimalne zahteve koji se iziskuju
od jedne ra
č
unarske platforme da budu multimedija MPC. Tako je nastao standard MPC 1 Level 1.
Ubrzo, posle naglog rasta i napretka ra
č
unarske tehnologije (1993 god.) propisan je i drugi
standard multimedija MPC 2 Level 2.
3.2. Softver za multimedijalne re
č
unarske sisteme
Operativni sistemi, prevodioci i aplikacije koje su kreirane tako da njihovi korisnici mogu da ih
koriste bez profesionalnog znanja
č
ine softverski podršku multimedijalnih ra
č
unarskih suistema.
8
Nejpre “Windows 95” koji nije ponudio ništa više od animiranog (i sporijeg desktopa) i novijih
drajvera za ure
đ
aje. Zatim, revizija B i C, sa zna
č
ajnim novitetima poput 32 – bitne FAT tabele
diskova ili Internet Eksplorerom 3, te podrškom novih ure
đ
aja. Verzija Windows 98 se pojavila
1998.godine, a revizija SE 1999. Stigao je 11 E4, aktivni desktop i kompletna orijentacija ka
Internetu, ali bez nekih drasti
č
nih promena u filozofiji koriš
ć
enja ra
č
unara ili performansama.
Č
ini
se da
ć
e napredak operativnih sistema u budu
ć
nosti pre biti evolutivan, nego revolucionaran.
Može se zaklju
č
iti da razvoj PC ra
č
unara karakteriše stalna težnja kao ostvarivanju totalne
multimedijalnosti, a da operatvini sistem kao krucialan deo ra
č
unarskog sveta samo prate
postoje
ć
i (i stalni) trend.
3.3. APLIKATIVNI SOFTVER – koji se pokazao kao najbolji po analiti
č
arima je:
1.
Softver za obradu slike kao što je Picture Publisher, Adobe photoshop.
Ovi alati su namenjeni za digitalnu obradu slike, što omogu
ć
ava razli
č
ite efekte kao što su
kvalitet boje, kontrast. Adobe Photoshop se u vreme svojih skromnih po
č
etaka koristio kao
program za korekturu filmova, a danas je prerastao u vode
ć
i svetski program za obradu
slike. On danas omogu
ć
uje i kreiranje 3D slika, tako da se i korisnici sa velikim
fotografskim, umetni
č
kim, grafi
č
kim i kompjuterskim znanjem mogu suo
č
iti sa ogromnim
izazovima. Ovaj program najbolje rezultate postiže na “snažnim” PC ra
č
unarima.
2.
Softver za obradu zvuka (Media Rack, Qbase, Sound Simulation, Fast Tracker) mora imati
odre
đ
ene karakteristike kao što su:
a.
Hard disk recorder – koji obra
đ
uje i digitalno zapisuje zvuk sa zvu
č
nog adaptera
uzet sa nosioca zvuka (Cd disk ili mikrofon),
b.
MIDI sekvencer – obezbe
đ
uje mogu
ć
nost promene zvuka, njegovo snimanje i
reprodukciju sa MIDI instrumenta (klavijatura koja se preko MIDI interfejsa sa
kablom povezuje na zvu
č
ni adapter),
c.
Postupak notacije – daje mogu
ć
nost zapisa odsvirane melodije u notama.
3.
Softver za dizajn filma (Video for windows, Quick Time, Premier) trebalo je da reši dva
problema: brzinu protoka sli
č
ice i veli
č
inu filma. Prvi problem je rešen sa procesorom
velike propusne mo
ć
i, a drugi softverskom kompresijom video zapisa za
č
ega mogu
poslužiti, npr. Microsoft Video, Intel Video ili Autodesk RLE
4.
Sofver za izradu multimedijalne aplikacije, Microsoft Power Point sa svojim alatima,
omogu
ć
ava nam kreiranje prezentacija sa zvu
č
nim animacijama, slikama iz “ClipArt-a”,
filmovima (dinami
č
kim video – clipovima), animacijama sa tekstom, linijama, objektima.
Mikrosoft Power Point je postao potpuno programabilna platforma na kojoj se mogu
realizovati složeni zahvati. Opcija Slide Finder omogu
ć
ava nalaženje i pregled slajdova
lociranih bilo gde u mreži i njihovo uvo
đ
enje u aktivnu prezentaciju.
5.
Softver za kreiranje radnih tabela i grafikona – Microsoft Excel i Lotus služe za grafoanalizu
i kao predprocesor za interne baze podataka i Internet. Excel dokument jednostavno
postaje Web dokument.
6.
Softver za obradu teksta – najpoznatiji su Microsoft Word, Corel Ventura, Word Perfekt…
Pod obradom teksta se podrazumeva unos, brisanje, štampanje i pretraživanje teksta.
Microsoft Word pored klasi
č
ne obrade teksta omogu
ć
ava izradu i prepravljanje HTML
fajlova, konvertovanje HTML fajla u Word i obrnuto.
7.
Softver za baze podataka Microsoft Acces je alat koji obuhvata relacionu bazu podataka,
HTML editor i publikovanje na WEB-u . Kao razvojno okruženje Microsoft Acces je veoma
mo
ć
an. On uklju
č
uje potpunu podršku za Visual Basic for Applications (VBA) i ima bogat
skup obrazaca za dizajniranje, uklju
č
uju
ć
i i podršku za ActiveX. Microsoft Acces pruža
mogu
ć
nost uvoza i povezivanja sa podacima iz mnogih eksternih izvora podataka,
uklju
č
uju
ć
i ODBC baze podataka i HTML fajlove.
